UBISTVA IZ SAMOODBRANE U SRBIJI, DOZVOLJENA ILI NE? Advokatica za Espreso razrešila ovu ENIGMU, sve je PROPISANO!

Šta ako iz samoodbrane ubijemo čoveka, da li za to možemo odgovarati? Šta ako se to dogodi slučajno, da li je to onda nesrećan slučaj ili smo ipak odgovorni? Kako se zaštiti od nekoga ko preti da nam ugrozi život ili život ljudi u našoj okolini?

Mnoge muče ova pitanja, a kako bismo saznali prave odgovore kontaktirali smo advokatcu Tijanu Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević iz Beograda. Kako nam je rekla, za svaki slučaj se moraju dobro sagledati okolnosti.

"Pitanje koliko se daleko sme ići u odbrani svog života, života članova svoje porodice ili trećih lica je pitanje na koje nije jednostavno odgovoriti i svaki put se moraju dobro sagledati sve okolnosti. Postoje brojni slučajevi gde se dogodilo da napadač bude ubijen od strane napadnutog ili od lica koje je priskočilo da ga zaštiti, međutim neki od tih slučajeva su kasnije okarakterisani kao krivično delo ubistva i protiv učinioca je pokrenut krivični postupak", kaže naša sagovornica.

Prvenstveno moramo sagledati član 19. Krivičnog zakonika Srbije koji kaže:

(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.

(2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

(3) Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

Kako kaže advokatica Vladisavljević, odbrana mora biti srazmerna napadu jer ako to nije slučaj, može doći do prekoračenja nužne odbrane.

"Ukoliko napadač tokom napada bude usmrećen od strane napadnutog ili trećeg lica, institut nužne odbrane se može primeniti. Međutim nužna odbrana je odbrana koja osim što mora biti istovremena, mora biti i srazmerna napadu i mora biti i neophodna da bi se napad odbio, a ako to nije slučaj, onda će doći do prekoračenja nužne odbrane, pa samim tim i do nastanka krivičnog dela", pojašnjava ona.

Ipak, postoje i olakšavajuće okolnosti za onog ko u samoodbrani liši života lice koje je predstavljalo opasnost po njegov život.

"Prema Krivičnom zakoniku, ako dođe do prekoračivanja nužne odbrane ili krajnje nužde, učinilac se može osuditi blažom kaznom od predviđene. Sa druge strane ako je prekoračenje nužne odbrane učinjeno usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, odnosno ako je prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac se može i osloboditi od kazne", kaže avokatica za portal Espreso.

S druge strane, ne moramo govoriti samo o ubistvima iz samoodbrane. Vrlo često iz samoodbrane možemo naneti telesne povrede napadaču, a i u ovim situacijama postoji mogućnost da budemo odlobođeni krivice ukoliko su ispunjeni odrđeni zakonski uslovi.

"Ako nas neko protivpravno napadne i želi da nas ozledi, ako istovremeno uzvratimo na isti način, odnosno na način koji je potreban, srazmeran i adekvatan kako bismo odbili njegov napad i zaštitili sebe ili druge, nećemo odgovarati za povredu koju smo uzrokovali. Dakle ako su ispunjeni navedni zakonski uslovi za postojanje “nužne odbrane” ili “krajnje nužde”, učinilac neće odgovarati ako povredi napadača", kaže naša sagovornica.

Ne smemo zaboraviti žrtve silovanja, otmice, pljačke... U ovakvim situacijama osoba je prinuđena da se brani koliko može. Kako kaže naša sagovornica, i u ovakvim situacijama se primenjuju potpuno iste stavke iz Krivičnog zakonika gore navedene.

