KURTI ĆE ZBOG JEDNE STVARI PO STRANI OSTAVITI SPAJANJE KOSOVA S ALBANIJOM: Njegova izjava danas uzdrmala je Srbiju

Kosovo je “porobljeno iznutra” zbog korupcije, kaže dolazeći kosovski premijer Aljbin Kurti za Fajnenšel Tajms, i tvrdi da je spreman da "ostavi po strani zahtev za ujedinjenje sa Albanijom radi podsticanja privrede".

Izgradnja kosovske države za njega je važniji prioritet nego pripajanje Albaniji.

Aljbin Kurti je bacao suzavac u Parlamentu, godinama je bio u zatvoru i podsmevao se zastavi i nacionalnoj himni svoje mlade države Kosova. Danas, posle više od 22 godine borbe protiv sistema, sprema se da preuzme kontrolu nad njom. Kurti će uskoro postati premijer Kosova posle tesne pobede na izborima prošlog meseca njegove stranke Samoopredeljenje kojom je okončan period političke dominacije bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), od kojih mnoge optužuju za ratne zločine i korupciju. U intervjuu za “Fajnenšel tajms”, Kurti kaže da je njegova pobeda bila “izborna revolucija” za Kosovo, koje je - 11 godina nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije - i dalje jedna od najsiromašnijih u Evropi.

Njegova partija, koja se bori protiv establišmenta, namerava da iskoristi svoj prvi mandat u Parlamentu da istakne u prvi plan ekonomski razvoj i borbu protiv korupcije.

- Dokazali smo da postoji ogroman demokratski potencijal na Kosovu - rekao je on.

- Naravno da će biti izazova... Izazov je šansa.

Ti izazovi obuhvataju problematične međunarodne odnose, pri čemu Srbija vodi kampanju pridobijanja država da ponište priznanje njene bivše pokrajine i blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, poput Interpola i Saveta Evrope. U međuvremenu, kosovske ambicije za članstvo u EU blokira pet članica, koje ga ne priznaju.

Aljbina Kurtija, izabranog premijera iz partije “Samoopredeljenje”, strane diplomate dugo su smatrale opasnošću po regionalnu stabilnost. Partija je pozivala Kosovo da se ujedini sa susednom Albanijom. Međutim Kurti smatra da je izgradnja kosovske države važniji prioritet od rada na ujedinjenju sa Albanijom.

- Prvo moramo da stanemo na noge. Država nam je veoma slaba, a razlog je unutrašnje zatočeništvo nakon oslobađanja od Srbije - rekao je on.

Zemlja je bila “porobljena iznutra”, dodaje, ističući da bi koalicija s partijom desnog centra Demokratskom ligom Kosova (LDK) doprinela poboljšanju životnog standarda i obustavila emigraciju putem unapređenja sudstva i otvaranja radnih mesta.

Agon Malići, nezavisni analitičar, izjavio je da je Kurti “pravi čovek u pravo vreme” za glasače, kojima se smučila posleratna vladajuća elita.

- Osećaj je kao da dolazi nova era - rekao je on.

Pregovori o koaliciji su se otegli zato što je LDK insistirala na pravu izbora predsednika za dve godine. Kurtijev uspon u skladu je s novijom istorijom Kosova. Dugokosi Kurti bio je lider studentskih protesta protiv režima Slobodana Miloševića 1997, a kada se Kosovo otcepilo, pomogao je političkom krilu OVK da skrene pažnju na sebe u medijima, ali se nije borio, niti je učestvovao u mirovnim pregovorima, piše FT.

"Miloševićev režim ga je uhapsio kada je NATO bombardovao srpske snage 1999, iznudivši njihovo povlačenje. Posle rata, Kosovo je postalo protektorat UN, čije su institucije bile pod nadzorom inostranog “specijalnog predstavnika” sve do 2012, a sudovima su upravljali tužioci i sudije EU sve do 2015", navodi list.

Kurti i njegov pokret “Samoopredeljenje” protestovao je protiv spoljnih ovlašćenja, označavajući ih kao napad na suverenitet Kosova. U novije vreme, Kurti je protestovao protiv pristupa sopstvene vlade u pregovorima s Beogradom u cilju “normalizacije” odnosa, koji su prošle godine obustavljeni nakon što je njegov prethodnik Ramuš Haradinaj uveo 100 odsto carina na srpsku robu. Kurti je rekao da ima drugačiji pristup pregovorima od predsednika Hašima Tačija. Jedan od njegovih principa glasi “bez dijaloga s geografskim kartama”, koji aludira na plan za razmenu ili podelu teritorija uz neobavezujuću podršku Brisela i Vašingtona.

Zagovornici tog plana tvrde da će on okončati decenije neizvesnosti i marginalizacije i pomoći Kosovu da dobije mesto u UN. Kurti je, međutim, izjavio da mu se ne sviđa poruka koja bi bila poslata iscrtavanjem granica duž etničkih linija.

- Trebalo bi da pređemo sa (diskusije) o kontroli nad teritorijom na prava građana i potrebe opština... Jer, mape sasvim sigurno imaju rasistički karakter - dodao je on.

Kurti će se suočiti s pritiscima saveznika, uključujući i SAD, koje su imenovale dva izaslanika da isposluju dogovor sa Srbijom. Međutim, on ističe da se protivi “brzim rešenjima”. U pregovorima između dve zemlje, ma kakvi oni bili, Kurti će se verovatno suočiti sa Aleksandrom Vučićem.

- Uvek smo bili na različitim stranama: on ministar, ja demonstrant; on ministar, ja politički zatvorenik. On ministar, ja opet demonstrant - rekao je Kurti. Među onima koji imaju ambicije da se pridruže EU, Kosovu se smatra državom na najudaljenijem kraju spektra. Njegovih 1,8 miliona stanovnika nemaju mogućnost putovanja šengenskom oblašću bez putnih isprava. Kurti kaže da je bio razočaran što EU nije otvorila pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što “odražava krizu koja postoji unutar EU, a ne situaciju u te dve zemlje”.

- Prava kriza je... nedostatak vizije o daljim koracima - rekao je on.

- Potrebne su nam socijalne države, moramo da izgradimo odnos solidarnosti protiv fašista i neophodno je da obezbedimo sigurnost kontinenta od Ruske Federacije, koju je NATO nekada držao po strani - kaže on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/ft.com)