“TO ŠTO DOKTORI RADE JE KORUPCIJA”: Ministarka zdravlja Danica Grujičić otvorila GORUĆU TEMU, a šta vi kažete?
Danica Grujičić, Foto: Printscreen Kurir tv

ministarka zdravlja

“TO ŠTO DOKTORI RADE JE KORUPCIJA”: Ministarka zdravlja Danica Grujičić otvorila GORUĆU TEMU, a šta vi kažete?

U proteklih osam godina Ministarstvo zdravlja zaposlilo je 30.000 zdravstvenih radnika, dok je kroz program zapošljavanja najuspešnijih diplomaca

Objavljeno:

Poruka nove ministarke zdravlja Danice Grujičić da lekari ne bi trebalo da rade i u privatnim bolnicama uzrokovala pravu buru među doktorima.

– Lekari ne bi trebalo istovremeno da rade u državnim i privatnim institucijama – rekla je dr Grujičić, odmah nakon stupanja na dužnost.

Ovakav stav izazvao je veliku buru među zdravstvenim radnicima, političarima, ali i u običnom narodu. I doveo je do nove podele, jer dok jedni podržavaju stav ministarke Grujičić, drugi mu se oštro protive. Dok jedni smatraju da bi to trebalo uvesti u praksu, drugi uveravaju da je to – utopija.

Lekari su mahom protiv ovakve ideje jer većina njih istovremeno radi kako u državnoj tako i u privatnoj praksi, a korist, kako kažu, nemaju samo oni, nego i pacijenti. S obzirom na to da prema nekim podacima imamo 13.700 lekara specijalista, nameće se pitanje da li je ovaj broj dovoljan za ovakvu podelu?

lekari
foto: Z. Š.

U proteklih osam godina Ministarstvo zdravlja zaposlilo je 30.000 zdravstvenih radnika, dok je kroz program zapošljavanja najuspešnijih diplomaca, a kasnije i onih sa prosekom iznad osam, posao dobilo na stotine mladih lekara nakon završenog fakulteta. Odobravane su i specijalizacije koje su ranijih godina bile u zapećku, ali je za lekara potrebno da prođe nekoliko godina da bi od specijalizanta postao specijalista.

“Nepopularna među kolegama”

Da li se o ovoj temi govori samo hipotetički i da li je izvodljivo ukoliko bi se i donela takva odluka, nismo uspeli da saznamo jer su izostali odgovori nadležnih iz Ministarstva zdravlja do kojih smo danima pokušavali da dođemo. Podsetimo, pre nekoliko dana ministarka Grujičić je sama pokrenula ovu temu i izjavila da „nije popularna među kolegama jer se zalaže da ko radi u državnoj službi ne treba da radi u privatnim ordinacijama i obratno“, te da “to što oni rade je korupcija”.

Danica Grujičić
Danica Grujičićfoto: Uros Arsic

– Mislim da je izvor korupcije što je dozvoljeno da lekar radi u privatnoj i u državnoj službi. Takođe, smatram da je digitalizacija zdravstva koju je predložila premijerka sjajna stvar. Tako ću, recimo, ja kao ministar na jedno dugme moći da vidim koliko je neki doktor odradio pregleda taj dan, koliko operacija, a koliko je filozofirao – izjavila je ministarka Grujičić.

Takođe, na ovu temu izostao je i stav Lekarske komore Srbije, na čiju adresu je Blic uputio pitanja, međutim, odgovora nije bilo. Očigledno je da mnogi o ovoj temi ne žele da se zameraju ni jednoj ni drugoj strani.

U Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije kažu “da je dopunski rad veoma važan institut koji zdravstveni sistem Srbije čini efikasnim i čvrstim, te da pomaže da pacijent dođe do najkvalitetnije i najbrže usluge”.

Dopunski rad po zakonu i ustavu

– Dopunski rade oni lekari čija je ekspertiza tražena, pa ukoliko oni svoje znanje mogu da ponude pacijentima produženo, u dopunskom radu, mislimo da je to u najboljem interesu pacijenata. Važno je i da razumemo da je dopunski rad isti za sve profesije i pravo je svih građana, tako da nema izdvajanja lekara. Njihovo ustavno i zakonsko pravo je u pitanju. U pitanju je pravo na rad, a ne pravo na zapošljavanje – kažu u Asocijaciji.

