OD BALKANSKOG RATNIKA i LOPTICE DO PREDAJE! Ovo su sve kontroverze vezane za ŠARIĆA kome se KONAČNO izriče PRESUDA

Presuda Darku Šariću i članovima njegove grupe za šverc gotovo šest tona kokaina biće izrečena u ponedeljak. U susret presudi, KRIK sumira ključne momente ovog slučaja, detalje iz istrage i suđenja i podseća na ključne kontroverze koje su ovaj slučaj pratile prethodnih deset godina.

Šarić na „radaru“

Zbog sumnje da je umešan u trgovinu drogom Darko Šarić je bio pod nadzorom domaćih obaveštajnih službi bar od 2005. godine, ali je istraga pokrenuta tek tri godine kasnije.

Heroin u garaži

U automobilu u garaži na Novom Beogradu koja je pripadala Darku Šariću i njegovom bratu Dušku, policija je 2007. pronašla 20 kilograma heroina. Uhapšene su četiri osobe, među kojima i njihov rođak Arso Šarić. Protiv braće nije pokrenuta istraga, ali su obojica pozvani da svedoče. Duško je na sudu ispričao da je rođaku Arsu dao ključeve od garaže kako bi brinuo o njegovom automobilu.

„Kada sam saznao da je u mojoj garaži pronađeno vozilo u kojem je bilo 20 kilograma heroina, našao sam se u šoku i nije mi jasno zašto su baš u moju garažu dovezli to vozilo sa drogom“, izjavio je tada Duško Šarić. Sudiji je objasnio i da njegov brat Darko nije mogao da dođe da svedoči jer je poslovno otputovao u Francusku.

Akcija „Reas“ u Brazilu

Brazilska policija zaplenila је u martu 2008. godine 1,2 tone kokaina u mestu Itatiba, udaljenom od Sao Paula oko 90 kilometara. Droga je pronađena kod holandskih državljana, ali je policija utvrdila da su oni 1,1 tonu nabavili od „Šarićeve grupe“. Brazilski ogranak grupe, tvrdi tužilaštvo, vodio je Nikola Dimitrijević. Kokain su iz kuće u Sao Paulu, u kojoj su ga skladištili, do kupaca prebacili automobilima koji su imali specijalno duplo dno i po unapred utvrđenoj ruti.

Akcija „Maja“

Početkom 2008. godine italijanska policija otkrila je grupu balkanskih krijumčara kokaina. Do ovog saznanja policija je došla nakon akcije „Maja“ u kojoj je uhapšen italijanski kriminalac Frančesko Petreli, koji je radio za kriminalnu grupu Salvađo. Petreli je pristao da sarađuje sa policijom i ispričao im je da se grupa trgovaca kokainom sačinjena od državljana balkanskih zemalja brzo probila na tržištе u Milanu. Prema njegovim rečima, grupa je bila uspešna u osvajanju tržišta prvenstveno zbog kvalitetnog kokaina, a zaštitni znak bili su im šareni baloni u koje su pakovali drogu. Tokom 2008. godine u nekoliko akcija milanska policija zaplenila je ovoj grupi više od 700 kilograma kokaina.

Zbog krtice propala međunarodna operacija

Prvi ozbiljan tim koji se bavio međunarodnim švercerima sastavljen je 2008. godine i činili su ga predstavnici srpske policije na čelu sa Miloradom Veljovićem, operativci Bezbednosno-informativne agencije (BIA) čiji je direktor bio Saša Vukadinović, Tužilaštvo za organizovani kriminal predvođeno Miljkom Radisavljevićem i službenici britanske Agencije za suzbijanje organizovanog kriminala (SOCA).

Velika operacija, međutim, nije uspela.

Šverceri, koji su 1,8 tona kokaina sakrivenog u pošiljci soje prevozili na svojim brodovima „Golden“ i „Verti“ iz Argentine za Evropu, imali su dojavu da se policija u Grčkoj, koja je trebalo da bude destinacija droge, sprema da pretrese oba broda. Šverceri su zato kokain isporučili u Španiji i time izbegli da bude zaplenjen.

Upravo u vreme kada se ovo dešavalo, Rodoljub Radulović, jedan od Šarićevih saradnika i vlasnik oba broda, sastajao se sa ljudima iz vrha Ministarstva unutrašnjih poslova – tadašnjim ministrom policije Ivicom Dačićem, njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Ivicom Tončevim, Dačićevim šefom kabineta Brankom Lazarevićem i zamenikom šefa kabineta Vanjom Vukićem. Ove sastanke tajno je snimala BIA, a KRIK je došao do snimaka i objavio ih.

Svedok saradnik Draško Vuković, rekao je na sudu da ga je krajem 2008. jedan od šefova grupe obavestio da imaju insajdera u Ministarstvu policije koji informiše upravo Radulovića o istragama šverca kokaina. Zbog toga su morali da promene način komunikacije i sa telefonske su prešli na internet komunikaciju – dopisivali su se skajpom i mejlom, odnosno neposlatim „draft“ porukama.

„Balkanski ratnik“

Nakon propale operacije, sledeći međunarodni tim za istragu Šarićeve grupe formiran je sa američkom Agencijom za borbu protiv narkotika (DEA). Sa naše strane, istragu su vodili tužilaštvo i BIA – dok je policija isključena zbog curenja informacija.

Rad ovog tima doveo je do međunarodne akcije „Balkanski ratnik“ započete u oktobru 2009. u kojoj su, pored navedenih, učestvovali i urugvajska i argentinska policija. Na luksuznoj jahti „Maui“, nedaleko od urugvajske prestonice Montevideo, pronađeno je 2,1 tona kokaina. Droga je zaplenjena jer grupa nije uspela da je na vreme prebaci na prekookeanski brod koji bi je prevezao u Evropu. Istog dana srpska policija je u Kragujevcu uhapsila Željka Vujanovića, rođaka Darka Šarića, i još nekoliko osoba za koje je sumnjala da su članovi kriminalne grupe. Darko Šarić je, prema svedočenju njegovog saradnika Nebojše Jestrovića, tog dana iz Podgorice otputovao za Ženevu na sastanak sa biznismenom Stankom Subotićem.

Kokain pronađen na jahti „Maui“

Zaplena pola tone kokaina u Argentini

Praćenjem članova organizacije u Buenos Ajresu argentinska policija otkrila je kuću u kojoj je grupa čuvala 490 kilograma kokaina. Droga, upakovana u balone različitih boja, pronađena je u skrivenoj pregradi u oknu lifta stare, propale kuće, u novembru 2009. godine.

Poternica za Šarićem

Srbija je u januaru 2010. godine raspisala međunarodnu poternicu za Darkom Šarićem. Pre raspisivanja poternice, Šarić je pokušao da se ispiše iz srpskog državljanstva i uzme crnogorsko – za koje je imao garancije tamošnje policije. U zahtevu za otpust iz srpskog državljanstva naveo je da namerava da se vrati u rodno mesto zbog bolesti majke i gubitka posla u Srbiji. Njegov zahtev je, međutim, odbijen.

Mesec dana kasnije Milo Đukanović, tada premijer Crne Gore, gostujući na televiziji B92 potvrdio je da je Šarić dobio garanacije za crnogorsko državljanstvo, ali da policija tada nije znala da je izvršio neko krivično delo. „Mi možemo da govorimo o raznim sumnjama, ali na bazi sumnje ne bi trebalo da ljude lišavamo elementarnog prava, a to je pravo na državljanstvo. Dozvolite, mi mu time ne poklanjamo slobodu. Mi mu time ne dodjeljujemo Nobelovu nagradu“, rekao je Đukanović.

Optužnice u Srbiji

Prvu optužnicu za šverc kokaina Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u aprilu 2010. godine, a nakon nje usledile su još četiri optužnice. Uz Šarića je optuženo još 36 osoba. Suđenje je počelo u septembru iste godine, a na optuženičkoj klupi našlo se 11 osoba uhapšenih krajem 2009. i početkom 2010. godine. Trojica optuženih postali su svedoci saradnici, dok je devet članova organizacije sa tužilaštvom potpisalo sporazume o priznanju krivice u zamenu za kazne od četiri do jedanaest godina zatvora.

