LEPA LIDIJA ZAUVEK POČIVA PORED MAME I TATE, ĆIRILICOM JE ISPISANO "ĐOKIĆ" Ubio ih je onaj kome su NAJVIŠE VEROVALI

Cela opština Aleksinac i selo Moravac bili su u žalosti kada je na groblju u Žitkovcu sahranjena tročlana porodice Đokić - Gorana (57), njegova supruga Gordana (56) i njihova dvadesetpetogodišnja ćerka Lidije na današnji dan pre pet godina. Tri kovčega, položena jedan do drugog, nemi su podsetnik na zločin koji je potresao Srbiju i region.

Na večni počinak, pod podnevnim suncem oktobarskog dana, Đokiće je ispratilo više stotina rođaka, prijatelja, komšija i sugrađana. Povorka koja se formirala ispred porodične kuće u Moravcu bila je duga stotinama metara.

Kako su tada izveštavali domaći mediji, u dvorištu porodične kuće, gde su tela prebačena pre samog ukopa, sveštenici eparhije niške služili su opelo. Najpotresniji prizor koji je zabeležen bio je beli kovčeg u kom je počivala mlada Lidija, pored kojeg su stajali kovčezi njenih roditelja Gorana i Gordane.

Komšije i rođaci su stajali u redu stajali kako su izrazili saučešće skrhanoj baki, Stojanki, i ostalim članovima porodice.

- Srce, dušo moja, Gorane, Gordano, diko moja, najrođenija moja Lidija, nado i uzdanice bakina, čekam vas celog jutra da dođete, a vas niotkuda - kukala je nesrećna žena.

- Što me ostaviste, što Bog mene nije uzeo? Ruke se osušile dušmanima koji vas oteše! Zar sad crni barjak pod strehom da stavljamo? Javite se, dođite rođeni moji, čekam vas danima - jadikovala je baka na terasi kuće.

Ispred porodične kuće Đokića u selu Moravac, gde su Goran (57), Gordana (56) i Lidija (25) Đokić poslednji put viđeni pre nestanka, Goranova majka Stojanka primala je saučešća i, skrhana bolom, nije imala snage da priča o tragediji koja je zadesila njenu porodicu.

- Poštovani rođaci preminulih, imamo ljudsku obavezu da Gorana, Gordanu i Lidiju ispratimo i rečima. Svesni smo da su sve reči potrošene, da su reči nepotrebne jer ne postoji način da se izrazi tuga zbog velike tragedije porodice Đokić. Već nekoliko dana čitava Srbija je u šoku, Aleksinac je utonuo u tišinu, Morava je pocrvenela od stida, umesto ljudi plače priroda. Pitaju se znani i neznani, da li je moguće da neko izvrši ovakav zločin. Ovaj zločin ne možemo nazvati zverskim, zveri su ljudi u odnosu na čoveka koji brutalno ubio i zapalio Gorana, Gordanu i Lidiju. Da li su oni bili krivi samo zato što su bili vredni ili zato što su bili porodica. Zločinac im nije uzeo samo živote, već je i njihova tela zapalio. Nestala je lepota, nema više njihovih lica, nema vrednih ruku, sve je pocrnelo. Crn je dan u kome su nestali. Prevelika je tuga u danu njihovog ispraćaja - kazao je jedan od šest sveštenika koji su održali opelo porodici Đokić.

Komšije od početka sumnjale na ubistvo iz koristoljublja

Mesto gde su tela pronađena od samog sela nalazi se na oko tri do četiri kilometara. Put iz sela do tog mesta vodi kroz polja i kukuruzišta, pa se pretpostavlja da je Đokiće na ovu lokaciju doveo neko ko dobro poznaje područje.

Na kraju se ispostavilo da je ovo zversko ubistvo počinio njihov rođak Goran Džonić iz sela Moravac. Motiv ubistva i pljačke bio je vraćanje duga od 10.000 evra koje je Džonić pozajmio od rođaka da bi jednom od sinova kupio plac i renovirao kuću.

Od početka se sumnjalo da su Đokići ubijeni iz koristoljublja.

- Navodno je Goran sa sobom uvek nosio velike sume novca. Priča se da je u automobilu, u rezervnom točku, znao da drži i do 100.000 evra. Bio je najsigurniji kada je novac nosio sa sobom. Uvek je vozilo parkirao tako da mu bude na oku - rekao je tada izvor upućen u slučaj.

Komšija Srećko Stojanović, koji živi u istoj ulici gde i Goranova majka i njegova žena Branislava ističu da oni koji su počinili svirepo ubistvo, moraju da budu najstrože kažnjeni.

- Ja ga ne bih zatvarao, treba podići vešala u centru Beograda, da ceo svet vidi da se borimo protiv takvih monstruma. To je tragedija koju teško ko može da podnese. Isprva nisam verovao da im se nešto loše može desiti, računao sam, ajde držao je menjačnicu, možda ga je neko radi para kidnapovao. Barem da su ih žive ostavili, pa platio bi neko, niko ne bi dopustio da dete od 25 godina strada, da nestane cela familija. Ne bih znao da kažem šta je motiv, jer to je neka velika stvar, nešto krupno. Čujem da su kola nađena dole negde u Trnavi. Ne znam da li su zapaljeni ovde u Moravcu ili tamo. U svakom slučaju je to mnogo strašno, pogotovo za njegovu majku. Ona je sad ostala sama, Goranov brat je umro a sad je ostala i bez njega, šta da očekuje više. Ima unučiće od starijeg sina, ali velika je to tragedija – izjavio je tada Stojanović.

Njegova žena Branislava grca u suzama dok govori o stradanju Đokića.

- Htela sam da umrem kad sam čula da su zapaljeni. Mnogo mi ih je žao, taj ko je to uradio, nije čovek, to je monstrum. Smesta bih ga ubila. Kako je mogao da podigne ruku na devojčicu od 26 godina, ako je taj čovek kriv, njega neka ubiju a zašto dete i ženu mu. Ne znam šta se i kako se to desilo ali sam ja potpuno izgubljena otkako sam čula da su mrtvi - kazala je ogorčena žena.

Verica Đokić iz Moravca, udovica brata Gorana Đokića koji je ubijen sa svojom suprugom Gordanom i dvadesetpetogodišnjom ćerkom Lidijom, bila je ubeđena da su likvidirani zbog pljačke.

- Goran je pre dve godine prodao kuću da kupi ćerki stan. Ona nije želela kuću, već stan u Nišu pa je Goran radio od jutra do večeri i to sam u menjačnici, kako bi joj ispunio želju. Verujem da su zbog tog novca ubijeni, nema drugog razloga. Tog novca nema, ne znam koja je suma u pitanju, ali pare nisu nađene - rekla je ožalošćena rođaka našoj ekipi.

Dan sahrane u opštini Aleksinac proglašen je za Dan žalosti, a zastave su bile spuštene na pola koplja.

Nakon opela u Moravcu, kolona sa vozilima prevezla je tela stradalih do groblja u Žitkovcu. Tri rake iskopane jedna pored druge čekale su članove porodice čiji su životi zverski ugašeni u noći između 26. i 27. septembra 2021. godine.

Dok su kovčezi spuštani u zemlju, grobljem su odzvanjali krici najbližih. Od Lidije su se kroz suze opraštali njeni vršnjaci i prijatelji, ostavljajući bele ruže i cveće na njen grob.

Podsetimo, potraga za tročlanom porodicom Đokić trajala je danima nakon što je prijavljen njihov nestanak po povratku iz Moravca ka Aleksincu. Kako smo i tada preneli, njihova ugljenisana tela pronađena su 2. oktobra u ataru sela Moravac, u blizini Južne Morave, dok je njihov zapaljeni automobil "fijat punto" pronađen kilometrima dalje.

Kasnijom opsežnom combines istragon utvrđeno je da iza ovog nezapamćenog zločina iz koristoljublja stoji njihov rođak Goran Džonić, koji je napad detaljno planirao i izveo, a koji je kasnije za ovaj monstruozni čin pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf / A.Ć)