BIO JE ZATVORSKI ČUVAR, A POSTAO NAJJAČI KRIMINALAC U SRBIJI! Šiptar ga voleo kao brata, a niko ne zna da...

Porodične tragedije i život na rubu siromaštva u nerazvijenoj opštini Medveđa spojili su dva čoveka koja će iz jednog običnog, prodečnog života, dospeti u sam vrh - ali na kriminalnom polju.

Jedan od najpoznatijih je slučaj Mileta Lukovića, poznatijeg kao Kum, drugog čoveka u hijerarhiji nekadašnjeg "zemunskog klana".

On se sa Dušanom Spasojevićem, koji je kasnije postao i vođa klana, sa 25 godina iz rodnog sela Retkocera, na granici s Kosovom, zbog čega je i dobio nadimak Šiptar, uputio u Beograd. Za njim je potom došao i najbolji drug Mile Luković, koji je baš zbog njihovog kumstva dobio nadimak Kum. Luković je tada bio zaposlen kao stražar u rudniku Lece i kao čuvar u prištinskom zatvoru.

Mile Luković Kum poticao je iz sela Donji Gajtan, u opštini Medveđa. Po završetku srednje Elektrotehničke škole, Luković odlazi u Prištinu, gde je duže radio kao čuvar u zatvoru. Nejasno je kako je dospeo na ovu poziciju, s obzirom na to da je i u mladosti bio poznat kao delikvent.

Njih dvojica su prvo počeli da kradu i preprodaju drogu. Boro Banjac, visoki policijski funkcioner je Vojislavu Tufegdžiću, autoru knjige "Vidimo se u čitulji, dvadeset godina posle" pričao je o Lukojeviću i Spasojeviću iz vremena kad je bio šef za suzbijanje kriminala u opštini Savski venac:

"Uhapsili smo ih 1995. godine zbog obijanja automobila na parkingu kod Vojnomedicinske akademije. U to vreme su na VMA smeštani ranjenici iz BiH, a većini je rodbina dolazila iz unutrašnjosti ili iz inostranstva. Rođaci koji su stizali u posete ostavljali su na parkingu automobile, često sa torbama punim stvari, jer nisu mogli da ih vuku sa sobom u bolnicu. Tu su te bitange obijale vozila i krale stvari ljudima koji su došli da posete ranjenike. Barabe, to je bilo odvratno... Međutim, već tada su imali neku zaštitu u SUP-u. Jednom prilikom je zvao tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda zahtevajući da ih, kao, samo ne bijemo. Objašnjavao je nešto poput - nema smisla, rodom smo iz istog kraja, nije to delo zbog kojeg su zaslužili batine".

Nema, takođe, podataka ni zašto je prestao da obavlja posao zatvorskog čuvara, ali se zna da posle toga odlazi u Beograd gde sa zemljakom, Dušanom Spasojevićem, postaje vođa Zemunskog klana. Upravo je Kum uticao na Spasojevića da se oda kriminalu.

Njih dvojica su se sa druge strane zakona prvo obreli kao sitni prestupnici. Na meti su im tada mahom bili automobili, uglavnom oni domaće proizvodnje, i uglavom oni koji su bili parkirani ispred Vojnomedicinske akademije na Banjici.

Obijali su automobile ljudi koji su dolazili da obilaze ranjenike i koji su u automobilima ostavljali stvari. Ljude na taj način niko, sem njih, nije želeo da potkrada. Ali, bilo je primetno da su još tada imali neku vrstu zaštite u beogradskoj policiji.

Od tog događaja, prošlo je osam godina i njih dvojica su od sitnih kradljivaca postali vođe klana koji je ušao u otvoreni sukob sa državom. Uhapšeni su 1997. godine, a ubrzo nakon toga u policiji se pojavio otac Mileta Lukovića koji je lično želeo da se uveri u istinitost priče koju su mediji preneli..

On je došao da čuje da li je tačno da je njegov sin obrukao porodicu. Nedugo nakon toga, otišao je iz Beograda i izvršio samoubistvo.

Otac Dušana Spasojevića je umro prirodnom smrću, ali je na samrtničkoj postelji prokleo sina. Pred porodicom je izjavio i da ne želi da mu se sin pojavi na grobu. Nikada. I tako je bilo.

