ŠIJAN PRE SMRTI OPALIO ŠAMAR SINU POZNATOG POLITIČARA: Tu je bio NJEGOV KRAJ - "Napraviš li tako nešto, zažalićeš"!

Vest da je sin Zorana Šijana uhapšen zbog pucnjave, ni manje ni više nego u Surčinu, sve je asocirala na čuvenog momka s vrelog beogradskog asfalta, koji je žario i palio devedesetih godina!

U samom centru grada 27. novembra 1999. godine u 35. godini života ubijen je prvi čovek Surčinaca - Zoran Šijan.

Na uglu s Nemanjinom ulicom na semaforu se upalilo crveno svetlo. Šijan je zaustavio automobil... Bilo je to poslednje što je uradio... Dok je čuveni kik-bokser u svom "mercedesu 600" čekao zeleno svetlo na semaforu, na uglu ulica Nemanjine i Svetozora Markovića, pored njega je u drugu traku ušao jedan automobil. Ubica je ka Šijanu ispalio 18 hitaca iz automatskog oružja pogodivši ga u glavu i grudi. Preminuo je na licu mesta.

Surčinski klan je od krađe automobila, njihove preprodaje ili vraćanje vlasnicima uz pozamašnu nadoknadu, krenuo da se bavi i "unosnijim" poslovima - bavili su se trgovinom nafte i cigareta, a potom i narkoticima (heroinom i kokainom). Za kratko vreme uspeli su da stvore imidž jednog od najorganizovanijih gangova u Srbiji. Za njih je prvi ozbiljniji udarac bio upravo ubistvo Zorana Šijana.

Njegova likvidacija do dana današnjeg nije razjašnjena, a o motivima se samo spekuliše. O ovom ubistvu se u javnosti malo pričalo, a istraga više od dve decenije nije mrdnula s mrtve tačke.

Međutim, mnogobrojne priče o, kako se naziva, prvom čoveku Surčinaca i dalje izazivaju veliku pažnju javnosti.

Jednom prilikom, Šijanova majka Milica ispričala je da veruje da iza ubistva njenog sina stoji neko moćan:

- Mog sina je ubio neko mnogo moćan, a verovatno je u njegovo ubistvo umešana i bivša Služba državne bezbednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva - tri meseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario. Rekao mi je tada da je Marko Milošević učinio nešto loše, nehumano i da mu je on zapretio: "Napraviš li još nešto tako, zažalićeš" - rekla je ona.

- Pitala sam ga da li zna da je udario sina tadašnjeg predsednika države, a ne nekog običnog čoveka, ali mi je on rekao da je postupio ispravno. Znam i da su ga pre ubistva pratili. Ispričao mi je da je jednom primetio automobil sa četvoricom - petoricom muškaraca i stao da ih pita šta to rade. Oni su mu rekli da to čine po službenoj dužnosti, pa zato mislim da je njegovo ubistvo organizovao neko iz Državne bezbednosti, po nalogu iz tadašnjeg vrha vlasti - pričala je majka ubijenog Šijana.

Milica Šijan preminula je 18 godina nakon svog sina.

12. maja 1998. godine, po izlasku iz zatvora Šijan se oglasio u nedeljniku "Svedok":

- Moji prijatelji iz Surčina, trude se, uostalom kao i ja, da nešto stvore, da sebi i svojima omoguće što bolji život. Oni imaju firme, obimne poslove i partnere. Neki moji prijatelji rade sa inostranstvom, gde je, naravno, mogućnost zarade veća. Da li to treba odmah, bez argumenata, podvesti pod kriminal?

Zoran je ostao upamćen po svojoj fizičkoj građi, vožnji skupih automobila, ali i braku sa folk pevačicom Gordanom Božinovskom.

Zanimljiva anegdota o Zoranu Šijanu objavljena je na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih".

Celu priču prenosimo u celosti.

Šijan tukao jednog krupnog grmalja ispred neke kafane. Bio sam teški klinac, ali sam se uplašio kad sam video kako ga šije. Tako ga je tukao i rukama i nogama, onako najjače što ume, ubio ga kao konja! Bio je neviđeno brz. Pa da l' je trajalo 15 sekundi, ali takve batine je taj dobio, pocepao ga je Šijan. Ovaj je tu ostao da leži i ležao je ne znam koliko, jer moj drugar i ja smo brzo otišli odatle, a baš smo naišli kad ga je ovaj počeo šibati. Sećam se da mu je taj lik rekao samo: "NEMAM SAD STVARNO."

Koji je tačno bio razlog, da l' mu je ovaj bio dužan, ko to zna, ali pare su u pitanju sto posto, a ne dao ti BOG da te Šijan uhvati da te tuče, tu si ugasio svaku kosku, nema šta, samo možeš da ga pustiš da te tuče i da moliš Boga da počne da ga mrzi ili da se sažali i stane.

Da, da, opasnost je teška bio on, samo kad ga vidiš na ulici, a ne da šiba nekog. Žešća pojava je bio, kad ga vidiš onolikog, a naravno znaš ko je, jer su to znale i ptičice na grani, znaš da je mnogo opasan. Javljao mu se onaj ko ga je poznavao, a od običnih prolaznika samo neko ko je bio malo pripit ili mnogo pijan, a imao muda, prišao mu je da se rukuje sa njim iz poštovanja, a ovi klinci što nisu imali ni m od muda, samo su se sklanjali od njega i išli što dalje.

Kao što sam i ja bio, bezmudi klinac, i još plus sam ga video kako je tukao tog "šabana", a velik je bio taj tip, teži od Šijana, ali ovog to ne zanima, jako je umeo da tuče, prejako i mnogo brzo, bam bam bam, malo ruke, malo noge i ćao, možeš samo da ležiš i da moliš Boga da ti neko zove hitnu. Stvarno teško je tukao, ko je video, taj zna.

A znaju i ovi što nisu videli, njega niko nije smeo da pipne. Smeli su samo vatrenim oružjem na njega, iz mraka, sačekuša, kukavički, kao što je i završio na kraju, a ovako mu niko nije ništa mogao, ma ni ruku ne stigneš da digneš, već si dobio teške batine u glavu.

To je bio Zoran Šijan, verovatno poslednji momak na asfaltu koji je bio autoritet što se tiče čiste fizičke snage, brzine i veštine.

Smrt Zorana Šijana je na neki način uticalo i na stvaranje još surovijieg i smrtonosnijeg zemunskog klana, čije su vođe, Dušan Spasojević Duša i Mile Luković Kum, zapravo bili „spoljni momci“ Surčincima. Ipak, onda odlučili da se odvoje od svojih poslodavaca i stvore jednu od najozloglašenijih kriminalnih grupa u istoriji Srbije, zemunski klan.

Bonus video: ŠIJAN SE UČI NA MALOM ŽELJKU! Mirko uzeo Veljkovog sina, stavio ga u krilo, a onda je usledio prizor koji je RAZNEŽIO MNOGE!

(Espreso/Srbija Danas/D.S.)