ŠTA AKO SRBIJA UVEDE SANKCIJE RUSIJI? Postoje razlozi "za" i "protiv", koji će preovladati?

Zapad i Evropska Unija već sedam i po meseci zahtevaju od Srbije da uvede sankcije Rusiji a Beograd vaga, vodeći računa šta bi u tom slučaju dobio, a šta izgubio. Na listi "dobitaka" su relaksacija odnosa sa SAD i EU, fondovi EU kojima je do 2027. predviđeno 1,5 milijarde evra, i poboljšanje relacija sa komšilukom.

Sa druge strane su neizostavna energetska nestabilnost, mogući gubitak političke podrške prevashodno oko Kosova, kao i unutrašnja komešanja jer je veliki broj građana Srbije protiv takve odluke.

Srbija nije politički neutralna, na putu je ka Evropskoj uniji ali jeste vojno, a odluku o sankcijama pažljivo razmatra, vodeći računa o svojim političkim i ekonomskim interesima i imajući u vidu sopstveno iskustvo tokom devedesetih godina.

Kako agresija Rusije na Ukrajinu odmiče, Moskva povlači sve problematičnije poteze (poput neselektivnog bombardovanja i pretnje nuklearnim ratom) što posledično Beogradu sužava manevarski prostor.

"Tri plusa i tri minusa"

- Eventualnim uvođenjem Srbija bi dobila relaksaciju odnosa sa SAD i EU i mogućnost učestvovanja u predpristupnim fondovima kojima je do 2027. predviđeno 1,5 milijardi evra. Na toj strani je i relaksacija odnosa sa komšilukom jer ih niko ne bi gurao u trvenja sa nama i dodeljivao ulogu flastera koji bi nam držao propovedi - nabraja Cvetićanin.

On napominje da bi sa druge strane bili energetska kriza, jer se očekuje da bi u tom slučaju Rusija uzvratila obustavom isporuke gasa.

- A što se tiče političke štete, moglo bi doći do eventualne unutrašnje nestabilnosti na relaciji politicka elita i širokih krugova naroda, jer je veliki deo našeg javnog mnjenja sklono Moskvi i gleda ka njoj sa simpatijama - zaključuje Cvetićanin.

Ako je suditi po procenama sagovornika Blica, tri su žabe koje treba progutati i zbog kojih je ova odluka teška.

Kosovo

Kao jedan od argumenata zašto Srbija ne uvodi sankcije navodi se podrška koju Moskva daje u Ujedinjenim Nacijama i njeno "njet" ulasku Kosova u tu organizaciju. Kao stalna članica Saveta bezbednosti 23 godine se zalaže za poštovanje Rezolucije 1244, ali analitičari često ističu i da bi nam u slučaju da uvedemo sankcije manevarski prostor oko Kosova bio veći.

Ipak, Cvetićanin kaže da je pitanje da li bi Beograd u tom slučajnu ostao bez potpune političke podrške Rusije.

- Pitanje je da li bi Srbija naišla na razumevanje kada je u pitanju njena pozicija, da li bi neki lakši oblik sankcija bio tolerisan, ili bi se to shvatilo kao uvreda u vrlo osetljivoj situaciji u kojoj se Rusija nalazi - napominje Cvetićanin.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je, međutim, pokazao da mu Kosovo služi i za potkusurivanje, i to kada je nekoliko puta spomenuo taj primer u kontekstu priznavanja proruskih otcepljenih regija u Ukrajini. Sve to navodi na zaključak da nije isključeno i da Putin, u momentu kada proceni da mu to koristi, Kosovo iskoristi kao čip.

Ništa manje važna stavka je činjenica da je Srbija zavisna od ruskog gasa, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da u svakom trenutku imamo rezerve za dva meseca.

Severni tok

Posle tog perioda, mi nemamo načina kako da dopremimo gas, a stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Blic da bi sa aktuelnim stanjem elektroprivrede, prekid isporuke ruskog gasa bila veoma loša vest.

- Od toga zavisi naša hemijska i petrohemijska industrija, godišnje se proizvede 800.000 tona robe. Kompanije bi ostale bez energenata, a bile bi osetne posledice na proizvodnju i privedu. Da ne pričam o akomoditetu građana. Najrazvijeniji region Srbije bi pao na kolena. Mi nemamo morske luke i nemamo načina da postanemo nezavisni od ruskog gasa. Nemačka, recimo, već seli proizvodnju na tlo severne Amerike - napominje Zdravković.

Javno mnjenje

Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je čak 81 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji, koliko ih se izjasnilo i za dobre odnose sa Rusijom. To su pokazali rezultati istraživanja agencije "Sprint insajt” u okviru projekta "Nacionalni interesi Republike Srbije: od osporavanja do legitimizacije”, koji je podržao Fond za nauku Republike Srbije.

Na to podseća i izvršni direktor Cesida Bojan Klačar koji kaže da je to važan podatak, i ilustruje da to znači da četiri od pet osoba koje vidimo na ulici su protiv sankcija.

- A to nije nešto što je kratkoročno rešivo, jer se taj sentiment i emocija nije tako ni gradila. Od SFRJ je takav stav javnosti, nadogradio se proglašenjem nezavisnosti Kosova i i zato bi Vlada i sve političke stranke trebalo da donesu neku vrstu srednjoročne strategije, i da u ponudu uključi nešto vredno zauzvrat. Ne može se ponuditi nešto sitno, niti nešto samo na nivou racionalnog, mora da bude nešto emotivno za šta bi se vezali - kaze Klačar.

(Espreso/Blic)