KO JE KANDIDAT ZA PREMIJERA KOSOVA? Dugo je na sceni, a RADIO JE OPASNE STVARI KOJE SU OSTAVILJALE BEZ REČI

Organizator protesta, nekoliko puta hapšen i zatvaran, malo levičar malo desničar, zagovornik Velike Albanije... To je jednom rečju Aljbin Kurti, lider Pokreta "Samoopredeljenje", koji bi u perspektivi mogao da zauzme neku od funckcija u budućoj kosovskoj vlasti.

Sve to zavisiće, pre svega, od rezultata izbora na KiM koji su zakazani za 6. oktobar, ali i od toga sa kim njegova stranka bude uspela da nađe zajednički jezik. To mu nije pošlo za rukom 2017. godine kada je "Samoopredeljenje", iako je dobilo najviše glasova na izborima na KiM, ipak ostalo u opoziciji.

Sada, Kurtijev pokret pregovara sa najvećom opozicionom strankom DSK Ise Mustafe, a spekuliše se da, ukolio budu postigli dogovor, vrlo moguće da bi sa vlasti mogli da "zbrišu" aktuelnu PAN, ili takozvanu "ratnu koaliciju" na čelu sa Kadrijem Veseljijem (DPK) i Ramušem Haradinajem (ABK), čijom ostavkom od pre skoro dva meseca je zapravo pala kosovska vlada.

Kurti nije nepoznanica u kosovskom političkom životu, u kome je aktivan još od studentskih dana. Ovdašnjoj javnosti je pak poznatiji po bacanju suzavca u kosovskom parlamentu, zbog čega je i hapšen.

Sa druge strane, on nije jedan od onih kome se može pripisati učešće u ratu na KiM tokom devedesetih godina prošlog veka, niti povezanost sa terorističkom OVK, što je slučaj sa aktuelnim kosovskim liderima.

Tako da, Kurti nema ratnu prošlost, ali mu hapšenja pa i boravak u zatvorima ne manjka.

Upravo je on bio jedan od onih koji su svojevremeno bili protivnici režima Slobodana Miloševića. Krajem devedesetih bio je i portparol albanskih studenata i jedan od organizatora studentskih protesta baš protiv njega, što ga je koštalo tri godine života koje je proveo u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu. Osuđen je za terorizam.

Na kratko, krajem devedesetih, bio zaposlen i u kabinetu Adema Demaćija, koji je inače bio politički lider OVK.

Prerušen u ženu

Međutim, desilo se bombardovanje. Kako se spekulisalo, Kurti je pokušao tada da zemlju napusti i to tako što se prerušio u ženu, ali mu to nije pošlo za rukom. Uhapsila ga je srpska policija.

Međutim, ono što se desilo jeste da je on bio jedan među stotinama onih koji su, nakon što su se 1999. godine srpske snage povukle sa Kosova, kao zatvorenik prebačen na teritoriju van KiM, tačnije u požarevački zatvor.

U marti 2000. godine, pred niškim sudom, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta SRJ, ali je ubrzo oslobođen nakon pritisaka međinardone zajednice.

Poznat je kao žestok kritičar međunarodne zajednice i UNMIK-a, i to ga osećanje nije napustilo godinama kasnije. Možda je to bio jedan od razloga što ga, kako su spekulisali kosovski mediji, ista ta međunarodna zajednica nije želela u bilo kojoj vlasti na KiM.

U međuvremenu, diplomirao je na ETF-u u Prištini, i za svo to vreme bio je aktivista Mreže akcija za Kosovo (Action for Kosovo Network, AKN), koja je osnovana još 1997. godine, čiji su ciljevi bili ljudska prava, socijalna pravda, kultura i umetnost. Osim toga, gotovo dve decenije je ukazivao na korupciju na KiM.

Hapšenja

Pokret na čijem čelu je danas nastao je pre skoro 15 godina, i to tako što su aktivisti AKN ispisali su grafit na nekolicini zgrada UNMIK-a: "Bez pregovora, samoopredeljenje!". Aktivisti AKN, uključujući i Kurtija, tada su uhapšeni.

Međutim, nakon toga hapšen je još nekoliko puta, zbog čestih protesta i incidenata koje je i sam, ali i sa članovima "Samoopredeljenjea" izazivao. U njegovu zaštiti svojevremeno je stao i Amnesti internešnal, i to zbog načina na koji je hapšen i osuđivan na zatvorke kazne.

Ipak, ne može se reći da Kurtijeve i borne njegovog pokreta nisu uvek nenasilne. Ilustracije radi, 2009. godine aktivisti pokreta su isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila. Hapšen je i 2012. nakon sukoba policije i demonstranata, koji su blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije.

Bez obzira na sve to, na izborima 2014. godine osvaja više od 10 odsto glasova na izborima, nakon čega su se procenti samo uvećavali, da bi došao do gotovo 30 odsto 2017. Na tim izborima na KiM Kurti je osvojio najviše glasova za premijera.

U izbornom uspehu ili neuspehu, zavisi kako se gleda na stvar, nije ga omelo ni bacanje suzavaca po kosovskom parlamentu u nekoliko navrata. Poslednji put, to se desilo prilikom ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i Sporazuma o formiranju Zajednice srpski h opština.

Zbog toga je i Kurti i njegovih nekoliko saradnika, osuđeno na zatvorsku kaznu od 17 meseci zbog opstruisanja rada parlamenta.Stav o Briselskom sporazumzu, ZSO...Kada je reč o Srbiji, činjenica je da nije za ZSO, a sva je prilika ni za Briselski sporazum. Za dijalog Beograda i Prištine jeste, ali pod uslovima koje odredi Priština, što je njegov stari stav. Ipak, i to je promena, uodnosu na nekadašnji pogled na stvari - da je njegov oštar protivnik.

Takođe, Kurti je neko ko nije previše blagonaklon ka bilo kakvom mešanju međunarodne zajednice u kosovska posla, zbog čega ne gleda blagonaklono na ulogu EU u dijalogu. Osim toga, zagovornik je ideje da se Kosovo spoji sa Albanijom.

Jedna od zanimljivosti vezana ua Kurtija, jeste da ga je krajem devedesetih ist "Naša borba" odlikovao ordenom za toleranciju, ali Kurti nije došao u Srbiju da primi nagradu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)