sećanje
PRE 45 GODINA TITO JE PROGLAŠEN DOŽIVOTNIM PREDSEDNIKOM SFRJ: Da li je tad počelo urušavanje Jugoslavije?
Obavljajo je razne državničke funkcije od 1943. godine, a na čelo države je bio od 1953. godine , pa sve do svoje smrti 4. maja 1980. godine
Davne 1974. godine 16. maja Josip Broz Tito je od strane tadašnje Skupštine SFRJ proglašen za doživotnog predsednika države.
Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu u maju 1892. godine, a tačan datum njegovog rođenja nije poznat, pa je Titov rođendan slavljen 25. maja kao Dan mladosti.
Obavljao je razne državničke funkcije od 1943. godine, a na čelo države je bio je od 1953. godine, pa sve do svoje smrti 4. maja 1980. godine.
Nakon ustavnih promena 1974. godine, Tito je počeo da postepeno smanjuje svoju ulogu u vođenju države. Putovao je u diplomatske posete i primao strane delegacije. Išao je u Peking 1977. a zauzvrat, predsednik NR Kine Hu Guefeng posetio je Jugoslaviju 1979. Zatim, tokom posete SAD, 1978. godine uspostavljene su stroge mere bezbenosti u Vašingtonu zbog protesta antikomunističke hrvatske, srpske i albanske emigracije.
Već 1979. godine Titovo stanje se drastično pogoršalo, a 11. januara 1980. godine, Tito je primljen u Medicinski centar u Ljubljani, sa cirkulacionim problemima u nogama. Leva noga mu je amputirana ubrzo nakon toga, zbog arterijskih blokada.
Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, međunarodnog pokreta čije članice nisu bile pripadnice nekog od većih blokova tokom perioda Hladnog rata. Godine 1961. Tito je bio jedan od osnivača Pokreta zajedno sa predsednikom Egipta Gamalom Abdelom Naserom, predesdnikom Vlade Indije Džavaharlalom Nehruom, predsednikom Indonezije Sukarnom i predsednikom Gane Kvameom Nkrumom.
Sa Jovankom Budisavljević Broz bio je u braku od od 1952. do njegove smrti 1980. godine. Pričalo se da se ona mešala u državnu politiku, kao i da je bila više od obične supruge.
Njegova Jugoslavija je bila zasnovana na poštovanju nacionalnosti, iako je u korenu sprečavao svaki vid buktanja nacionalizma koji je pretio da ugrozi jugoslovensku federaciju.
Na dan smrti u 18.50 svi TV ekrani zacrnjeni su na 30 sekundi, a onda je spiker Miodrag Zdravković pročitao:
- "Umro je drug Tito".
Sahrani Josipa Broza Tita 1980. godine prisustvovalo je više od 200 istaknutih ličnosti iz celog sveta, među kojima su bili Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev...
Nakon 1970.godine zemlja je zapala u duboku ekonomsku krizu, obeleženom značajnim rastom nezaposlenosti i inflacijom.
Tada SFRJ nije mogla da otplati masivni dug koji se nakupio između 1961. i 1980. godine.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!