"BOŽE, ŠTA JE OVO, SAMO ŽIV DA STIGNEM" Najmlađi Slobin telohranitelj izneo neverovatne stvari: OVO SE NIJE ZNALO!

Slobodana Miloševića je čuvalo mmnogo manje ljudi nego što se misli i što je objavljivano u javnosti. Ipak, obezbeđenje nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ bilo je profesionalno i bezbednost nikada nije bila ugrožena.

Dosad nepoznate detalje o tome otkriva Milan Milović, pukovnik MUP-a Srbije u penziji i najmlađi pripadnik obezbeđenja Slobodana Miloševića. Bivši predsednik nikad se nije međao u sistem obezbeđenja, a bio je kulturan i na neki način blizak sa svojim pratiocima, otkriva Milović, kog je Senta Milenković doveo u najuži krug pripadnika ličnog obezbeđenja predsednika. Velika čast, ali pre svega obaveza i odgovornost prema državi bila je pripasnost najužem timu za obezbeđenje šefa države, podvlači Milović.

- To je za svakog pripadnika službe bezbednosti najveća čast, biti obezbeđenje predsednika svoje države. Nebitno koja je to politička partija. To je posebna čast i privilegija kada se nalazite u odabiru takvih ljudi. Ono što bih spomenuo sada, nadam se da mi neće zameriti neke moje kolege, Slobodan Milošević nije imao toliki broj telohranitelja kao što se priča u medijima i kao što pojedini ljudi pričaju da su bili u obezbeđenju.

- Reći ću Vam, da razbijemo tu misteriju, koliko je obezbeđenja imalo, koliko pripadnika neposrednog obezbeđenja. Slobodan Milošević je imao tri čoveka koji su bili njegovi lični pratioci. Neću navoditi puna imena i prezimena tih ljudi iz ličnog poštovanja prema njima i zbog bezbednosne zaštite. Ti ljudi su penzionisani, neki su nas napustili. Bio je pokojni, njega mogu da spomenem, Goran Nedeljković, koji je bio najbolji vozač kog sam u životu upoznao. On je lično vozio predsednika. Reći ću vam eto. Bio je Goran. Bio je Sale. Znači, dva pratioca, i bio je pokojni Senta Milenković.

- Svi ostali, nas 11 ili 12, smo bili pripadnici takozvanog tima za podršku, operativne grupe. Ovo govorim o periodu od 1996. godine do 5. oktobra, ali su se pripadnici obezbeđenja smenjivali po potrebi. O ovome je više puta pričao i zamenik Sente Milenkovića, Branko Manasijević i on čovek priča potpunu istinu. Postojala je operativna grupa kao tim za podršku i mi smo, naravno, uvek bili tu oko porodice Milošević - otkriva Milović, koji dodaje da je Milošević bio veoma blizak sa svojim telohraniteljima.

- Slobodan Milošević je bio izuzetno kulturan čovek, prizeman, komunicirao bi sa obezbeđenjem kada izađe u šetnju ili ako bi otišli negde, na neki put. Nije časno ni pošteno da ja iznosim neke detalje iz obezbeđenja vezane za politiku ili za neke manjkavosti. To je nepoštovanje i prema službi i nepoštovanje prema porodici tog pokojnog predsednika. Znate, šaljemo lošu poruku budućim političarima - otkrio je Milović za Telegraf.

Navodi da je predsednik Srbije i SRJ bio veoma dobar vozač i da je često sam bio za volanom službenog vozila.

- Jednom prilikom, kada sam počeo da radim, posle par dana kolega Ilić Srđan i ja, on meni kaže idemo, evo zvao je predsednik, jave nam da idemo u Požarevac. Ja pitam gde je vozač, a oni mi kažu da on vozi sam. Za mene je to bio šok, ja sam bio klinac. Predsednik seda za volan, vozio je "audi A8" i kreće vožnja u Požarevac. Verujte mi, 220, 230 i ja ne mogu da, ja kažem, Bože šta je ovo, samo živ da stignem do Požarevca. Čovek je imao perfektnu motoriku za vožnju - navodi Milović za Telegraf.

MILOŠEVIĆ IMAO AFERU SA POZNATOM SRPSKOM GLUMICOM?

