EVO KAKO BI ARKAN DANAS IZGLEDAO DA JE ŽIV! Da se NAJEŽIŠ od fotografije! (FOTO)

Željko Ražnatović je ubijen 15. januara 2000. godine, a mnogi su se pitali kako bi Ražnatović danas izgledao da je živ. Njegovu fotografiju sa ratišta provukli smo kroz popularnu aplikaciju i filter koji čini lice starijim, a kako bi Arkan izgledao sada da je živ pogledajte u galeriji ispod u nastavku teksta.

BIOGRAFIJA

Svoju dugu i uspešnu karijeru počeo je kada je sa dvadeset godina ilegalno emigrirao na zapad. Uzeo je nadimak „Arkan“ po strip junaku. Kao naoružani pljačkaš osuđivan je ili optuživan u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji. Za samo četiri meseca izvršio je osamnaest pljački u Švedskoj i digao oko 87.000 kruna, poprilične pare u to doba.[4] Zatvoren je u Belgiji 1974, odakle je pobegao 1977. Ponovo je uhapšen u Holandiji 1979, i ponovo pobegao 1981. Bio je ranjen u sudaru sa policijom. Prošao je kroz desetine evropskih zatvora, uključujući i onaj u Sheveningenu. Ražnatović je bio na Interpolovoj listi 10 najtraženijih kriminalaca.

Prema navodima Službe državne bezbednosti iz Srbije od 7. januara 1991, Ražnatović je počinio prvu krađu sa 12 godina. Sa 14 godina je prvi put počinio silovanje, nakon čega su sledila brojna razbojništva i otmice, te robijanje u maloletničkim domovima i zatvorima.

Njegov veliki prijatelj bio je Stane Dolanc, tadašnji šef tajne policije komunističke Jugoslavije i bliski Titov saradnik. Tečno je govorio engleski, francuski i italijanski, a poznavao je nemački, švedski i holandski.

Vratio se u Jugoslaviju 1981. i novembra 1983. dva policajca su mu upala u kuću s namerom da ga uhapse. Ražnatović je uspeo da ih rani pucnjima iz pištolja, što ga je odvelo u zatvor. Međutim, dva dana posle toga, pušten je iz pritvora.

Učešće u ratu devedesetih

Pred raspad SFRJ 1990. Ražnatović se pojavio kao vođa „delija“, navijača Crvene zvezde.

Njegovo iskustvo u sukobu na prostoru Hrvatske datira gotovo od samog početka tog sukoba.

U vreme kada se Hrvatska naoružavala i kada je njen ministar vojske general-pukovnik Martin Špegelj na tajnim sastancima govorio „Organizovaćemo ubijanje vojnika i starešina... To će biti građanski rat bez milosti...”, 29. novembra 1990. Ražnatovića je uhapsio MUP Hrvatske tokom rutinske policijske kontrole, na njenoj teritoriji, zbog nošenja oružja. Uhapšen je u Dvoru na Uni i nakon šest meseci zatvora (iako je osuđen na 20 meseci), pod do danas nerazjašnjenim okolnostima je pušten iz zagrebačkog zatvora i vratio se u Beograd. To je izazvalo veliku pažnju javnosti i spekulisalo se da je u stvari pobegao ili da ga je oslobodio Franjo Tuđman po nagovoru Gojka Šuška i Josipa Manolića pristavši na ponudu iz Srbije da ga pusti u zamenu za milion maraka. Ražnatovićevoj tvrdnji, 11. oktobra u manastiru Pokajnica sa grupom prijatelja, vođa "delija" on je osnovao je i paravojnu formaciju „Srpska dobrovoljačka garda“ (SDG), poznatu i po imenu "Arkanovi tigrovi".

Posle oslobađanja, brzo se vratio u Hrvatsku u istočnu Slavoniju septembru 1991. godine, a u jezgru njegove SDG bili su radnici DB Srbije. Srpska dobrovoljačka garda se brzo pročula po nasiljima, a komandant je mnoge akcije lično predvodio, ali je optužen i da koristi rat za bogaćenje i pljačku. Nakon što su hrvatske vojne jedinice isterane iz Vukovara, u Erdutu istočno od Osijeka napravio je centar za obuku svojih dobrovoljaca. Jedinica je potom ratovala po Lici, Baniji, Kordunu i Dalmaciji.

Kada je uspostavljen prividni mir između Hrvatske i Republike Srpske Krajine, u proleće 1992, počeo je rat u Bosni i Hercegovini. Ražnatovićeva „Srpska dobrovoljačka garda“ odmah se, s lokalnim srpskim snagama, uključila u borbe u istočnoj Bosni. U opštini Bijeljina Srbi su bili većina stanovništva, ali deo naoružanih Muslimana pokušao je da otme vlast Srbima, Arkan se pojavio u Bijeljini 1.4.1992. i pomogao Srbima da uzmu vlast nad Bijeljinom, ali u sukobima do ukidanja „ratnog stanja“ (do 6.5.1992), u gradu je ubijeno oko 50 lica, a veći broj Muslimana je proteran posle oružanih sukoba. U tom periodu, Gardi se priključio i Milorad Ulemek. Jedinica je u Bosni i Hercegovini delovala sve do kraja rata.

Protiv Ražnatovićeve „Srpske dobrovoljačke garde“ je nakon rata Međunarodni sud u Hagu podigao optužnice za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Između ostalog, Ražnatovića je 1997. godine Haški tribunal optužio da je komandovao Gardom koja je, po navodima optužbe, odgovorna za brojne zločine protiv čovečnosti, ozbiljno kršenje Ženevske konvencije i zakona i običaja rata. Ražnatović je ove optužbe odbacio.

Kupio je nižerazredni klub „FK Obilić“ (1996) koji je 1998. godine postao prvak Prve lige.[12] Takođe je bio predsednik fudbalskog kluba Priština.

Kratko se bavio politikom kao poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije (1992—1993) i predsednik Stranke srpskog jedinstva, koju je osnovao u jesen 1993. godine.

Željko Ražnatović je ubijen 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 časova, u hotelu Interkontinental u Beogradu. Sahranjen je 20. januara na beogradskom Novom groblju. Zajedno sa Ražnatovićem ubijeni su i njegovi prijatelji i kolege, bivši radnici Saveznog SUP-a, pukovnik Dragan Garić i major Milenko Mandić, pripadnik SDG, a koji su se tu zatekli u društvu Željka Ražnatovića.

(Espreso)