ČUVENI MIJA PIJUK SKINUT KAD JE HTEO DA REKETIRA ČUMETA: Bio je dobar sa Arkanom i VRHOM POLICIJE

Bio je Arkanov blizak prijatelj. Svojevremeno i zamenik komandanta Srpske dobrovoljačke garde. Pred kraj života ušao u biznis sa izgradnjom kuća i lokala, a potom ih preprodavao. Ne zna se šta ga je od nabrojanog koštalo glave. Slavko Mijović (49), zvani Mija Pijuk, ubijen je 18. oktobra 2001. godine, hicima iz zlokobnog "kalašnjikova".

Ubice su Mijovića sačekale na prilaznoj stazi ulaza u restoran "Čukarički" u istoimenom beogradskom naselju. Ispaljeno je više od 30 hitaca iz automata, a u pravoj kiši metaka slučajno je ranjen i Žarko Petronijević, gost obližnjeg bilijar-kafića. Zločinci su sa mesta napada pobegli kolima ka centru grada.

Policija je utvrdila da je neposredno pre smrti Mijović sedeo u lokalu sa prijateljima. U jednom trenutku je ustao i krenuo ka svom, nekoliko metara dalje parkiranom džipu "micubiši pajero". Dok je pokušavao da otključa vrata, odjeknuo je prvi rafal. Potom drugi, treći, četvrti. Smrtno ranjeni Arkanov prijatelj pao je kraj svog vozila. Jedan od kuršuma pogodio ga je direktno u glavu.

Tokom uviđaja pripadnici SUP Beograd kod Mijovića su pronašli pištolj, ali on nije stigao ni da se maši za njega. Teško ranjeni Petronijević prebačen je u Urgentni centar sa prostrelnom ranom na glavi. Ni ovaj zločin, kao ni desetine drugih, do danas nije rešen.

Tadašnji načelnik SUP Beograd, general Boško Buha, koji je u međuvremenu i sam stradao od ruku nepoznatih ubica, rekao je na konferenciji za novinare da je Mijović bio dobro poznat policiji, kao i da je više puta osuđivan. Nekoliko godina proveo je i na robiji.

Mija Pijuk, osim velikog prijateljstva sa Arkanom, bio je u izuzetnim odnosima i sa njegovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom, koji je, takođe, pola godine ranije, spektakularno likvidiran nadomak svoje kuće. Pričalo se, takođe, da ima dobre veze u crnogorskoj i srpskoj vlasti, koje su, uostalom, krasile i Ražnatovića. Navodno, bio je blizak i sa Radmilom Bogdanovićem, bivšim ministrom policije, kao i sa Mihaljom Kertesom, nekadašnjim direktorom Carine.

Mijović je sedamdesetih godina pripadao ondašnjoj generaciji "žestokih momaka". Zbog pljačke jednog beogradskog arhitekte, koji je zbog nanetih povreda ubrzo preminuo u bolnici, sa grupom saučesnika osuđen je na 12 godina zatvora. Kaznu je - ne celu - odležao u zatvoru u Zabeli.

Zbog "poslova" često je znao da se uputi i u inostranstvo. Kada je Ražnatović otvorio poslastičarnicu "Ari", Mijović je preko puta otvorio klub "Paladijum". Taj lokal je, potom, prerastao u kockarnicu, a onda je zatvoren. Interesantno je da je ubrzo po otvaranju kazina na Mijovića pucano i on je tada ranjen. Brzo se oporavio, ali nikad nije hteo da kaže ko ga je napao, iako su upućeni tvrdili da on "sve zna".

Ipak, taj napad bio je povod da se on na neki način povuče iz javnog života i krene u poslove, sa, upućeni tvrde, obe strane zakona. Išla je priča da on, navodno, ima ekipu momaka, koja je preuzimala pojedine firme u Beogradu. To su mu, kako se nagađalo, omogućavali prijatelji iz nekadašnjeg režima, ali vrha policije.

Za nekadašnjeg zamenika komandanta SDG pričalo se da se posvađao sa Arkanom 1993. godine oko toga ko je prvi čovek "Tigrova". Posle sukoba Mijović je napustio Erdut, gde je bio kamp za obuku gardista, ali je sa Ražnatovićem i dalje ostao veliki prijatelj.

Mijović je bio u vezi i sa crnogorskim podzemljem i tvrdilo se da je učestvovao u nekim pucnjavama u Podgorici, Nikšiću i Kolašinu. Iako ga je tamošnja policija i privodila, ubrzo bi se obreo na slobodi. Navodno, to su mu omogućavali uticajni prijatelji.

Pred kraj života Mija Pijuk je, kako su tvrdili upućeni, krenuo sa građevinskim poslovima. Kupovao je zemljište, gradio kuće i lokale, a potom ih preprodavao. Pretpostavlja se da se u tom biznisu i zamerio građevinskoj mafiji koja hara Beogradom. U zamršenim nitima Mijovićeve prošlosti, ali i poslovima koje je radio pred smrt - verovatno treba tražiti i uzroke njegovog smaknuća.

Desetak dana kasnije na Karaburmi, ispred svoje kuće, ubijen je i Nebojša Pumpalović Pumpi (32). On je likvidiran hicima iz pištolja dok je popravljao svoj automobil. Pretpostavlja se da je žrtva poznavala ubice (pričalo se o dvojici), jer se neposredno pre hitaca čuo žučan razgovor. Pumpalović je na mestu ostao mrtav, a nedaleko odatle, u dvorištu, bili su mu supruga i dete.

Pumpi je u javnosti bio poznat kao jedan od vođa navijača "Partizana", a više puta je i osuđivan. Odgovarao je za razna krivična dela, uglavnom razbojništva, ali i napade na policajce. Iz zatvora je izašao tri meseca pre smrti.

(Espreso.co.rs / Politika-ekspres.net)