OVAKO JE ARKAN GOVORIO O STANJU NA KOSOVU! Minimaks pitao koje je njegovo rešenje, nacija u ŠOKU gledala šta priča

Željko Ražnatović Arkan važio je za jednog od najopasniji kriminalaca u našoj zemlji. Osim što je bio poznat u krugovima podzemlja, on je svojevremeno bio i poslanik u Skupštini Srbije. Pored toga, Arkanovo ime bilo je zvučno i u ratnim godinama u bivšoj Jugoslaviji obzirom da je bio komandant Srpske dobrovoljačke garde koju je sam formirao.

Arkan je često gostovao kod poznatog voditelja Minimaksa, a u jednoj od njegovih emisija govorili su o stanju na Kosovu i Metohiji. Minimaks je upitao Arkana kako može da se reši situacija na Kosovu, a njegov odgovor je bio jasan.

"Ja sam predlagao 1992. godine kad sam bio poslanik u Skupštini Srbije i predlagao sam da primenimo američki zakon koji se kod njih primenjuje. Po tom zakonu, svi oni koji su bez ličnih karata, bez pasoša, koji nisu građani Jugoslavije a žive na Kosovu i Metohiji koji su emigranti iz Albanije da se vrate nazad", rekao je Ražnatović.

Zatim ga je voditelj upitao "Silom ili milom?".

"Pa Amerika to rešava vrlo jednostavno. Ne znam da li ste gledali one emisije iz Teksasa, Nju Meksika, itd. kad vraćaju Meskikance nazad koji su bez papira došli u Ameriku. Vraćaju ih kamionima, autobusima, itd. Vrlo je jednostavno, to nije šovinizam, to nije da mi mrzimo Albance jer smo svedoci da živimo sa onim Albancima koji su lojalni i čiji pogledi su uprti ka Beogradu, međutim ima i onih koji su došli da rovare, da od dela teritorije koja pripada Srbiji, Jugoslaviji naprave "veliku Albaniju": Normalno da smo njih trebali davno da spakujemo i deportujemo nazad u njihovu maticu zemlju Albaniju", zaključio je Arkan.

Inače, Arkanov otac Veljko Ražnatović, pukovnik JNA i proslavljeni oslobodilac Prištine, potomak je slavnog bratstva Ražnatovića sa Cetinja. S početka Drugog svetskog rata većina Ražnatovića prišla je partizanima, pa su tako i dve tetke pokojnog Željka Ražnatovića nosile prvoboračku spomenicu.

Iako rođen u Brežicama, u Sloveniji, a odrastao u Zagrebu i Pančevu, Arkan nikada nije zaboravio odakle potiče. Oni koji ga znaju iz dečačkih dana kažu da je često sa ponosom isticao svoje crnogorsko poreklo.

Kao osamnaestogodišnjaka majka Slavka i otac Veljko problematičnog Željka šalju u Pomorsku školu u Kotor. Arkan se tamo nije dugo zadržao. Već posle desetak dana sa trojicom drugara beži preko Jadrana pravo u Italiju.

Pošto se početkom osamdesetih godina vratio iz inostranstva, Arkan je svoj zarađeni novac dobrim delom ulagao po crnogorskom primorju. Brzo se pojavljuje kao suvlasnik ekskluzivnog kazina na Svetom Stefanu, a jedan je i od prvih zakupaca Jadranskog sajma u Budvi. Priča se da su baš "crnogorski" poslovi Arkanu doneli prvi veći kapital kojima je kasnije krenuo da stvara svoju imperiju.

Neposredno pošto je počeo rat, a Ražnatović osnovao svoju Srpsku dobrovoljačku gardu, sa oduševljenjem je pričao o junačkim podvizima Crnogoraca na dubrovačkom ratištu usput sve preteći crnogorskim izdajicama.

"Pozdravi mi junačku braću Crnogorce i poruči da Dubrovnik mora biti naš ili božiji! Na leto dolazim u Dubrovnik da slušam gusle, a posle ćemo sa ovom mojom vojskom da vratimo Skadar! I kaži onim ustašama Jevremu Brkoviću i Slavku Peroviću da ću im, kada završim sa spoljnim neprijateljem, i oca i majku!", poručivao je Arkan decembra 1991. godine Crnogorcima na stranicama podgoričke "Pobjede".

Željko Ražnatović je u svečanoj crnogorskoj narodnoj nošnji 19. februara 1995. predvodio svatove na putu ka Cecinoj rodnoj Žitorađi. Kada je zapucao iz heklera, trubači su kao po komandi svirali staru narodnu: "Oj, svijetla majska zoro...". Voleo je uvek i u svakoj prilici da ode u svoju postojbinu. Redovno je letovao na Svetom Stefanu, a zimi često odlazio na Žabljak.

U vreme rascepa u crnogorskoj vladajućoj partiji otvoreno je podržao struju Mila Đukanovića. Pred drugi krug predsedničkih izbora Stranka srpskog jedinstva je javno pozvala svoje članstvo da daju glas Đukanoviću, a ne Momiru Bulatoviću što su neki tumačili kao prvi pouzdan znak da se Arkan distancira od Miloševića.

I posle izbora, tokom predsednikovanja Đukanovića u više navrata je podržao crnogorsko rukovodstvo. Novinari su zabeležili da je jednom prilikom Mila uporedio sa slavnim crnogorskim vladikom Petrom Petrovićem Njegošem. Đukanović se zahvalio Ražnatoviću na podršci, ali je odbio da ga zvanično primi zbog raspisane Haške optužnice.

Pred smrt posetio otadžbinu

Poslednji put boravio je u Crnoj Gori zbog fudbala. Početkom decembra 1999. godine u Podgorici je boravio sa Obilićem gde je njegov tim igrao protiv Budućnosti. Arkan je bio na klupi sa rezervnim igračima i stručnim štabom odakle je žučno davao instrukcije prvotimcima na terenu. Tom prilikom viđen je i kako se šeta ulicama Podgorice, a bio je i gost poznatog hotela "Crna Gora" koji važi za omiljeno sastajalište crnogorske vladajuće elite.

"Kod kuće su me učili da mi je Crna Gora otadžbina, a Srbija majka domovina", umeo je da kaže Željko Ražnatović. Za sebe je sa ponosom govorio da je Srbin iz Crne Gore.

Željko Ražnatović ubijen je 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 sati, u beogradskom hotelu "Interkontinental", dok je bio u društvu bivših radnika Saveznog SUP pukovnika Dragana Garića i majora Milenka Mandića, pripadnika SDG. Napadači su mu ispalili tri hica u glavu i pobegli, ali su lisice na ruke ubrzo stavljene Dobrosavu Gavriću, Draganu Nikoliću i Milanu Mikiju Đuričiću.

Bonus video:

(Espreso)