Ljubav Slobodana Miloševića i Mirjane Marković bila je poput neoborive tvrđave, iako je mnogo puta pokušano da se obori. Čuveni političar je imao oči, čini se, samo za crnku koja mu je zarobila srce tokom šezdesetih godina prošlog veka. Međutim, s vremena na vreme, pojavljivale su se priče po kuloarima o Miloševićevim aferama tokom bračnog života. Iako su neke bile sve glasnije, nikada nisu potvrđene zvanično od strane Slobodana, dok se gospođa Marković ponašala kao da apsolutno ništa ne zna.

Mada, jedna stara priča kako je Slobodan Milošević bio smrtno zaljubljen u jednu našu popularnu glumicu opstala je do danas.

Zahvaljujući njoj, raskrinkana je zavera čiji je cilj bilo rušenje Miloševića i zaplenjena su dva miliona nemačkih maraka spremljenih za finansiranje te operacije, otkrivaju službena beleška obaveštajnih službi, piše Alo.

Prema izveštaju koji su podneli operativci, Sloba je bukvalno "izgubio glavu" za glumicom S. S. Objašnjenje je bilo da ga je izgledom i ponašanjem neobično podsećala na njegovu suprugu Mirjanu Marković iz mlađih dana. Da sve ne ostane samo na sviđanju, pobrinuo se Ivan Stambolić, koji je bio Miloševićev politički mentor (kasnije i ljuti protivnik). Sve se događa u drugoj polovini osamdesetih godina.

Beleška je pravljena 1988. godine, a izveštaj se odnosi na saznanja do kojih je operativac došao najverovatnije godinu dana ranije.

"S.S. se Miloševiću jako dopala. Stambolića su već uveliko pratile mnogovrojne afere sa poznatim damama sa estrade, pa je svom tadašnjem miljeniku vrlo rado izašao u susret i dogovorio mu kontakt sa glumicom. Nisam siguran kada je to tačno bilo, ali mislim da se radi o kraju 1986. ili početku 1987. godine. Stambolić ih je spojio i odmah se povukao i nije ni znao da su oni proveli ceo vikend u vili "Zlatni breg", kraj Smedereva, poznatoj kao letnjikovac porodice Obrenović," otkriva izvor koji je u to vreme bio visokopozicioniran u srpskoj tajnoj službi.

Kako kaže, za ovaj susret su znali bukvalno samo jedan ili dvojica ljudi iz Miloševićevog okruženja. Ni Mira Marković, takođe, nije slutila šta joj se odvija iza leđa. Ipak, kako se ispostavilo, sastanak sa glumicom omogućio je Slobi da zada težak udarac svojim protivnicima i raskrinka zaveru koja se spremala.

"Neću da grešim dušu i kažem da su Milošević i S.S. nešto imali. Tačno je da su proveli vikend zajedno, međutim, čak ni mi u službi nismo saznali šta su radili i o čemu su razgovarali. Ali, nešto kasnije naloženo nam je da organizujemo akciju praćenja grupe koja planira rušenje Miloševića," navodi izvor.

Nešto kasnije službi je naloženo da prati grupu čiji je organizator bio tadašnji sekretar za odbranu admiral Branko Mamula i njegov šef kabineta potpukovnik M. D. Slobi je sve otkrila baš S.S., pošto je tada bila u vezi sa Mamulinim šefom kabineta.

KAD JE UMRO NIKO OD PORODICE MU NIJE DOŠAO NA SAHRANU

Slobodan Milošević je umro od infarkta, 11. marta 2006. godine u pritvoru Tribunala u Hagu, tokom suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Posle višečasovnog oproštaja i govora u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak. Sahrani koja je protekla bez verskog obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne garancije za svoju bezbednost. Nad kovčegom su pročitana pisma njegovog sina Marka i supruge Mirjane Marković, piše Espreso.

Nad kovčegom Slobodana Miloševića u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, u okviru ceremonije njegove sahrane, pročitano je pismo koje je ocu uputio sin Marko.

U pismu je Marko rekao:

"Moj tata, ispunio sam ti poslednju želju. Vratio sam te ovde gde si želeo i gde ti je mesto. Ovde, gde smo Marija i ja odrasli i gde Marko raste. Ovde, na jedno od najlepših, najsrpskijih mesta svete srpske zemlje gde su u toku već više od dva veka živeli najveći heroji, rodoljubi i mučenici od kojih su svi živeli i ginuli za svoju otadžbinu pod pravoslavnim krstom i pod petokrakom zvezdom...