Dopunski rad je ustanovljen Zakonom o radu, ima osnovu u Ustavu naše zemlje, a dopunski rad zdravstvenih radnika dodatno je uređen Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, dodaju.

Kovid, Pandemija, Korona, Bugarska, Bolnica, Lekari, Doktori, Doktor, Lekar
foto: Profimedia

– Dopunski rad zdravstvenih radnika je ovim zakonom vrlo dobro uređen i organizovan, postoje svi preduslovi za pružanje kvalitetne usluge. Da bi mogli da zasnuju ugovor o dopunskom radu zdravstveni radnici moraju da pribave saglasnost direktora ustanove u kojoj rade, a tu saglasnost dobijaju u roku od pet dana ukoliko su u prethodnoj kalendarskoj godini ostvarili predviđene mere izvršenja. Takođe zdravstveni radnik može da sklopi najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena. S druge strane, svaka zloupotreba ugrožava prava pacijenata. Inspekcijski organi svakako obavljaju svoj posao, uočavaju i sankcionišu ukoliko postoje nepravilnosti – objašnjavaju za u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije.

Liste čekanja i nedostatak lekara

Što se uverenja da dopunski rad veštački stvara liste čekanja tiče, uočeno je kako dodaju da liste čekanja kontinuirano postoje i u veoma razvijenim zemljama Evrope i sveta.

– Smatramo da je dopunski rad jedan od zdravih načina rešavanja listi čekanja. U prilog tome govore i ugovori privatnih zdravstvenih ustanova sa RFZO, koji već godinama uspešno leče pacijente u domenu VTO i operacija katarakte. Iz ovih razloga Asocijacija je sigurna da institut dopunskog rada ne treba ukidati.

Da li bi došlo do deficita specijalista, mnogi lekari smatraju da jeste definitivno tako, jer kada bi morali da biraju, mnogi bi se odlučili da izaberu privatni sektor. Lekar specijalista u razgovoru objašnjava da im je u jednoj bolnici u unutrašnjosti Srbije već pomenuta takva ideja.

Bolnica, Porođaj, Operacija, Pacijent, Lekari, Doktori, Hirurzi
foto: Profimedia

– Ako dođe vreme da biram, definitivno ću izabrati privatnu praksu, ali svakako se nadam da do toga neće doći, jer je nerealno – objašnjava ovaj lekar koji je insistirao na anonimnosti.

Lekari da se opredele, pacijenti i za i protiv

S druge strane, pojedini pacijenti kažu da je ovakva ideja u potpunosti opravdana.

– Dugo sam se lečio kod jednog lekara, odličan je, ali taj lekar radi i u porodičnoj klinici. I šta se dešava? Dešava se da me taj lekar indirektno upućuje da ga potražim privatno, i zato podržavam ovo. A to, da li će biti dovoljno lekara, u jednom ili u drugom sektoru, o tome treba da vode računa nadležni – kaže pacijent Miroslav M.

Ima, međutim, i suprotnih mišljenja.

– Dešavalo se da za neko “krupnije” o zdravlju mog sina dobijem savet da se obratim određenom lekaru. Međutim, onda shvatim da bih u državnoj ustanovi morao da čekam nekoliko nedelja na pregled. Onda ga pronađem u nekoj od privatnih ordinacija i završim sve za par dana. E sada, postoji problem jer ne može svako da izdvoji novac za takvu uslugu, ali kada je zdravlje u pitanju svi se borimo za najbolju i najbržu uslugu, pa i ne žalimo novac – kaže za Ivana M.

Zakon dozvoljava dopunski rad lekara kod privatnika

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, ocenjuje da je ministarkina izjava kontroverzna.

– Neozbiljno je da se kao glavni izvor korupcije u zdravstvu apostrofira mogućnost zakonom inače dopuštenog dopunskog rada lekara iz državnih ustanova u privatnim – istakao je Šabić za “Danas” i dodao da korupcija s tim u vezi nije isključena, ali je stvar adekvatne organizacije i kontrole da je spreči.

(Espreso/Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.