DECA MOGU DA DOBIJU PSIHOLOŠKE OŽILJKE KOJE NE VIDIMO GOLIM OKOM: Stručnjak za Espreso o KLJUČNOM PROBLEMU

Nakon dva masakra u Srbiji, koja su se desila prošle nedelje u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru i okolini Mladenovca, a u kojima je ubijeno čak 17 mladih osoba i dece, dok je 21 teško ranjena, juče su se đaci u Beogradu, ali i širom Srbije vratili u školske klupe.

Stručnjaci su saglasni oko toga da je u ovim teškim trenucima ključna stvar da roditelji, nastavnici, psiholozi i pedagozi pričaju s decom koja su u strahu kako bi lakše prevazišla sve ovo.

O ovom problemu smo razgovarali sa pedagoškinjom Stefanom Tasić.

Objasnila nam je kako i da li možemo da prepoznamo signale nasilja.

- Što se tiče ponašanja deteta koje je pretrpelo nasilje, ono zavisi od deteta do deteta, jer svako dete različito ispoljava ponašanje, na primer, dete koje je inače povučeno i teško uspostavlja socijalne kontakte, koje ima jedva jednog druga, možda dva, u situacijama kada pretrpi nasilje, ono će se još više povući u sebe i postati asocijalna osoba.

S druge strane, dete koje je otvorenijeg duha i koje je bilo u situaciji da pretrpi određenu vrstu nasilja, ono može odreagovati potpuno neočekivano, odnosno, ukoliko to nasilje kontinuirano traje već neko vreme, takvo dete će biti spremno uzvratiti istom merom. Kod takve dece je mnogo lakše otkriti da se nasilje dešava jer će oni u većini slučajeva sami reći i potražiti pomoć, što nije slučaj sa asocijalnom decom.

Pitali smo je i šta se dešava sa psihom deteta koje je pretrpelo neki vid nasilja.

- Psiha deteta nakon pretrpljenog nasilja biva posebno osetljiva, i sa takvom decom se mora pažljivo raditi kako bi ona ponovo izgradila poverenje u svoju okolinu. Jedan od najvažnijih zadataka svakog pedagoga, nastavnika, roditelja, jeste naučiti decu da ne ćute na nasilje i da imaju slobodu, poverenje da se obrate za pomoć.

Objasnila nam je zbog čega je uloga pedagoga važna:

- Jasno je da roditelji imaju najvažniju ulogu u životu svakog deteta, ali činjenica da dete provodi većinu svog vremena u školi sa svojim vršnjacima, nastavnicima, školi daje jednu vrstu odgovornosti pa pedagozi zauzimaju posebno mesto, ali je neophodna saradnja škole sa roditeljima i obrnuto jer je ta saradnja ključ svakog rešenja problema. Sa decom koja su pretrpela nasilje mora se raditi dosta pažljivo. Od trenutka saznanja da je dete žrtva određene vrste nasilja pedagog mora izgraditi pre svega poverenje sa tim detetom, jer su takva deca preplašena i boje se nasilnika i svega što su prošla, boje se da ako nasilnik čuje da je dete reklo nekome, šta će onda biti sa njim, njihov emocionalni život biva poremećen, što se održava na detetovo delanje u stvarnom životu. Zbog toga je poverenje jako važno.

O nasilju se ne sme ćutati!

- Pedagog mora pružiti pomoć detetu, ohrabriti ga da govori. Radionice sa decom na temu nasilja su se pokazale dosta efikasne u borbi protiv nasilja. Važno je istaći da se o nasilju ne sme ćutati, da se nasilje ne sme zataškavati, nasilnik se ne sme kriti. Svako ćutanje o nasilju je zapravo nasilje. Ponekad je dobro čak i neke najmanje ekcese podići na viši nivo reagovaja, kako bi deca shvatila ozbiljnost stvarnih situacija nasilja. U školama postoje Timovi za zaštitu dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji takođe imaju važnu ulogu u borbi protiv nasilja i pružanju podrške žrtvama nasilja. Cilj je prevencija, a ne reakcija!

Kako bi trebalo da reaguju roditelji?

- Kao što sam već naglasila, najvažniju ulogu u životu deteta imaju roditelji. Međutim, u trenucima kada saznaju da je njihovo dete žrtva nasilja, njihove reakcije mogu biti neočekivane i nepromišljene. Sa takvim roditeljima posebno treba biti obazriv jer su njihova osećanja ranjiva, ali opet se vraćamo na ključ rešavanja svakog problema, odnosno saradnju između škole i roditelja. Praksa govori da roditelji koji sarađuju sa školom i koji imaju poverenja u nastavni kadar u situacijama kada je njihovo dete bilo žrtva nasilja, te situacije su uspešno rešene u korist deteta.

Sve vrste nasilja ostavljaju posledice!

- Posledice mogu biti različite i mogu ostaviti trag za ceo život. To mogu biti poremećaji u funkcionisanju i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, disfunkcionalni odnosi sa okolinom i nepoverenje u okolinu, asocijalan način života, psihički poremećaji... Bilo koja vrsta nasilja ostavlja posledice, pogotovo ukoliko se ne otkrije na vreme. Ako baš treba izdvojiti nasilje koje ostavlja najveće posledice, onda je to psihičko nasilje. Ono ne ostavlja vidljive tragove kao fizičko, ali ostavlja trajne psihičke posledice.

(Espreso)