Suđenje članovima grupe u Sloveniji

U maju 2010. slovenačka policija uhapsila je 17 osoba koje su bile slovenački krak grupe i na čijem čelu se nalazio Dragan Tošić. U prvom postupku osuđena su četiri člana grupe, dok su ostali, među kojima i Tošić, oslobođeni optužbi – pre svega jer je sud iz dokaza izbacio prisluškivane telefonske razgovore koje su srpski organi poslali slovenačkom tužilaštvu. Presuda je, međutim, ukinuta i naloženo novo suđenje. U ponovljenom postupku, u kome su srpski dokazi korišćeni, Tošić je dobio 16 i po godina zatvora, a osuđeno je još 14 pripadnika grupe. Presuda još nije konačna.

Šarićevo pismo medijima iz „jedne evroazijske zemlje“

Šarić je u julu 2010. godine napisao pismo koje je preko advokata prosledio medijima. Pismo je navodno poslao iz „jedne evroazijske zemlje“. U njemu je tvrdio da nije arhitekta narko-klana i narko-trgovine, te da se nad njim vrši javni linč posredstvom medija i određenih struktura vlasti u Srbiji. Pismo je završio rečima da mu je žao što sve ne može lično da izjavi i ima fer suđenje, kao i da je prinuđen da na ovaj način demantuje laži i zatraži pravdu koju će „kad tad imati“.

Akcija „Loptice“

Akcijom „Loptice“, koja nosi naziv po balonima u koje je pakovan kokain, rukovodili su specijalni tužioci za organizovani kriminal Italije i Srbije – Mario Venditi i Miljko Radisavljević. Započeta je u novembru 2010. godine kada je italijansko tužilaštvo izdalo poternice za 105 osoba zbog sumnje da su pripadali balkanskom narko-kartelu, a rezultirala je hapšenjem 79 osoba u Italiji i 22 osobe u inostranstvu. U akciji je u Crnoj Gori uhapšen i Duško Šarić, brat Darka Šarića, zbog sumnje da je učestvovao u švercu droge i pranju novca.

Đukanovićeva porodična banka radila sa Šarićem

Novinari istraživačke mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) otkrili su da je crnogorska Prva Banka, koju kontroliše porodica premijera Mila Đukanovića, radila sa Šarićem. Šarić je u banku deponovao milione evra i bio važan klijent kome je banka odobravala izuzetno povoljne uslove, ali i davala kredite firmama koje su bile pod kontrolom Šarića i njegovih saradnika, pokazuje dokumentacija do koje su došli novinari. Jedna od takvih je kompanija u vlasništvu kontroverznog biznismena Stanka Subotića, koja je podigla kredit kod Prve banke, na osnovu garancije koju je dala Šarićeva firma. Detaljnije pročitajte u posebnoj priči.

Šarićeva misteriozna predaja

Dva dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora u martu 2014, kada je partija Aleksandra Vučića osvojila vlast, u ranim jutarnjim satima Darko Šarić došao je u Srbiju nakon gotovo pet godina bekstva. U zemlju je stigao avionom u društvu agenata BIA. Javnosti do danas nije saopšteno u kojoj državi se Šarić predao i kako su pregovori o predaji tekli. Šarić je pred predaju promenio advokata. Novi branilac postao mu je Radoslav Baćović, bivši predsednik Specijalnog suda u Beogradu. Punomoćje za njega potpisala je Šarićeva majka.

Šarićeva predaja

Šarić je na sudu objasnio da se predao jer je zbog promene političke klime u Srbiji osetio da može da ima pošteno suđenje. „Ovo je fer suđenje sada, nije Darko neprijatelj više“. Rekao je da se pre predaje krio u Dominikanskoj Republici i da je bilo više pokušaja iz Srbije da se pregovara s njim, ali je sve ponude odbio.

„Nudili su mi da svedočim protiv (funkcionera) Crne Gore, kasnije bilo ponuda za (Ivicu) Dačića, a na kraju da potpišem deset godina“, rekao je Šarić i naveo da mu „nije palo na pamet da prihvati“.

O jednom od pokušaja pregovora moglo se saznati iz beleške o razgovoru koji je vođen sa Rodoljubom Milovićem, tada načelnikom Uprave kriminalističke policije (UKP). Milović je rekao da je pokušao da o Šarićevoj predaji pregovara sa Branom Mićunovićem, čuvenim pripadnikom crnogorskog podzemlja. U dokumentu stoji da je Mićunović tražio da Milović od tužilaštva dobije informaciju o visini kazne koju bi Šarić dobio ukoliko se preda. Mićunović je, navodno, rekao i da će izvršiti atentat na šefa policije Milorada Veljovića, ukoliko se dogovor ne ispoštuje.

