"BAM, BAM, BAM, UBIO GA KAO KONJA": Bio najjači mafijaš, ni metka se nije plašio, tukao koga je stigao, ubio ga...

Zanimljiva anegdota o jednom od najjačih kriminalaca devedesetih godina objavljena je na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih".

Celu priču prenosimo u celosti.

Šijan tukao jednog krupnog grmalja ispred neke kafane. Bio sam teški klinac, ali sam se uplašio kad sam video kako ga šije. Tako ga je tukao i rukama i nogama, onako najjače što ume, ubio ga kao konja! Bio je neviđeno brz. Pa da l' je trajalo 15 sekundi, ali takve batine je taj dobio, pocepao ga je Šijan. Ovaj je tu ostao da leži i ležao je ne znam koliko, jer moj drugar i ja smo brzo otišli odatle, a baš smo naišli kad ga je ovaj počeo šibati. Sećam se da mu je taj lik rekao samo: "NEMAM SAD STVARNO."

Koji je tačno bio razlog, da l' mu je ovaj bio dužan, ko to zna, ali pare su u pitanju sto posto, a ne dao ti BOG da te Šijan uhvati da te tuče, tu si ugasio svaku kosku, nema šta, samo možeš da ga pustiš da te tuče i da moliš Boga da počne da ga mrzi ili da se sažali i stane.

Da, da, opasnost je teška bio on, samo kad ga vidiš na ulici, a ne da šiba nekog. Žešća pojava je bio, kad ga vidiš onolikog, a naravno znaš ko je, jer su to znale i ptičice na grani, znaš da je mnogo opasan. Javljao mu se onaj ko ga je poznavao, a od običnih prolaznika samo neko ko je bio malo pripit ili mnogo pijan, a imao muda, prišao mu je da se rukuje sa njim iz poštovanja, a ovi klinci što nisu imali ni m od muda, samo su se sklanjali od njega i išli što dalje.

Kao što sam i ja bio, bezmudi klinac, i još plus sam ga video kako je tukao tog "šabana", a velik je bio taj tip, teži od Šijana, ali ovog to ne zanima, jako je umeo da tuče, prejako i mnogo brzo, bam bam bam, malo ruke, malo noge i ćao, možeš samo da ležiš i da moliš Boga da ti neko zove hitnu. Stvarno teško je tukao, ko je video, taj zna.

A znaju i ovi što nisu videli, njega niko nije smeo da pipne. Smeli su samo vatrenim oružjem na njega, iz mraka, sačekuša, kukavički, kao što je i završio na kraju, a ovako mu niko nije ništa mogao, ma ni ruku ne stigneš da digneš, već si dobio teške batine u glavu.

To je bio Zoran Šijan, verovatno poslednji momak na asfaltu koji je bio autoritet što se tiče čiste fizičke snage, brzine i veštine.

Takođe je objavljena priča o braći koji su bili opasni, a harali su u čuvenoj "Nani" - oni su mnogim momcima stali na žulj.

Vanja Jovović i Zoran Šijan obaraju ruke u “Nani” '89. godine. Kažu da je tada Vanja Šijanu oborio ruku.

- Poznata su braća Vanja i Aleksandar Sale Jovović, oni su moji prijatelji. Vanja je bio stariji i mnogo jak na ruke, poznate su njegove ferke. Mlađi Sale zvani Jovke je bio u sukobu sa Skoletom, koji je tad bio veličina. Jednom prilikom, izvadi Jovke pištolj i izranjava Skoleta. Upucao ga 6 puta, u stomak, u kuk… Baš ga dobro izranjavao – ispričao je Zoran Branković Lepi za Balkan Info, navodi se u objavi.

Kako se priča, to se desilo u lokalu Arkanovog druga i generala SDG Stojana Novakovića Copeta kada je Skole bio u društvu Zorana Nedovića Šoka.

Skole je posle toga šepao i nikad ovo nije zaboravio niti je imao nameru da oprosti Jovketu. Pet godina kasnije, priča se da su Ćanda i ostali momci iz Skoletove ekipe oteli Jovketa. Neki kažu da su mu na živo vadili zube, a neki da su mu polomili podlaktice i šake, nakon čega su dizalicom od kola pokušavali da mu slome butnu kost, ali je Skole to zaustavio i tu su ga ostavili. Ovaj se nekako odvukao do puta, kada ga je neko video i pozvao hitnu pomoć. Bio je u nekoj banji na oporavku i nakon lečenja, povukao se i započeo miran porodični život. Za razliku od svojih mučitelja preživeo je sve ove godine. Braća Jovović i Skole su bili iz istog kraja (Kanarevo Brdo, Rakovica) i od malih nogu se nisu slagali. Kako se priča, Vanja je čak Skoletu jednom olupao glavu pištoljem.

Priča je preuzeta sa Fejsbuk stranice "Legende devedesetih" (Na slici su Jovke, Vanja, Knele i Nenad Asanović, jedan od braće "Bambalić")

Bonus video: IMAO SAM PROBLEM SA MAFIJAŠIMA ZBOG PEVAČICE! Šašić otvoreno o odnosu sa ŽESTOKIM MOMCIMA, SPOMENUO I ZEMUNSKI KLAN

(Espreso/D.S.)