U patrijahalnoj sredini kakva je na jugu Srbije, ulazak u kriminal je neoprostiv greh. U to su duboko verovali i očevi Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Svedočenje radnika koji je zidao čuvenu vilu u Šilerovoj ulici

Dušan je bio strog gazda. Svi smo stajali mirno kada bi se on pojavio.

To su reči jednog od stotinu radnika koji su u periodu od aprila do kraja novembra 1999. zidali čuveno zdanje u Zemunu - u Šilerovoj ulici, gde su živele vođe "zemunskog klana", Dušan Spasojević i Mile Luković.

- Kada smo došli na gradilište, radili su se temelji. Bilo je razmeravanje terena i vidim ja tako jednu rupu. Duboka tri metra. Pitao sam šta je to, a čujem "tu će da biju". Betonirano i nema ničega. Može da se spusti samo merdevinama. Možda se neko i šalio, ali ono što smo videli, i strah i ćutanje, kao i batine, nije bilo naivno, niti smešno - priča radnik koji je želeo da ostane anoniman.

Zapošljavao zemljake

Kako kaže, batinanje u pomenutoj rupi nije imao prilike da vidi, ali je uskoro video kako biju čoveka na ulici.

- Tukli su ga Duletovi ljudi jer nije hteo da proda neku kućicu u komšiluku. I nije on jedini dobio batine. Bio je tu jedan preduzimač, koji je u ulici ispod pravio zgradu. Trebali su mu radnici. Platio je duplo, samo da rade kod njega. A onda se pojavio Spasojević. Pitao je gde su ljudi i otišao do susednog gradilišta. I taj je dobio takve batine da je unakažen, a radnici su se vratili odmah - priča on.

Na pitanje kako se uopšte našao među ljudima koje je angažovao Dušan Spasojević, zvani Šiptar, on objašnjava da su svemu kumovale zemljačke veze.

- Kada je počela da se gradi Šilerova, pozvao me je stric, koji je sada pokojni, koji je bio građevinac. Poznavao je Spasojevića jer su zemljaci, iz okoline Leskovca. Svi građevinci su u početku bili "zemljaci", tako su se i zvali. Nisam imao posla i stric me je zvao da dođem na gradilište. On je bio tesar i istovremeno i kao nadzornik - priča radnik.

Šamar za svaku grešku

Svoj prvi susret izbliza sa poslodavcem, odnosno čovekom koji će 2003. organizovati ubistvo premijera Zorana Đinđića, on potanko opisuje.

- Sećam se da je nosio uvek bleštave, nove patike, i kožnu jaknu. Svi smo stajali u stavu mirno kad se pojavi. Mi radnici smo se hranili u kafani u blizini. Gazdarica je bila Marija, zapamtio sam joj ime, jer me je zbog nje duša zabolela. Radnici su se požalili Duletu da je hrana loša. Jednog dana mi tako jedemo i on ulazi, prilazi mom stricu, uzima njegovu kašiku i proba. Odmah je otišao do Marije, i udario joj strašan šamar! Od tada, hrana je bila sasvim drugačija.

Svi da gledaju svoja posla

Kako kaže, jedna grupa radnika je radila temelje, a druga je bila zadužena za deo sa bazenom. Kontakte nisu imali međusobno, već je svako morao da radi i da gleda svoja posla.

- Bio je jedan njegov čovek koji nam je isplaćivao pare. Davali su nam dolare. I jednom deo radnika dobije lažne dolare. Kada je saznao, Dušan je pare zamenio, a tog čoveka koji je pare delio više nismo videli. Svi smo bili u strahu od Spasojevića, ali je on, činjenica, imao poštovanja prema mom stricu. Zvao ga je "majstore" - rekao je on.

Pustio krv da zalije temelje

On prepričava i kako su rađeni temelji.

- Dule je zvao mog strica i popa. Pitao je da li se stavlja zlato u temelj. Na kraju su zaklali prase, jer je, prema običajima iz našeg kraja, dobro da se u gradnji kuće pusti krv da zalije temelj. Tako je prase zaklano. Temelji osveštani. Posle je ispečeno i pojedeno. Spasojević je poštovao crkvu i nije smelo da se radi kada je crveno slovo. A da li su zlato neko stavili, ne znam - priseća se.

Bonus video: IMAO SAM PROBLEM SA MAFIJAŠIMA ZBOG PEVAČICE! Šašić otvoreno o odnosu sa ŽESTOKIM MOMCIMA, SPOMENUO I ZEMUNSKI KLAN

(Espreso/Mondo/D.S.)