OSVANUO BILBORD SA PUTINOVOM SLIKOM USRED SRBIJE Ljudi u neverici: Ispisana poruka, pogledajte koliko tu RUSA IMA!

Na tri LED bilborda u centru Niša danas su osvanule čestitke predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu povodom njegovog 73. rođendana. Građani javljaju da jedan bilbord sa čestitkom Putinu stoji i na Matejevačkom putu.

Na digitalnim ekranima na Trgu kralja Milana, u Voždovoj i na početku Obrenovićeve stoji Putinova fotografija, kao i poruka: “Srećan rođendan, predsedniče!”.

U potpisu piše: “Društvo Srpsko-ruskog prijateljstva Bratstvo”.

Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, u Nišu živi svega 121 Rus.

POGLEDAJTE I ŠOK OBRT: Moćnik zabio Putinu nož u leđa

Ukrajina će dobiti nekoliko Bozena vozila za razminiranje i dodatnu neborbenu opremu iz Slovačke, objavio je ukrajinski ministar odbrane Denis Šmihalj.

Reč je o prvom paketu vojne pomoći Kijevu otkako je premijer Slovačke Robert Fico, poznat po bliskim vezama s Moskvom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ponovo došao na vlast 2023. godine. Paket uključuje inženjersku i građevinsku opremu, transportna i medicinska vozila i sustave za razminiranje, prenosi Kyiv Independent.

Ministar odbrane Robert Kalinak najavio je paket pomoći na DFNC3 forumu o odbrani u Kijevu, gde je sa Šmihaljom potpisao memorandum o 14. paketu Slovačke podrške Ukrajini. Šmihalj se zahvalio Slovačkoj na obnovljenoj saradnji i dodao da se već radi i na 15. paketu pomoći.

Između početka ruske invazije 2022. i Ficovog povratka na vlast, Slovačka je Kijevu poslala 13 paketa pomoći ukupne vrednosti oko 800 miliona dolara. Nakon toga, Ficova vlada otkazala je planirani 14. paket vredan 45 miliona dolara, koji je uključivao 140 projektila za sisteme Kub, više od 5.000 granata i četiri miliona metaka.

Neočekivani zaokret

Iako je obustavio isporuke iz vojnih zaliha, Fico nije zabranio komercijalnu prodaju opreme slovačkih firmi Ukrajini. U kampanji je obećao kraj vojne pomoći Kijevu, doveo u pitanje sankcije EU protiv Rusije i najavio da će blokirati ukrajinsko članstvo u NATO-u.

Zbog takve politike Slovačka, zajedno s Mađarskom Viktora Orbana, trpi sve jače kritike evropskih partnera zbog održavanja bliskih odnosa s Moskvom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se s Ficom 5. septembra u Užgorodu, poručivši da je razgovor bio "značajan" i da će se dijalog između dve zemlje nastaviti.

OVO SU PUTINOVE METE? Tajni dosije procurio u javnost

Dok strahovi zbog pretnje koju Rusija predstavlja evropskoj sigurnosti i dalje rastu, zabrinutost zbog šireg sukoba i nuklearnog oružja i dalje traje. Vladimir Putin često je spominjao nuklearno oružje od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine i pretio Zapadu zbog njegove podrške Kijevu, piše Express.co.

Poslednjih godina Moskva je stavila svoje oružje u stanje pojačane pripravnosti, testirala i rasporedila nove nuklearne kapacitete, obustavila učestvovanje u nuklearnim sporazumima, a takođe je izjavila da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, što je prvi put da je Kremlj smestio nuklearno oružje izvan Rusije od kraja Sovjetskog Saveza.

Dok mnogi stručnjaci tvrde da je nuklearni rat malo verovatan scenario, procurio je dosije koji je navodno otkrio popis ciljeva koje bi nuklerano oružje moglo pogoditi u slučaju rata s NATO-om.

Među 32 lokacije u Evropi, tri se navodno nalaze u Velikoj Britaniji.

Financial Times izveštava da su glavne mete u Britaniji brodogradilište Kraljevske mornarice za podmornice u Kumbriji, sumnjivo industrijsko područje u Jorširu i neotkrivena meta u Edinburgu.

