PITALI SMO POLITIČARE DA LI SU ZA LEGALIZACIJU ISTOPOLNIH BRAKOVA: Evo kako su odgovorili!

Parada ponosa održana je osmi put u Beogradu. Kao i svake godine tako i ove izazvala je pitanja o tome da li homoseksualni brakovi treba zakonski da se odobre, budući da to članom 62 Ustava Republike Srbije nije predviđeno.

Član 62 Ustava Republike Srbije glasi:

Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka. Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene. Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom. Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Iz ovog člana Ustava jasno se vidi kako se brak definiše kao zajednica između muškarca i žene. Zbog toga smo pitali političare da li bi eventualno ozakonjenje LGBT veza trebalo da nosi drugačije ime, a ne brak, te treba li da se naprave izmene ovog člana Ustava, kako bi istopolne veze ispunjavale uslov za ozvaničenje.

Vladimir Đukanović, narodni poslanik Srpske napredne stranke, rekao je da bi se protiv "legalizacije" gej brakova borio "svim srcem, dušom i bićem".

- Bože Sačuvaj! Ne daj bože nikada i naravno da ću se lično koliko god budem mogao zalagati protiv toga, ako nekom to slučajno padne na pamet. Ja se nadam da ovde postoje zreli ljudi, normalni ljudi i da to nikom neće pasti na pamet. Ali, ako bi se nekim slučajem to dogodilo, nekom to padne na pamet, ja ću se svim srcem, dušom, bićem boriti protiv toga - rekao je Đukanović za "Espreso".

Ana Stevanović, potpredsednica pokreta Dosta je bilo i narodna poslanica, rekla je kako su prava i jedankost svih ljudi pred zakonom neprikosnoveni. Dodala je kako bi trebalo da se deluje na svest građana kako bi različitosti među ljudima prestale da budu razlog podele, mržnje i nasilja.

- Ljudska prava i jednakost svih ljudi pred zakonom su neprikosnoveni. Nesumnjivi prioritet društva je da delujemo i na svest građana Republike Srbije, kako bi brojne različitosti među ljudima prestale da budu razlog podela, mržnje, a naročito nasilja u našem društvu. Pitanje seksualne orijentacije ljudi je, u moru ugrožavanja osnovnih ljudskih prava građana u Srbiji, potpuno sekundarno - rekla je Stevanović za "Espreso".

Ona je dodala da zabrinjava i činjenica da se ljudska prava u Srbiji već godinama pogoršava počevši od "prava na imovinu, prava na zdravstvenu zaštitu, prava na obrazovanje, demokratska prava na slobodne izbore, prava na rad, prava na jednakost pred zakonom, prava na bezbedan život, prava na pravično suđenje i mnoga druga i da su ta prava ugrožena od partokratije za sve građane Srbije i da tu vlast ne pravi nikakvu razliku prema ljudima različite seksualne orjentacije."

- Domaćinstva u koja se ljudi udružuju radi zajedničkog života treba da imaju podršku društva. U Srbiji postoje mnoga domaćinstva u kojima samohrane majke i očevi odgajaju decu, bake i deke odgajaju unuke dok su roditelji u inostranstvu i koja nemaju praktično nikakvu podršku društva za to. Pitanje besplatnih vrtića i besplatnih udžbenika za svu decu su pitanja kojima treba da se bavimo i koja predstavljaju osnov prava dece na obrazovanje. Propisi i procedure za usvajanje dece trebaju pre svega da se odnose na kriterijume koje neko mora da zadovolji da bi mu bila poverena deca na usvajanje, starateljstvo i hraniteljstvo i ti osnovni kriterijumi po kojima je deci potrebno pružiti siguran dom i ljubav se ne zadovoljavaju. To je tema, ne veštačka pitanja i podele. Osnovni princip koji treba da nas vodi je jednakost prava i obaveza svih građana - zaključila je Ana Stevanović za "Espreso".

Đorđo Žujović, član Liberalno demokratske partije, rekao je kako ljubav između ljudi ne treba da se sprečava, a pogotovo ne treba da postoje zakonska ograničenja da svi ostvare svoja prava na bračnu zajednicu, pa i onu istopolnu.

- Mislim da ne treba sprečavati slobodnu ljubav između ljudi, a posebno ih ne treba zakonski sprečavati da ostvare i svoja prava koja proističu iz bračne zajednice. Što se tiče samog člana Ustava, odnosno kako bi on tačno trebao da glasi, to je pitanje za stručnjake iz Ustavnog prava i one koji to pravno definišu. Moj stav je da podržavam zasnivanje zakonske zajednice između supružnika istog pola, i to bi bio ogroman korak napred za ljude koji su u Srbiji prešli težak put od ugnjetavanih članova društva, preko fizički napadanih i šikaniranih ljudi koji su bili krivi mnogima samo zato što su drugačiji, do aktivista koji se hrabro bore za svoja prava. Meni nijedna različitost ne smeta, naprotiv, iz različitosti se rađa kreativnost i progres, što je Srbiji preko potrebno. A što se dece tiče, mnogo deca su danas nesrećna u brakovima između muškarca i žene, i sigurno garant srećnog detinjstva ne mora biti samo porodica kakvu mi tradicionalno poznajemo. Zanima me samo koliko je moguće da jedno dete bude srećno i sigurno u nekoj porodici, a posebno ona deca koja su danas prepuštena sama sebi sebi li nekim institucijam i kako da im svi pomognemo. Odatle bih prvo krenuo kada pričamo o usvajanju dece, a ne od predrasuda i diskriminacije, kojoj smo prvi skloni kada se jedno važno pitanje stavlja na dnevni red - rekao je Đorđo Žujović za "Espreso".

Maja Gazdić (SNS), rekla je kako najviši pravni akt jedne zemlje treba da važi za sve njene građane bez obzira na rasu, nacionalnost, veru i boju kože.

Dodala je da lično nije pristalica istopolnih veza ili zajednica jer ne mogu da ostvare potomstvo i produžetak vrste, ali da je za to da se njihov odnos zakonski uredi ili legalizuje jer time ne ugrožavaju nikoga a na taj način su im regulisana prava i obaveze.

Tumačenje braka zadržala bi onakvim kako ono i jeste definisano ustavom, a prava LGBT populacije na brak bi regulisala zakonom.

Najviši pravni akt jedne zemlje treba da važi za sve njene građane bez obzira na rasu, nacionalnu pripadnost, veru ili boju kože pa zato ne vidim razlog zašto bi izuzetak u tom smislu bila bilo koja grupacija ili populacija.

- Građanima, među kojima su i pripadnici LGBT populacije, Ustavom su zagarantovana prava i slobode koje im niko ne uskraćuje i ne umanjuje, kao što su pravo na rad, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje, pravo da biraju, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda okupljanja itd. LGBT populacija nije država, LGBT populacija su građani u državi sa vladavinom prava i pravnim poredkom koji je obavezujući za sve građane koji žele da žive u njoj.

Dodala je i kako Ustavom nisu zabranjene istopolne veze, te kako zakon ne poznaje i ne priznaje partnerski odnos istopolnih osoba (gej brak). Prema njemom mišljenju od političke volje će da zavisi donošenje zakona kojim bi se definisao i uredio socio-ekonomski odnos istopolnih osoba.

- Ne podržavam istopolne veze ili zajednice jer da su prirodne mogli bi biološkim putem da imaju potomstvo, ali nisam ni protivnik jer svako od nas ima slobodu da živi u skladu sa svojim potrebama i vrednostima sve dok na taj način ne ugrožava druge. Mišljenja sam da im kao pripadnicima manjinske grupe u Srbiji treba zakonski omogućiti da pravno regulišu svoj status i odnose, kao što je to urađeno u zemljama regiona (Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji) - objasnila je Gazdić za "Espreso".

Maja Gazdić rekla je i kako bi ozvaničenu vezu između istopolnih osoba označila kao "gej brakove" ili partnerstvo između istopolnih osoba.

- Zakonski ozvaničenu vezu između istopolnih osoba bi označila kao gej brak ili partnerstvo između istopolnih osoba. Iako termin brak formalno pravno možda dobije novo tumačenje koje podrazumeva i istopolne zajednice, moje tumačenje braka će uvek biti kao institucije između muškarca i žene koji stvaraju tradicionalnu porodicu - objasnila je ona.

Bonus video:

Espreso intervju - Joška Broz