JEZIVA SVEDOČENJA MEŠTANA SA UKLETIH MESTA U SRBIJI! Viđali VAMPIRUŠE I GOLE VILE, to nije sve, priče su PRESTRAŠNE

Sigurno ste bar jednom čuli priču o nekakvim misterioznim pojavama koje su se dešavale ljudima, možda čak i u vašoj bližoj okolini. Narod u Srbiji sklon je verovanju u paranormalne aktivnosti, pa je tako nastalo pregršt "ukletih" mesta koje mnogi zaobilaze u širokom luku.

Vodenica vampira Save Savanovića, Đavolja varoš, planina Rtanj, nestali grad Žrnov, samo su neki od mističnih mesta u našoj zemlji i sa sobom nose priče od kojima se ljudima ledi krv u žilama.

VAMPIRSKA VODENICA

Sava Savanović je najpoznatiji i prvi srpski vampir, a njegova vodenica je nadaleko čuveno mesto gde se veruje da se dešavaju paranormalne pojave. Naime, njegova vodenica nalazi se u selu Zarožje pokraj Valjeva.

Prema legendi, nju pohodi Sava koji se ubio zbog nesrećne ljubavi koju je osećao prema jednoj pastirici. Ovde se gosti dočekuju sa vencem belog luka, a noću huk vetra stvara jeziv osećaj.

I dan-danas pojedini meštani sela Zarožje veruju da je njihovo selo posećivao vampir Sava Savanović. Priče o Savinom vampirovanju prenosile su se sa kolena na koleno među seljanima, a pre nekoliko godina se podigla i panika oko toga što se vodenica urušila, pa su se meštani zabrinuli da Savanović neće više imati gde da obitava, te će početi da posećuje njihove kuće.

RTANJ Piramida na ovoj planini oduvek je budila bujnu ljudsku maštu. Zbog legende o zakopanom blagu srušena je krajem dvadesetog veka kapela Svetog Đorđa na samom vrhu, ali novac i zlato nikada nisu pronađeni.

O Rtnju se pričaju svakakve priče, da se plamene kugle spuštaju sa vrha, da se čuju tajanstveni zvuci, ali i da izvor Crnog Timoka krije još tamnije priče.

Pesnik Vojislav Ilić je prema verovanju baš tu u rastrojstvu sa litice gurnuo suprugu, a zatim pokušao i sebi da oduzme život presecajući vene, samo da bi ga spasili u poslednjem trenutku.

Na Rtnju ćete, ukoliko vas planina prihvati, videti energiju kako deluje na “uljeze“. Baterije telefona se prazne, foto-aparati ne mogu da se upale, kamere podrhtavaju...

Prirodna piramida u Istočnoj Srbiji za koju se veruje da je iznutra šuplja, ali su svi ulazi u nju zatvoreni, jer, kako kažu, ko god je prošao kroz nju, nije više bio ista osoba.

Takođe, ova planina važi i za omiljenu lokaciju vanzemaljaca, po raznoraznim legendama.

ĐAVOLJA VAROŠ Skulpture koje su nastale zbog erozije i jakog vetra pogodne su za priče o natrpirodnim silama.

Prema legendi, vila i đavo su se sukobili baš tu jer je nečastivi probao đavoljom vodom da zatruje varošane i natera ih da venčaju brata i sestru. Vila je zamolila Boga da spreči ovo skrnjavljenje i on je svatove pretvorio u kamen.

Prema drugoj legendi, kamene figure u Đavoljoj varoši su ljudi koji su u nastojanju da se oslobode đavola prenoćili kod crkve Svete Petke koja je skamenila njihove demone.

UKLETI DVORAC KAPETANOVO

Dobio je ime po Milanu Kapetanovu koji je bio jedan od vlasnik, a nalazi se u Vojvodini u blizini mesta Stari Lec.

Legenda kaže...

Bilo je leto, avgust 1938. godine. Vlasnik zamka, Botka Bela, izgubio je svoje bogatstvo. Međutim, to još i nije bila tako velika nesreća u poređenju sa onom koja je usledila samo nekoliko dana kasnije pošto je saznao da je bankrotirao.

Njegova žena, ne mogavši da se pomiri sa gubitkom dvorca, polila se benzinom i zapalila. Sve što je ostalo od nje nakon tog nemilog događaja bio je pramen njene plave kose. Taj pramen dugo je obletao oko dvorca. Legenda kaže da se, posle ove tragedije, svake godine na Svetog Iliju, u jednoj od odaja zamka pojavljuje senka plavokose žene.

Dvorac je danas pretvoren u hotel, ali je registrovan kao spomenik kulture.

BELA ŽENA SA SMEDEREVSKOG PUTA Ova novija legenda je nastala osamdesetih godina kada je jedan mladić navodno povezao stoperku koja ga je pozvala da svrati na ručak u njenu kuću.

Nakon tri dana se vratio u njen dom u blizini Smedereva, ali je vrata otvorila starica koja mu je saopštila da je ona preminula pre više od pet godina u saobraćajnoj nesreći i da on nije prvi, a ni poslednji, koji je traži.

PLANINA RADAN Na jednoj od uzbrdica na ovoj planini se prema pričama pojavila gravitaciona anomalija koja čini da se vozila koja se kreću nizbrdo navodno podižu.

Iako je libelom ustanovljeno da je anomalija samo iluzija, ljudi se i dalje fascinirano vozikaju padinom na Radanu i užvaju u nestvarnoj vožnji.

Razne srpske vojske pohodile su Radan, povlačile se preko njega i na njemu našle spas. Prema jednoj legendi Lazarevi vojnici su pre Boja na Kosovu zaspali na Radanu, a probudili se u Prokuplju, a čudo se, kažu, ponovilo i u Prvom svetskom ratu prilikom provlačenja srpske vojske.

I u Drugom svetskom ratu, dogodilo se, kažu, čudo. Načelnik partizanske bolnice, doktor Mladen Stojanović navodno je zapazio da baš na Radanu, rane kod ranjenika veoma brzo zaceljuju.

Meštani koji žive u blizini tog mesta ovu čudnovatu pojavu objašnjavaju delovanjem natprirodnih sila, trude se da ga zaobiđu i jednostavno i gledaju svoja posla.

POVLENSKA KAMENA KUGLA Ova planina se nalazi kod Valjeva i krije neobjašnjivu kuglu prečnika 102 centimetra i obima oko 320 centimetra. Nalazi se na nepristupačnom mestu prekrivena crtežima.

O njoj se priča da je došla iz svemira, da je obredni kamen, a oni koji veruju da je nastala prirodnim putem, promene mišljenje kada pogledaju urezane crteže.

RIMSKI BUNAR - NAJVEĆA MISTERIJA KALEMEGDANA Zapravo, ovo nije ni bunar, a nije ni rimski. Prema legnedi, u tvrđavi je osmišljena zavera među mađarskim braniocima da predaju Beograd Turcima. Zapovednik ove tvrđave je to saznao i bacio izdajnike u bunar spustivši im noževe kojima su se poubijali.

Lena Krićanin, jedan od atentatora na Milana Obrenovića, zatvorena je i pronađena mrtva u Rimskom bunaru.

Zvanična verzija je bila da se sama ubila, ali je u to malo ko poverovao jer je i vojnik koji ju je čuvao ubijen.

1954. godine je jedan muškarac svoju ljubavnicu bacio u njega, a po tome je i snimljen film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". Bunar je i dan danas ostao zanimljiv lavirint.

DRVO ZAPIS Stari hrastovi iz davnih vremena vezuju se za verovanje da imaju natprirodne moći i spiritualni značaj, i da će one koji ih poseku ili im kakvo zlo načine stići kletva i nesreća.

ŽRNOV Malo ko je čuo za ovaj grad. Žrnov se nalazi nadomak Avale i njega su podigli Rimljani. U srednjem veku, tačnije 1442. godine se na ovom mestu izgradilo utvrđenje.

Svaki dokaz o postojanju ovog mesta je kralj Aleksandar Karađorđević odlučio da uništi, i minirao je grad do temelja, a sa ovim događajem su povezivani i masoni.

Nedugo zatim, kralj je ubijen u Marselju 9. oktobra 1934. godine, a do danas se još uvek ne zna zbog čega je grad bio srušen, što posebno ide u prilog teorijama onih koji veruju u vanzemaljce, a koji kažu da je to mesto stecište letećih tanjira.

Ako ste mislili da ste sve čuli, pazite sada svedočenja ljudi od reči do reči od kojih podilazi jeza!

Vilinsko kolo - svedočenje Živana Markovića iz sela Konjuše koji je video kolo golih devojaka koje su pevale jezivu pesmu, pa ga u kolo i uvukle!

„Dolena, u jaruzi Mrkodola, nabasao sam ’šeset i sedme godine prošlog veka na vilinsko kolo. Bila je noćna tmuša i ciča zima, sneg do pojasa, a ja se vraćao iz lova na lisice i svratio kod švalerke. U neko doba kada sam krenuo, u potoku Mrkodol, ispod kuća Mićića, baš kod izvorskog vrela iz kojeg izbija jaka voda iz rupe stene sigulje, razleže se pesma umilnih glasova devojačkih.

Zatreštaše doboši i ciknuše gajde, a ja smotrim kolo golih devojana kako poskakuju, vrište i ovako pevaju: 'Dojdi meni, dojdi meni, da ne dojdeš svojoj ženi'. I kad su me te gole devojane dočepale i u svoje kolo uvukle, pa me počele svlačiti i razvlačiti, uvidim ja da ću se ofajditi mladom vilom Ruslankom. Šta ću i kuda ću, krv mi uzključa, te obalim Ruslanku podase, pa nadase, ljubavišući s njom nekoj vreme. E, onda i druge vilovske devojane navališe na mene kano pomamne avetine. Vidim ja - neće biti na dobro.

Otimao sam se ja, ripao i nogama i rukama dok nisam dočepao svoje odelo i pušku, pa beži uza stranjaču. Trčim tako uzbrdo kroz snežinu kano bez duše a one lete ponad mene i oće onim čapljastim prstićima da mi oči izbiju. Dignem ja pušku dvocevku i povučem oroz, ali đavola… ništa. Neće puška na vilovsko stvorenje, slušao sam od starijih. One se kikoću, lete oko mene u krug i lupaju me golemim krilima po glavi, dok đipam onako go po snegu, noseći odelo i pušketinu u rukama.

Ne znam koliko je to trajalo, ali znam da su me prvi petlovi zatekli kod izvora Gvozdene vode, malo dolena ispod moje kuće. Dođem tu malo sebi, obučem se i sa nevericom vidim da sam u bežaniji od vilinskih devojana protrčao kroz svoju avliju i pored svoje kuće, Bože me prosti, i svalio se dolena Gvozdenoj vodi. Eh, bilo pa prošlo, moj imenjače, a sadena sam star čovek i pred smrt, ali ne mogu poreći da mi ne beše lepo sa mladom vilom Ruslankom“.

Vampiruše - priča Marka Nedića iz zaseoka Boduši u selu Osečina koji se sa komšijom zadesio u "nebranom grožđu" kada su iz vira izletele oštozube vampiruše.

„Vraćajući se iz majstorije sa mojim prvim komšijom Milovanom Alićem u Osečini svratimo u birtiju Ace Tačigina – Rusa. Tu smo malo posedeli, popili po čokanj meke rakije i sa zobnicama preko ramena krenuli kući. Beše jesenje doba, Miholjsko leto, i uveliko se već smrklo kad smo promakli pored crkve i odatle skrenuli desno seoskim putem uz Bodušku reku.

Neko vreme natovrzla se pomrčina da nismo videli prst ispred oka, a kad smo promakli Boduško igralište, pogolemu poljanu na kojoj su nekoće moji đedovi, Dimitrije i Gligorije Nedić hajdučiju okupljali i otale kretali na Turke zulumćare, udari najednom neka jaka vetrina, donoseći krupne kapi kiše.

Velim ja mome Milovanu da požurimo, samo da promaknemo vir kod Alića banje, a on džmari duvan, šiče na pluća kanda ga spopala sipnja i veli: 'Polako, Mare, polako, promaćićemo vir, ili omaći u vir'. Velim mu ja da se mane komendije i opomenem ga na ono što se kod vira Alića banje dešavalo našim Bodušanima u gluvo doba noći. I tako, dok smo razgovarajući klimali blatnjavim i izlokanim putem uz Bodušku reku, ugledamo neki šest vatrenih lopti kako izleću od Jelinog groblja na Dumanovića mali, lete dole-gore i sijaju kano fenjeri, naglo se spuštajući dolena Alića banji. Vidim ja šta nam se sprema, a vidi i veseli Milovan, te samo smiče ramenima, kašljuca i pali duvan na duvan.

I ne prođe malo, nađosmo se mi ispred Alića banje, zastadosmo kod drvene barake u kojoj se reumatični narod kupao sumpornom vodom u drvenim stabuljama. Milovan gleda u betonski bazen sa sumpornom vodom, pa zagleda bunar koga beše prekrio bukov list, zagleda plehano bure oblepljeno blatom u kome se preko leta zagrevala voda za kupače, te veli: 'More, Mare, sve smo zapustili i rano na proleće moramo sve ovo srediti, Boga mu ljubim'.

Ja mu velim da požurimo i da pređemo vir, pa ćemo uzbrdo besediti dok budemo izlazili kućama. Posluša on mene i ubrzo udarismo iznad vira plićakom, gde se od pamtiveka prelazila Boduška reka. Kad mi tamo, a u dubokom viru se kupa šest devojaka, podvriskuje i prska jedna drugu vodom.

Velim ja Milovanu: 'Ovo su vampiruše, crni Milovane, one sa Jelinog groblja o kojima su nam naši pranđedovi besedili'. On veli: 'Jok, Mare, do su neke poluđele devojane kojima je udario mrak na oči, te im ga treba skinuti što pre i tako sevapa sačiniti'.

Samo što on to reče, devojane kano užežene iskočiše iz vira, škljocnuše velikim zubima i zasiktaše kano ljute guje prisojkinje, pružajući ka nama ruke sa orlovskim kandžama na prstima. Milovan poskoči od strave i svali se, kukavac, dolena u vir, kukajući i zapomažući.

Vidim ja da će se Milovan utopiti, jer nije znao da pliva, isto kanda si sekiru bacio u vir, pa potegnem pištolj iza pojasa i zapucam na vampiruše. Srgam ti tako svih šest kuršuma u šest vampiruša, taman koliko je bilo u šaržeru. Ali, vampir je vampir, on se ne mogde ubiti običnim kuršumom kano običan čovek. Kroz njega prođe kuršum kano kroz maglu.

Za vampira treba srebreni kuršum, glogov kolac u srce to je najsigurnije, a onda ga poprskaš osvećenom vodicom da izgori kano lilak. U Jelinom groblju ima i vampira i vampiruša i oni otud izlaze noću i napadaju, što znam od starina.

Pošto Milovan i ja nismo imali čime da upokojimo vampiruše, ja nekako dočepam Milovana za ruku i iščupam ga iz vira, pa nagarimo uzbrdo ka kućama, dok ti za nama jedna vampiruša povika: 'Nećeš se izvući, Marko, ovde ću ti ja dohakati kad-tad'! E, pa, više ti ja nikad nisam čekao mraka kad idem pored Alića banje“.

Ženska prilika u krugu

Ilija Srećković iz sela Plušca nekoć je kazivao:

„Pred turski rat ’dvanaeste godine dvadesetog veka, vadili mi kamen na Zidinama Granika i vukli kućama za temelje magaza i štala. Jednom se tu na Zidinama mnogo izopijasmo i u'vati nas mrak u bekrijanju. Dok smo tako sedeli oko vatre, a bilo nas je pet-šest muških glava, i naginjali šljivovicu iz balona, pred nama se ukaza neka jaka svetlost, baš na mestu gde su bili temelji stare crkvine.

Vidimo mi da je neka ženska prilika u krugu svetlosti i pođemo ka njoj. Kad krug svetla krete i ponese u sebi onu žensku priliku, malo-pomalo svede nas onako zablenule niza strmu stranu u Maleševsku reku, 'de upadosmo u neko blato i vodurinu, odakle se jedva iskobeljasmo i vratimo gorana na Zidinu. Onda Milorad Zeljić, seoski drvodelja, ovako rekne: 'Ono je neko predskazanje, bratijo, i uskoro ćemo svi potopiti bedem'. Onda čujemo sabajle zorom da je umro Vidoje Pavić.

Drugi dan umre Samojilo iz Maleševića, a treći Drago iz Markovića. Četvrti dan Radoja Jovanovića ugrize šarka guja, te i on ode na nebesa. Kako i zašto tih dana ne pomresmo i nas dvojica, ja i Milorad Zeljan, to samo Bog Svevišnji znade, do niko drugi“.

Sva ovde spomenuta mesta predskazanja upravo su mesta nekih davnih strahota, pogibelji i stradanja. Po uvreženom mišljenju starijih ljudi, nesmirene duše tih pogibeljaca upravo su izvor svih predskazanja. Te nesmirene duše, navodno, ne trpe prisustvo živih na svojoj teritoriji i predskazanjima straše i teraju ljude od svojih večnih boravišta. Oni žele samo mir, a to je ono što im živi svakako mogu priuštiti.

Ta mesta, na kojima se u poznim noćnim satima dešavaju predskazanja, ili pojave koje nisu od ovog sveta, ponajviše se vezuju za raskršća starostavnih drumova, za rečne prelaze i vrela, za pećine i vodenice, za prastara grobljišta i tvrđavišta, ali i za mesta drevnih i zaboravljenih bojišta na kojima se prolila velika krv.

Ona su obično prepoznatljiva po svojim toponima, nazivima koji ih neretko karakterišu kao takva. Od brojnih mesta predskazanja spomenućemo samo neka:

• Boduško brdo“, „Jelino groblje“, Markovića zabran“ i „Alića banja“ (selo Osečina)
• „Jelina breza“ i „Kulačko brdo“ (selo Dragijevici)
• „Vagane“ (selo Osladiću)
• „Jautinski vis“, „Veliki beleg“, „Jankov vis“, i „Razbojište“ (planina Vlašić)
• „Đavolji kazan“, „Kamen-grad“ „Rimski most“ i vodenica „Starica“ (kanjon reke Ljuboviđe)
• „Petrina stena“, „Gradinska stena“, „Petrova voda“ i „Petkov vis“ (Sokolske planine)
• „Bojanin grob“ (selo Skadar)
• „Ovčarev grob“ i „Manastirina“ (selo Konjuša)
• „Birčansko groblje“ (selo Suvodanje)
• „Markov grob“ i „Vrelo“ (kod pećine Kamenjača, selo Tuđin)
• „Zidine“ i „Jezero“ (selo Plušac)
• "Šuplja stena“ (kod Zavlake)
• „Razbojište“, „Bobića groblje“ i „Mirića brdo“ (selo Lopatanj)
• „Simina pećina“ (potez Rid, selo Komirić)
• „Madžarsko groblje (selo Gornje Crniljevo)

Bonus video:

(Espreso)