Mete širom Evrope, ali i dalje

Navodno se očekuje da će ruska Severna flota napasti odbrambene industrijske lokacije u Velikoj Britaniji, kao i druge u Norveškoj i Estoniji.

Detalje je prvi objavio Financial Times u avgustu 2024. kada su otkrivena 32 cilja iz procurelih ruskih tajnih vojnih dosijea napravljenih pre napada na Ukrajinu 2022. godine.

Karte meta detaljno su opisane u prezentaciji za zvaničnike. Dokumenti pokazuju da bi se ruska Baltička flota usresredila na lokacije u Norveškoj i Nemačkoj.

Takođe prikazuju ciljeve u Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj, kao i u zemljama poput Irana, Japana i Kine u slučaju sukoba izvan Evrope.

U ponedeljak je Kremlj pozdravio izjave Donalda Trumpa o ruskoj ponudi za produženje poslednjeg preostalog sporazuma o nuklearnom naoružanju sa SAD-om.

Putin je prošlog meseca izjavio da je spreman da se pridržava ograničenja nuklearnog naoružanja prema sporazumu o smanjenju naoružanja Novi START iz 2010. još godinu dana i pozvao Vašington da sledi njegov primer.

Američki predsednik je u nedelju rekao da to "zvuči kao dobra ideja", a portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Trampova izjava "daje temelja za optimizam".

Putin je rekao da bi istek sporazuma Novi START bio destabilizacija i da bi mogao da podstakne širenje nuklearnog oružja.

Tramp povukao potez na koji ga je lično Putin upozoravao da ne čini!

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je doneo odluku o slanju raketa tipa "tomahavk" Ukrajini.

U razgovoru sa novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće Tramp je izjavio da je "nekako doneo odluku" o isporuci krstarećih raketa dugog dometa.

Međutim, on je naglasio potrebu da se jasno odredi njihova namena, kao i ciljevi usred tekuće debate o rizicima od eskalacije sukoba.

"Mislim da sam nekako doneo odluku, ako se tako može reći. Želim da saznam šta će oni raditi sa njima. Gde će ih poslati, moram da postavim to pitanje. Ovaj rat nije trebalo ni da počne", odgovorio je Tramp na pitanje novinara da li je doneo odluku o prodai krstarećih raketa "tomahavk" NATO koji bi ih potom prosledio Ukrajini.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je proteklog vikenda da bi isporuka raketa "tomahavk" Ukrajini od strane Sjedinjenih Američkih Država, u svrhu izvođenja dugometnih napada duboko unutar Rusije, dovela do "uništenja odnosa Moskve i Vašingtona".

"To će dovesti do uništenja naših odnosa, ili barem do uništenja pozitivnih trendova koji su se u tim odnosima pojavili“, rekao je Putin u video snimku koji je u nedelju objavio ruski novinar državne televizije Pavel Zarubin.

UKRAJINCI UDARILI NA MOSKVU I SIBIR

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je jutros da je uništen ukrajinski dron koji je napao rusku prestonicu. Istovremeno, ukrajinski dronovi su sinoć napali grad u Sibiru, više od 2.000 kilometara udaljen od fronta.

- PVO snage Ministarstva odbrane oborile su dron koji je leteo ka Moskvi. Službe za vanredne situacije rade na mestu pada - napisao je Sobjanjin na Telegramu, prenosi Interfaks.

Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su ukupno 184 ukrajinska drona tokom noći, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Pogođena rafinerija u Sibiru

Ukrajinski dronovi navodno su kasno sinoć napali grad Tjumen u Sibiru, više od 2.000 kilometara udaljen od linije fronta, saopštili su lokalni ruski zvaničnici, piše Kijev Independent.

Rusi pojačali strane dobrovoljce u svojim redovima!

Sjedinjene Države tvrde da na strani Rusije u Ukrajini ratuje između 1.000 i 5.000 kubanskih državljana, kako se navodi u dokumentu američkog Stejt departmenta koji je, prema navodima agencije Rojters, upućen diplomatskim predstavništvima SAD širom sveta.

U pismu se Kuba naziva „najvećim stranim snabdevačem vojnika za rusku agresiju, odmah posle Severne Koreje“.

Američki zvaničnici tvrde da je Moskva poslednjih meseci pojačala angažovanje stranih dobrovoljaca, posebno Kubanaca.

Navodi se i da su ukrajinski zvaničnici upozorili američke kolege na, kako kažu, rastući broj kubanskih plaćenika koje Rusija navodno regrutuje za front.

Međutim, već sama razlika u brojkama — od 1.000 do 5.000 — pokazuje koliko su ti podaci neodređeni i koliko je teško proveriti stvarno stanje na terenu. Pored toga, Stejt department u velikoj meri svoje tvrdnje temelji na izjavama ukrajinskih izvora, što takođe ostavlja prostor za sumnju u kredibilitet navoda.

Prema nekim analizama, iza ovakvih tvrdnji stoji nastojanje Vašingtona da osujeti usvajanje rezolucije UN kojom se poziva na ukidanje američkog embarga protiv Kube. SAD, naime, u svojim diplomatskim porukama saveznicima pokušavaju da prikažu Havanu kao aktivnog saveznika Moskve i da je time politički diskredituju.

S druge strane, poznato je da na strani Rusije u Ukrajini zaista ratuje određen broj stranih dobrovoljaca, kojima se kao podsticaj nude rusko državljanstvo i socijalne beneficije. Sličan model saradnje Moskva je već ostvarila sa Severnom Korejom — tokom prošle zime. Ipak, Pjongjang je poslao svoje vojnike u Rusiju u okviru strateškog partnerstva dve države, i to u vreme borbi za Kursku oblast.

Iako nije poznato da li je neki broj severnokorejskih vojnika ostao u Rusiji, dve zemlje su u poslednjim mesecima više puta naglasile svoje „ratno bratstvo“. Tim povodom su organizovane zajedničke svečanosti, a severnokorejski lider Kim Džong Un se lično susretao sa vojnicima koji su učestvovali u borbama u Rusiji — što jasno pokazuje da Moskva i Pjongjang svoju saradnju ne kriju, već je sve otvorenije predstavljaju kao simbol zajedničke borbe.

Teško da Havana ima umešanost

Kao što smo rekli, verovatnije je da je angažovanje Kubanaca na frontu mogla biti posledica individualne odluke ekonomskih migranata u Rusiji. Oni bi kroz učešće u sukobu mogli rešiti svoj status, ali i status njihovih porodica u RF. Otvorena veza sa Havanom (kao u slučaju Pjongjanga) je malo verovatna. Druga opcija je da su Ukrajinci svojim kolegama iz SAD, koji su malo lošiji sa geografijom, pisali o angažovanju Rusa iz oblasti Kubanj.

OVO ĆE UKRAJINA GAĐATI AKO DOBIJE TOMAHAVK

Najlogičniji ciljevi su oni koji direktno podržavaju rusku vojsku: skladišta goriva i municije koja održavaju tempo borbe, baze za popravku oštećene opreme, skladišta municije, vazduhoplovne baze sa kojih se pokreću napadi i proizvodni pogoni

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) objavio je mapu koja prikazuje ruske vojne i bezbednosne objekte koji bi se našli u dometu različitih verzija rakete Tomahavk ako Ukrajina dobije taj sistem.

Prema mapi ISW-a, cilj varijante Tomahavk, koja ima domet od oko 2.500 km, bilo bi oko 1.945 ruskih vojnih objekata, uključujući 76 vazduhoplovnih baza;

za varijantu od približno 1.600 km ISW navodi najmanje 1.655 poznatih vojnih objekata, uključujući 67 vazduhoplovnih baza.

Šta bi tačno bili ti ciljevi?

Mapa jasno razdvaja nekoliko vrsta objekata koji bi mogli postati mete: stalne vojne baze, komandni centri, skladišta municije i goriva, arsenali, radio-instalacije, mesta protivvazdušne odbrane, baze za popravku, fabrike oružja i postrojenja za proizvodnju dronova.

Na primer, fabrika dronova Šahed u Dželabugi, Tatarstan, tako je označena na mapi. ISW takođe naglašava ključnu vazduhoplovnu bazu Engels-2 i niz drugih aerodroma, čije bi uništenje ozbiljno narušilo operativne sposobnosti Rusije.