Milović je, međutim, ove pregovore vodio „na svoju ruku“, mimo znanja tužilaštva, a kada je tužioca Miljka Radisavljevića obavestio o tome, tužilac nije hteo da učestvuje i pregovori su stali, piše u belešci.

Aleksandar Vučić je u intervjuu za KRIK u aprilu 2016. godine negirao da je sa Šarićem bilo pregovora o visini kazne.

Suđenje za curenje informacija iz policije

Branko Lazarević, bivši šef kabineta Ivice Dačića, koji je sastajao sa Radulovićem dok se kokain švercovao, optužen je u septembru 2014. godine da je članovima kriminalne grupe dostavljao informacije o tome da li ih policija prati i prisluškuje. Lazarević je, piše u optužnici, bio u kontaktu sa dva člana narko-kartela – Radulovićem, ali i Šarićevim advokatom optuženim za pranje novca Radovanom Štrpcem. Sa Radulovićem ga je 2008. godine upoznao šef Ivica Dačić, koga je predstavio kao svog dobrog prijatelja.

Suđenje Lazareviću privodi se kraju, ali bez ključnih dokaza – sudije su iz dokaza izbacije prisluškivane telefonske razgovore koji, kako tvrdi tužilaštvo, dokazuju da je Lazarević Šarićevim bliskim saradnicima dostavljao poverljive informacije iz istrage protiv njih. Među razgovorima su i oni koje su vodili Dačić i Radulović. Sudsko veće koje je izbacilo dokaze predvodi Danko Laušević koji je predsedavao u veću koje je donelo oslobađajuću presudu Dačićevim saradnicima učuvenom slučaju „kofer“ 2010. godine.

„Imate me samo za Italiju“

Šarić je na sudu negirao da ima bilo kakve veze sa švercom kokaina. Rekao je da mu je ceo proces namestila bivša vlast koja je time htela da ga uslovi da svedoči protiv Crne Gore. Nekoliko puta je ponovio da postupak protiv njega vode jer je bio blizak „biznismenu koji je zbog politike morao da se krije u inostranstvu“, misleći verovatno na Stanka Subotića. Rekao je i da su izjave svedoka saradnika, najpre njegovog dugogodišnjeg prijatelja Nebojše Joksovića, lažne i da je Joksović izmislio da je on vođa kriminalne organizacije koja švercuje drogu kako bi zaštitio sebe. Osim bivše vlasti (predsednika Borisa Tadića i ministarke pravde Snežane Malović), Šarić je optužio i inspektora Rodoljuba Milovića rekavši da je on „korumpirani general Papaja“ koji je podmetnuo dokaze protiv njega.

Tokom jednog od svojih nastupa u sudnici, Šarić je, međutim, odgovarajući na pitanja tužioca rekao: „Vi mene imate samo za Italiju i ništa drugo“. Na pitanje sudije šta je pod tim mislio i šta je to bilo u Italiji, on je odgovorio: „Pa ono za šta ste me optužili“, rekao je Šarić, a potom se ispravio i naveo da ništa od iskaza svedoka saradnika Joksovića, koji je između ostalog rekao da je Šarić od njega tražio da pronađe osobu koja bi od italijanske policije sakrila 150 kilograma kokaina, nije istina.

Medijske kampanje i smene

U godini Šarićeve predaje, premeštene su ili degradirane osobe koje su učestvovale u istragama Šarićeve grupe. Ivica Petrović, bivši šef operative u BIA koji je vodio istragu narko-kartela neposredno pred hapšenje Šarića, degradiran је na mesto operativca BIA u Obrenovcu. Istražni sudija Dragan Lazarević koji je potpisivao odbrenja za prisluškivanja i mere nadzora premešten je 2014. godine na drugu funkciju.