Ti, nažalost, nisi prvi koji se ovamo vraća izgubivši život, ali kao i svi pre Tebe dobivši rat, pobedivši. Neka Tvoja pogibija bude sveta, neka zauvek ostane zapamćena i neka bude poslednja. Neka otrezni prevareni i poniženi srpski narod. Neka ga podseti na sve najveće srpske mučenike od Lazara do Tebe. Neka više nikada nijedan srpski rodoljub ne bude prodan, izdan i predan. Neka Srbija vrati sve iz tog proteklog i sramnog mesta gde sam Te poslednji put video. Neka se agresorima i okupatorima više ne dozvoli da kroče na ovu zemlju. Neka se ne dopusti da sa Tvojom pogibijom budu sahranjeni i sloboda i dostojanstvo. Neka sloboda i mir zamene i nasilje i izdaju progon i poniženje koje vladaju..."

Na kraju pisma se dodaje:

"Tata, kada Tvoje srce više ne kuca, moje samo otkucava. Budi najzad spokojan i slobodan, došao si kući."

Pismo je pročitao Bogoljub Bjelica.

POSLEDNJI INTERVJU SLOBODANA MILOŠEVIĆA - UZEO FLAŠU VISKIJA...

Miodrag Miki Vujović vlasnik nekadašnje TV Palme uradio je poslednji intervju sa Slobodanom Miloševićem posle 5. oktobra.

Jednom prilikom otkrio je i kako je došlo do istorijskog intervjua posle petooktobarskih promena.

"Desetak dana posle petog oktobra sam poslao zvaničan zahtev da želim da sa njim uradim intervju. Nikakvog odgovora nije bilo sve do tog ponedeljka kada sam i napravio taj intervju. Tog dana su me pozvali i rekli da predsednik hoće da mi da intervju.

Dobro, u koje vreme sutra?

Ne, ne. Danas.

Ljudi, popio sam već tri viskija, ne mogu...

Danas ili nikad.

I ja lepo pokupim ekipu. Pazi ovo, sad Slobodan Milošević sipa piće. I 'ajde ti sad odbij. A ja treba da radim intervju. Popijemo mi piće i on krene da upravlja. Sedećemo ovde, ja ću tu - ti ovde, ovde jedna kamera, ovde druga. Sve kontra od onoga što mi radimo. Momci me gledaju i ja im kažem - radite tako."

Kako kaže, Milošević mu je tada saopštio da će raditi sat vremena intervju.

Slobo, ovo je jedinstvena prilika radimo dva i po sata, poneo sam betu (kasetu za kameru), rekao sam mu.

A ne ne, ne radimo veliku betu. Radimo one male.

A te male su po 30 min. Srećom, Vujović ih je imao pet.

"I složi se Milošević. Posle svake kasete on naspe viski. Mi popijemo i pričamo kao da se ništa nije desilo. U četiri kasete sam ga pitao ono što bi ga običan čovek pitao. Petu sam sačuvao da ga pitam zašto nije usvojen plan Kontakt grupe, ima li njegove odgovornosti i zašto nije usvojen Atinski sporazum i ima li i tu njegove odgovornosti. Međutim on kao da je znao, rekao mi je - ne možeš me naterati da snimamo petu kasetu. Tako da nisam nikada mogao da mu postavim ta pitanja", ispričao je Vujović.

Posle su prešli u jednu malu sobu gde je Milošević uzeo flašu viskija i gde su nastavili da razgovaraju van kamera. Inače u tom intervjuu je poznata priča Miloševićeva priča o tome kako se njegov sin Marko zaposlio da nosi gajbice i da je tako zarađivao za život.

"Rekao sam mu - Slobo ja sam ti rekao da neću nijednu jedinu reč u montaži da promenim ali ti savetujem da izbacimo ovo oko Marka i nošenja gajbica. Intervju će ti biti poznat samo po tome jer to nije tako. I onda on krene u raspravu sa mnom. Za decu nisi mogao ništa da mu kažeš", ispričao je Vujović.

U tom razgovoru van kamera Milošević mu se kako kaže poverio da je Ričard Holbruk samo jedan reklamer i jedna velika štetočina u svim mirovnim procesima.

"Holbruk je pokušavao da uceni Miloševića, da ga umilostivi da Milošević kaže da je Dejton nastao zahvaljujući Ričardu Holbruku. Ali ne, Milošević je rekao da je Dejton nastao zahvaljujući Vorenu Kristoferu", rekao je Vujović a onda otkrio još jednu zapanjujć u stvar:

"Milošević mi je otkrio tajnu da je on zapravo uradio onu ekonomsku reformu da se ukine inflacija a ne deda Avram. Deda Avrama je on lično izabrao kao propagandni lik zbog toga što je dolazio iz Svetske banke. Milošević je tada u predsedništvo pozvao sve ministre, celu vladu i sve viđene privrednike. Rekao mi je da su za njegove mere bila samo dvojica - Mirko Marjanović i Dragan Tomić iz Simpa. Zato je Mirko Marjanović bio osam godina premijer. Sloba nikad nije zaboravljao kad mu neko dobro učini".

Vujović je sa Miloševićem razgovarao i u vezi sa ubistvom Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića.

"Pitao sam tad i Miloševića kako dozvoljava da nema rešenja o tome ko je ubio Stambolića i ko je pucao na Vuka Draškovića.

Pa je l’ ti misliš da meni trebaju ta ubistva? Što ja da ubijem Vuka Draškovića, pa Vuk uradi sve što mu kažem. A što se Stambolića tiče, on je moj kum. I kad sam ga politički smenio ja ga nisam uništio. Dao bih sve što imam privatno da saznam ko ga je ubio", rekao mi je Milošević.

EVO ZAŠTO JE MIRA MARKOVIĆ NOSILA CVEĆE U KOSI

Mira Marković, supruga bivšeg predsednika Jugoslavije, Slobodana Miloševića, često je nosila cvet u kosi, a retko ko zna njegovu simboliku. Cvet u njenoj kosi nije modni dodatak, on otkriva mnogo o njenoj ličnosti.

Tajnu "cveta u kosi" otkrio je novinar Darko Hudelist, u feljtonu o Veri Miletić, tragično stradaloj partizanki u Drugom svetskom ratu i majci Mire Marković.

U svom istraživanju Darko je otkrio da je tragična sudbina Mirine majke bila okidač za njenu političku karijeru, kroz koju je možda čak na neki način tražila i osvetu.

Knjiga "Tajne enigme Vere Miletić" od Đuroce Labovića, koju je inače i naručila Mira Marković, bila je glavni izvor informacija novinara koji je pronašao podatke da je sredinom juna 1944. godine ”Veri Miletić pošlo za rukom da napiše kratko pismo (u Banjičkom logoru) i preko neke logorašice dostavi ga svojim roditeljima”, kao i da su to pismo čitale Verine sestre (tj. Mirine tetke) Olga i Branka, dok ga je kasnije ”i njena ćerka Mirjana… desetinama puta imala u rukama”.

Labović piše i ovo:

"… Vera je pisala da u svom poduhvatu nije usamljena, da će ideja za koju se borila pobediti i da je sloboda na pomolu… Na kraju se nada da joj je ćerka živa i da će je verovatno školovati… 'Drago bi mi bilo, kada bi bar na svečanostima nosila cvet u kosi, ne samo kao sećanje na majku, nego bi to bila jedna stalna spona između nas dvoje'…"

Hudelist je pronašao još tragova "cveta u kosi" u odrastanju Mirjane Marković.

Bilo je to u školskoj godini 1959/60. U prvom broju lista Požarevačke gimnazije Naša stvarnost, od 15. aprila 1960, a koji će već od drugog broja (onog od 25. maja 1960) promijeniti ime u Razvitak, Mira Marković je objavila članak pod naslovom "Razmišljanja", u kojem je obznanila da je napunila 17 godina i da, na određen način, kreće sa svojim ideološkim i društvenopolitičkim aktivizmom i svojom političkom karijerom.

Održala je moralnu bukvicu svojim drugovima i drugaricama iz razreda, poručivši jednome svom drugu koji se na školskom času, kako je napisala, "kod stiha o poginulima (moguća asocijacija na Veru Miletić – op. aut.) široko nasmejao": "Druže, stidi se!"

A u drugom (formalno 17.) broju požarevačkog Razvitka, od 25. maja 1960, objavljen je izveštaj s omladinske konferencije Požarevačke gimnazije od 19. maja 1960, kao i sastanka održanog nekoliko dana kasnije, na kojem je 17-godišnja Mira Marković izabrana za predsednika Školskog komiteta omladine Gimnazije. U istom je Komitetu bio i njen dečko Slobodan Milošević.

A na str. 5 toga broja objavljena je i "pesma u prozi", bez naslova, Mire Marković, sa stihom: "Jednog proleća u kosi su mi procvetali cvetovi…"

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Stil)