OVO SU NAJKRVAVIJI MESECI, SAD SE NAJVIŠE GINE: Okanović otkrio i zašto vozači voze u kontrasmeru - NISU KRIVI?

Danima unazad objavljujemo tragične vesti. Gotovo svakodnevno na srpskim putevima nastrada makar jedna osoba.

Prema zvaničnim podacima Uprave saobraćajne policije, u Srbiji se od početka godine do kraja avgusta ukupno dogodilo 20.863 saobraćajnih nezgoda. Iako je ovaj broj za tri odsto manji u odnosu na isti period prošle godine, podaci su, složićete se, vrlo alarmantni za celo društvo!

Kako iz MUP-a dalje navode, od početka godine do kraja avgusta, život je izgubila 291 osoba, a taj broj se do danas već mnogo puta promenio. Prema zvaničnim podacima, broj nastradalih manji je za 23 odsto u odnosu na isti period 2022. godine kada je poginulo 357 osoba.

Najčešći faktori koji dovode do nastanka saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima su, prema izveštaju MUP, neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta, što je uzrok u 45 odsto slučajeva i propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije što je 18 odsto.

"Saobraćajne nezgode sa poginulim licima najčešće se događaju na državnim putevima IB reda, u kojima je od početka ove godine do kraja avgusta poginulo 49 osoba, zatim na državnim putevima IA reda, u kojima su poginule 43 osobe", naveli su iz MUP-a.

Šta su to putevi IA i IB reda, objasnio nam je direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

"Državni putevi IB reda su oni putevi koji su se ranije zvanično nazivali magistralni putevi, a u uobičajenom govoru ljudi ih i dalje zovu magistralama, poput ibarske, dunavske, zlatiborske i sl. Državni putevi IA reda su auto-putevi, u Srbiji trenutno postoje 4 auto-puta, to su A1 od granice sa Mađarskom do granice sa Severnom Makedonijom, A2 od Beograda do Čačka, A3 od granice sa Hrvatskom do Beograda i A4 od Niša do granice sa Bugarskom. Na tim putevima najčešće se dešavaju saobraćajne nezgode, upravo jer je na njima saobraćaj najučestaliji", objašnjava Okanović za Espreso.

Možda i ključno pitanje za svakog stručnjaka iz oblasti bezbednosti u saobraćaju jeste šta sve treba preduzeti kako bi se učestalost saobraćajnih nesreća smanjila?

"Ne postoji čarobni štapić kojim je potrebno dovoljno jako mahnuti da bi se tragedije na putevima sprečile, potrebno je najmanje 400 sinhronizovanih sistemskih delovanja, kako bi se broj poginulih značajno smanjio. Odgovor na to pitanje daće nam zapravo Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja čije usvajanje očekujemo narednih dana. Među merama koje su svakako najneophodnije jesu uspostavljanje kvalitetnog saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u vrtićima, osnovnim i srednjim školama, jake obrazovne medijske kampanje, ali i dosledno sprovođenje kaznene politike, bez obzira na činjenicu ko je prekršilac zakona", navodi naš sagovornik.

Saobraćajna nesreća koja se početkom septembra dogodila na auto-putu Miloš Veliki imala je tragičan ishod. Dejan J. (51) vozač "fijat punta", vozeći kontrasmerom zakucao se u "hjundai" a zatim se vozilo zapalilo, čovek je na mestu ostao mrtav! Sa njim je u autu bio i suvozač Nenad K. (40) koji je preživeo samo pukom srećom. Dragoslava P. (30), koja je bila na mestu vozača "hjundaija" preživela je, ali je teško povređena. Da stvar bude još tragičnija, ovaj udes sniman je i objavljen na društvene mreže!

Nakon toga, snimci vožnje u kontrasmeru su se nizali, a Okanović kaže da do takvih grešaka kod vozača može doći i sasvim slučajno.

"Do nenamerne greške vozača može doći usled nepostojanja saobraćajne signalizacije koja vozaču stavlja do znanja kuda treba, odnosno kuda ne sme da se kreće. Koliko god to zvučalo neverovatno, na našim auto-putevima postoje petlje na kojima saobraćajna signalizacija nije propisno postavljena odnosno održavana, i na kojima je moguće da vozač uđe u suprotan smer auto-puta a da nije svestan svog prekršaja. Treba imati u vidu da postoje i slučajevi u kojima su vozači namerno vozili suprotnim smerom auto-puta, i da se to ne može sprečiti. Razlozi mogu biti razni - pokušaj samoubistva, želja za popularnošču na društevnim mrežema, vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci i slično", objasnio je naš sagovornik.

Uslovi za vožnju u letnjem periodu su definitivno povoljniji nego zimi, ali bez obzira na to, Damir Okanović tvrdi da su jul i avgust, verovali ili ne, najkrvaviji meseci na našim putevima.

"Svakako je najbitniji faktor intenzitet saobraćaja koji se uvećeva u letnjem periodu. Čim je na putevima više vozila, raste i verovatnoća nastanka saobraćajne nezgode. Tradiocionalno su jul i avgust najkrvaviji meseci na našim drumovima. Zbog toga je važno preduzeti sve kako bismo sprečili sopstveno stradanje, i stradanje naših najmilijih - vezati pojas, vezati dete u bezbednosnom sedištu, staviti kacigu", zaključuje Okanović za Espreso.

Bonus video: Saobraćajna nesreća u Raški

(Espreso/ Dijana Spasov)