"Iako je ubistvo svakako jedno od najtežih krivičnih dela koje zakon strogo sankcioniše, ako bi se njime odbio istovremeni protivpravni napad, ondnosno ako je ono neophodno u konkretnom slučaju, ako je ono srazmerno napadu i ako je ono adekvatan čin da bi se odbio istovremeni napad i izvršenje krivičnog dela čije je izvršenje u toku, postoji mogućnost da ono bude okarakterisano u konkretnoj situaciji kao nužna odbrana ili krajnja nužda. Tada počinalac ubistva ne bi bio odgovoran za ubistvo. Ako bi evidentno postojao neki lakši način da se napad odbije, bez usmrćivanja napadača, onda se tu ne bi radilo o nužnoj odbrani/krajnjoj nuždi", rekla je Tijana Vladisavljević za portal Espreso.

U praksi se dešavaju i osvete, tj. kada žrtve ili treća lica posle nekog vremena od napada ubiju napadača što se nikako ne može okarakterisati kao nužna odbrana.

"Takođe, ako protekne izvesni vremenski period od napada, pa napadnuti ili treće lice tek kasnije dođe i ubije napadača, dakle kada je napad već neko vreme završen, tada neće postojati nužna odbrana, ili će postojostojati prekoračenje nužne odbrane. To su česti slučajevi kada se događa da i napadnuti postaje učinilac krivičnog dela i tada može snositi kaznu", pojašnjava sagovornica.

Prema našem zakonu je dozvoljeno braniti sebe, svoj život i svoje telo, ali dozvoljeno je braniti i imovinu! Ovo je veoma bitno napomenuti u slučaju pljačke ili razbojništva na privatnom posedu. Princip je isti, možemo odgovoriti istom merom ali nije dozvoljeno po svaku cenu lišiti života lopova, osim ako nam je život ili život naših najbližih u tom trenutku ugrožen.

"Neretki su slučajevi gde pljačkaši uđu u stanove i kuće dok su u njima njihovi vlasnici. U takvim slučajevima se često dogodi da vlasnik bude napdnut, povređen ili čak i ubijen. Prema našem zakonu, kao što smo iznad naveli, dozvoljeno je odbiti istovremeni protivpravni napad, ali na srazmeran i adekvatan način. Ako npr. vidimo nekog da šeta našim stanom, to ne znači da smemo odmah da ga ubijemo ili povredimo. Dakle dozvoljeno je braniti sebe, svoju porodicu i imovinu od istovremenog protivrpravnog napada, ali samo na način koji je srazmeran i potreban, ne i na teži način", kazala je advokatica Tijana Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević iz Beograda.

Široj javnosti je poznat slučaj koji se dogodio 2013. godine u Beogradu u Naselju Žarkovo, kada je Sašo Bogeski u svom stanu zatekao provalnika koga je tom prilikom i u usmrtio, pokušavajući da zaštiti sebe i porodicu.

Iako je u tom slučaju duže bila sporna kvalifikacija dela, odnosno da li se u konkretnom slučaju radi o nužnoj odbrani ili ne, na kraju je Sašo Bogeski posle dužeg suđenja oslobođen od optužbe za ubistvo.

Saško Bogeski je tog 21. maja 2013. godine sedeo za računarom u svom domu u beogradskom naselju Žarkovo. Nakon niza provala u komšijske stanove, bio je uznemiren i na oprezu. Kasno uveče čuo je kako neko pokušava da provali u njegov stan, odnosno upadne u njega kroz prozor.

Supruzi je rekao da napusti prostoriju, zatim je iz kuhinje uzeo nož i sukobio se sa provalnikom koji je u rukama imao šrafciger i nož.

U rvanju koje je usledilo, Bogeski je nekoliko puta ubo Manića, koji je uspeo da pobegne iz stana. Otrčao je do trafostanice u blizini, pozvao prijatelja u pomoć, ali je ipak iskrvario nasmrt.

Nakon nekoliko neuspelih pokušaja, Više tužilaštvo najpre je podiglo optužnicu za ubistvo, koju je kasnije prekvalifikovalo u prekoračenje nužne odbrane.

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov)