Znate li koje je najjeftinije grejanje u Srbiji? Nije ni pelet ni inverter klima, a drastično smanjuje račun

Toplotne pumpe mogu dramatično da smanje račun za grejanje, ali početna investicija može da dostigne nekoliko hiljada evra. Upravo taj detalj mnoge odbija od sistema koji kasnije može da donese velike uštede.

Kada se govori o tome kako najjeftinije zagrejati kuću ili stan u Srbiji, gotovo nezaobilazno se pominju drva, gas, pelet, inverter klima i struja. Međutim, postoji još jedno rešenje koje je poslednjih godina sve prisutnije - toplotne pumpe.

Njihova najveća prednost je u tome što ne proizvode toplotu na isti način kao običan električni grejač. One koriste električnu energiju za preuzimanje toplote iz spoljnog vazduha, zemlje ili vode i njeno prebacivanje u prostor koji se greje.

Zbog toga za jednu jedinicu utrošene električne energije mogu da daju više jedinica toplotne energije.

Upravo tu je razlog zbog kojeg trošak rada toplotne pumpe može biti znatno niži od klasičnog električnog grejanja.

Ali postoji jedna velika caka.

Najskuplji deo može da bude - početak

Toplotna pumpa nije uređaj koji samo kupite, uključite u utičnicu i počnete da koristite.

Za sistem vazduh-voda, koji je među najčešćim rešenjima za kuće, potrebna je spoljna jedinica, unutrašnja oprema, odgovarajuća instalacija, a često i spremnik za sanitarnu vodu i druga prateća oprema.

Prema aktuelnim tržišnim procenama, cena sistema vazduh-voda sa nabavkom i ugradnjom može da bude od oko 2.500 do 7.500 evra, dok složeniji sistemi mogu koštati i više. Kod sistema zemlja-voda i voda-voda investicija je još veća, posebno kada se uračunaju radovi na zemljištu ili bušotine.

To znači da vlasnik kuće pre prve zime može da mora da izdvoji nekoliko hiljada evra, čak i ako će mu kasniji računi za energiju biti znatno niži.

I upravo je to najveća „caka“ toplotnih pumpi.

Što je objekat energetski efikasniji, toplotna pumpa ima više smisla. Ali što je sistem složeniji i što je potrebno više radova da bi se ugradio, početna investicija postaje veća.

Zašto troši mnogo manje struje?

Kod običnog električnog radijatora praktično važi princip da se jedna kilovat-sat električne energije pretvara u približno jednu kilovat-sat toplotne energije.

Kod toplotne pumpe situacija je drugačija.

Efikasnost se često opisuje koeficijentom COP. Ako uređaj u određenim uslovima ima COP 4, to znači da za jednu jedinicu električne energije može da isporuči oko četiri jedinice toplotne energije.

Naravno, COP nije fiksan broj. Zavisi od spoljne temperature, temperature vode koju sistem treba da proizvede, vrste pumpe, izolacije i drugih uslova.

Zato nije dovoljno samo pogledati reklamirani COP i očekivati isti rezultat tokom cele zime.

Koliko bi koštalo grejanje kuće ili stana od 50 kvadrata?

Agencija za energetiku Republike Srbije je za sezonu 2026/2027. napravila računicu za prosečno izolovan prostor od 60 kvadrata, sa temperaturom od 20 stepeni, 16 sati dnevno tokom 180 dana. Za takav prostor procenjena potrebna energija za grejanje iznosi oko 9.000 kWh, odnosno oko 150 kWh po kvadratu.

Za stan od 50 kvadrata to bi, pod istim pretpostavkama, bilo približno 7.500 kWh toplotne energije za sezonu.

Ako bi toplotna pumpa tokom sezone imala prosečan COP oko 3,5, za proizvodnju te količine toplote bilo bi potrebno približno 2.140 kWh električne energije.

Kod prosečnog COP-a 4 potrošnja bi bila oko 1.875 kWh električne energije.

To je dramatično manje od količine električne energije koju bi za istu količinu toplote potrošio običan električni grejač.

AERS za sezonu 2026/2027. navodi da domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje moraju da izdvoje više od 250.000 dinara za 60 kvadrata, što je prema njihovoj računici najskuplji analizirani način grejanja.

Toplotna pumpa, upravo zbog toga što električnu energiju koristi mnogo efikasnije, može značajno da smanji ovaj trošak.

Ipak, nije moguće dati jedan tačan račun za toplotnu pumpu od 50 kvadrata, jer konačna cena zavisi od toga u kojoj se zoni potrošnje domaćinstvo nalazi, kolika je ukupna potrošnja struje, kada se struja koristi, kakav je COP u realnim uslovima i kakva je izolacija objekta.

EPS trenutno primenjuje regulisane tarife sa zelenom, plavom i crvenom zonom, a granica između plave i crvene zone je od oktobra 2025. spuštena na 1.200 kWh mesečno.

Zbog toga toplotna pumpa može imati veoma nizak trošak grejanja, ali račun za struju nije moguće izračunati samo množenjem potrošenih kilovat-sati jednom cenom.

Najveća greška je staviti je na lošu kuću

Toplotna pumpa najbolje radi kada objekat nema ogromne toplotne gubitke.

Ako kuća ima lošu izolaciju, stare prozore i velike gubitke toplote, pumpa mora da radi duže i intenzivnije. Kod sistema vazduh-voda dodatni problem može nastati kada su spoljne temperature veoma niske.

Još jedna važna stvar je sistem distribucije toplote.

Podno grejanje je posebno pogodno za toplotne pumpe jer radi sa nižim temperaturama vode. Kod klasičnih radijatora, naročito u starim kućama projektovanim za veoma visoke temperature vode, može biti potrebno koristiti visokotemperaturnu pumpu ili menjati deo sistema.

To može dodatno povećati početnu investiciju.

Vazduh-voda je najčešća, ali nije jedina

Postoje tri osnovne vrste sistema.

Toplotne pumpe vazduh-voda uzimaju toplotu iz spoljnog vazduha i predaju je vodi koja cirkuliše kroz sistem grejanja. One su najrasprostranjenije i najčešće imaju najpristupačniju početnu cenu.

Sistemi zemlja-voda koriste toplotu iz zemlje. Mogu biti veoma efikasni, ali zahtevaju kolektore ili geosonde i ozbiljnije građevinske radove.

Sistemi voda-voda koriste toplotu podzemnih voda i mogu postići veoma visoku efikasnost, ali njihova primena zavisi od uslova na parceli i mogućnosti izvođenja sistema.

Zbog toga najjeftinija pumpa na papiru ne mora biti i najjeftinije rešenje za konkretnu kuću.

Koliko godina treba da se vrati investicija?

To je pitanje koje najviše zanima kupce, ali na njega ne postoji univerzalan odgovor.

Ako neko danas uloži, recimo, 5.000 ili 7.000 evra u sistem, povrat investicije zavisi od toga šta je prethodno koristio.

Ako je kuća ranije grejana veoma skupim direktnim električnim grejanjem, ušteda može biti velika.

Ako je korišćen jeftin gas ili povoljno drvo, razlika u godišnjem trošku biće manja i povrat investicije duži.

Zato se toplotna pumpa ne kupuje samo na osnovu cene uređaja, već na osnovu kompletne računice za objekat.

Tržišne procene pokazuju i koliko raspon može da bude veliki. Za vazduh-voda sisteme navode se cene od približno 2.450 do 7.500 evra, dok složeniji sistemi mogu biti znatno skuplji. U cenu mogu ulaziti ili ne ulaziti dodatni radovi, spremnici, instalacije i druga oprema, pa dve ponude sa istom snagom uređaja ne moraju biti međusobno uporedive.

Da li se onda toplotna pumpa isplati?

Za dobro izolovanu kuću ili novogradnju sa podnim grejanjem, toplotna pumpa može biti veoma racionalno dugoročno rešenje, posebno ako je cilj da se smanji potrošnja energije i izbegne kupovina i skladištenje goriva.

Ali najveća greška bila bi kupiti skupu pumpu za objekat koji ima velike toplotne gubitke, bez prethodne analize sistema.

Tada vlasnik može da plati nekoliko hiljada evra za uređaj, a da ne dobije očekivanu uštedu.

Zato je izolacija često važnija od samog brenda ili modela pumpe.

AERS i inače građanima preporučuje da, kada su u mogućnosti, poboljšaju izolaciju objekta i zamene prozore, kao i da biraju energetski efikasnije uređaje.

Toplotna pumpa, dakle, ima jednu veliku prednost - veoma nizak trošak rada u odgovarajućim uslovima. Ali ima i veliku manu: nekoliko hiljada evra mora da se uloži pre nego što počne da štedi novac.

Upravo zato ona nije automatski najjeftinije rešenje za svakog građanina. Može biti jedno od najjeftinijih za korišćenje, ali samo ako je pravilno dimenzionisana, pravilno ugrađena i postavljena u energetski efikasan objekat.

(Espreso/telegraf biznis/prenela PV)