Mapa takođe prikazuje zone teritorija koje je Rusija okupirala unutar Ukrajine, kao i ograničenja dometa kraćih raketnih sistema (npr. ATACMS ima domet od oko 300 km) i dve varijante sistema Tomahavk (oko 1.600 km i oko 2.500 km) — što vizuelno pokazuje koliko duboko u ruskom svemiru Ukrajina može da deluje sa ovim oružjem.

Tehničke i operativne implikacije dometa

Razlike u dometu nisu samo brojke na papiru: varijanta od 1.600 km bi omogućila udare na važne logističke čvorove i komandne centre u zapadnoj i centralnoj Rusiji, dok bi varijanta od 2.500 km takođe mnogo udaljila infrastrukturne tačke, uključujući važne baze i industrijske komplekse u istočnim delovima zemlje. Ukratko – što je veći domet, to je šira lista mogućih ciljeva, a brojka ISW-a od skoro 2.000 objekata upravo to ilustruje.

Šta je Tomahavk?

Tomahavk, podsećanja radi, je krstareća raketa dugog dometa. Precizna je i konvencionalno vođena, i pogodna je za udaranje po fiksnim ciljevima kao što su skladišta goriva, skladišta municije, tehnički centri i fabrike.

U kombinaciji sa obaveštajnim podacima i preciznim ciljanjem, to je oružje koje bi moglo dugoročno i sistematski da degradira rusku logistiku i lance snabdevanja.

Politički i bezbednosni rizici

Međutim, imati listu od skoro 2.000 ciljeva i mogućnost da se oni napadnu nije isto što i politička odluka da se to učini. U Vašingtonu postoje velike sumnje u vezi sa kontrolom upotrebe raketa ako se one šalju preko NATO kanala, o čemu je sinoć govorio i američki predsednik Donald Tramp.

Naime, rekao je da je „donekle doneo odluku“ o slanju Tomahavka, ali da želi da zna gde će Ukrajinci poslati rakete i naglasio da ne želi eskalaciju. Tramp je rekao da bi postavio ta pitanja pre nego što bi Tomahavk bio isporučen.

Trampova administracija, koja bi trebalo da isporuči ovo moćno oružje, pokušava da održi kontrolu nad načinom na koji se ono koristi. Prenos Tomahavka Ukrajini preko NATO partnera pokreće pitanja o mehanizmima praćenja, mogućem preusmeravanju ili ko će na kraju odlučivati o izboru meta.

Šta bi Ukrajina mogla da cilja i zašto to šteti Rusiji?

Mapa ISW sugeriše da su najlogičniji ciljevi oni koji direktno podržavaju rusku vojsku: skladišta goriva i municije koja održavaju tempo borbe, baze za popravku oštećene opreme, skladišta municije, vazduhoplovne baze sa kojih se pokreću napadi i proizvodni pogoni (npr. za proizvodnju dronova).

Sistematski napadi na takve objekte mogli bi da smanje operativnu fleksibilnost ruske vojske i uspore njenu sposobnost da sprovodi ofanzive velikih razmera.

ISW dodatno ističe ranjivost komunikacionih i logističkih koridora. Prekidi u snabdevanju gorivom i popravkama se brzo prenose na nivo prve linije fronta, tako da manje goriva i resursa znači sporije kretanje, manje patrola i manju vatrenu moć.

Završni bilans stanja - koliko daleko sežu posledice?

Ako bi SAD i NATO dozvolili Ukrajini da nabavi Tomahavke, i ako bi Kijev, sa adekvatnim obaveštajnim podacima, počeo da cilja neke od tih skoro 2.000 meta, rat bi mogao da se pomeri još dublje u stratešku pozadinu Rusije.

To bi Moskvi otežalo sprovođenje operacija. Ali takav potez potencijalno nosi i veliku političku cenu: povećava rizik od direktnog sukoba, pokreće pitanje kontrole naoružanja i otvara debate o tome gde se granica ne sme preći.

Bonus video:

(Espreso/Južne vesti/Telegraf/Kurir)