Suđenje su pratile medijske kampanje – tekstovi su plasirani u tabloidima da bi se diskreditovali glavni akteri u postupku protiv Šarića – policajci i tužioci, ali i novinari koji su pratili slučaj. Jedan deo kampanje bio je usmeren protiv načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića i doveo je do njegove smene u junu 2014, nekoliko meseci nakon Šarićeve predaje. U intervjuu za KRIK 2016. Vučić je rekao da je bilo mnogo razloga za njegovu smenu, ali da o njima ne može javno da govori. Drugi deo kampanje bio je usmeren protiv Tužilaštva za organizovani kriminal kada je, između ostalog, objavljena i fotografija tužioca Saše Ivanića iz baze podataka MUP-a. Fotografija je, kako je utvrđeno, procurila iz BIA-e.

Par godina kasnije, Šarić i njegovi advokati, ali i većina tabloida u Srbiji, nastavili su sa pokušajem diskreditovanja svedoka saradnika Joksovića. On je nekada bio Šarićev blizak prijatelj i jedini je koji je tužilaštvu ispričao da je od Šarića dobijao informacije o švercu kokaina, zbog čega je pobijanje njegovog svedočenja od najveće važnosti za odbranu.

Duško Šarić oslobođen optužbi

Brat Darka Šarića, Duško, u aprilu ove godine je u Crnoj Gori pravosnažno oslobođen optužbi za pranje novca, dok je za šverc kokaina oslobođen još 2013. godine. Prvom presudom za pranje novca Šarić i Jovica Lončar osuđeni su na osam, odnosno šest godina zatvora, ali je ova presuda ukinuta. Viši sud u Bijelom Polju je nakon toga još dva puta osudio Šarića i Lončara na po pet i po godina, ali je Apelacioni sud svaki put ukidao presude. Šarić i Lončar tužili su Crnu Goru zbog toga što su bili u pritvoru i tražili su da im se isplati ukupno 370.000 evra odštete.

Presuda

U julu 2015. Šarić je prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora. On nije želeo da prisustvuje izricanju presude i nije doveden iz pritvora. Sudsko veće sastavljeno od trojice sudija Siniše Petrovića, Vladimira Vučinića i Aleksandra Trešnjeva presudu nije donelo jednoglasno, što znači da je neko od njih imao drugačije mišljenje, ali je tajna kako je ko glasao.

Godinu dana kasnije Apelacioni sud ukinuo je ovu presudu i naložio novo suđenje. I u ovom slučaju odluka je doneta većinom glasova. Sud je u obrazloženju naveo da je presuda ukinuta iz više razloga – nije bila jasno napisana, sudija Vladimir Vučinić nije smeo da sudi Šariću jer je učestvovao u potvrđivanju optužnice, kao i da je optuženima trebalo da se sudi po starijem, blažem zakonu.

Smena sudija

Suđenje Šariću krenulo je ispočetka u septembru 2016. godine – ali su sudije promenjene.

Sudija Vladimir Vučinić raspoređen je početkom te godine iz Specijalnog suda nazad u Palatu pravde jer mu je, po obrazloženju predsednika suda Aleksandra Stepanovića, istekao mandat. Vučinić je ubrzo napustio sudstvo i prešao u advokaturu. Učinio je to, kako je ispričao u intervjuu za KRIK, jer je Stepanović vršio pritiske na njega.

Dve godine kasnije, predsednik suda Stepanović premestio je još jednog sudiju iz Šarićevog veća – Aleksandra Trešnjeva.

Tako je od veća koje je donelo osuđujuću presudu Šariću ostao samo njegov predsednik Siniša Petrović.

Odlaganja suđenja

Ponovljeno suđenje Šarićevoj grupi obeležila su česta odlaganja – tokom 2017. godine odloženo je više od 20 puta, a ovaj broj veći je od broja suđenja koja su održana te godine. Najčešći razlozi za odlaganje bili su bolest advokata, kao i to što je Šarić otkazao punomoćje svojim advokatima i tražio branioca po službenoj dužnosti. Nekoliko puta napravljen je i presedan – tako je, recimo, sudija Siniša Petrović suđenje odložio zbog zakazane parnice u kojoj je Šarić tužio svedoka saradnika, kao i zbog toga što su pojedini advokati odbili da zastupaju optužene iako imaju punomoćja za to. Zbog brojnih odlaganja reagovao je i tužilac Saša Ivanić rekavši da ona imaju za cilj odugovlačenje postupka kako bi se izdejstvovalo puštanje Darka Šarića iz pritvora.

(Espreso.co.rs / Krik.rs / Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović)