Mnogi prave ovu grešku kada kupuju peć na pelet: Evo od čega zapravo zavisi potrošnja

Kraj septembra je obično trenutak kada se o grejanju još ne razmišlja svakog dana, ali se polako proverava šta nas čeka. Ima li dovoljno drva, kada treba očistiti dimnjak, da li će stari sistem izdržati još jednu sezonu i, kod onih kojima je dosta stalnog loženja, da li je možda baš ovo godina za prelazak na pelet.

Ta odluka nema veze samo sa cenom energenta. Nekome je važnije da ujutru ne zatekne hladnu kuću, nekome da ne dodaje gorivo svakih nekoliko sati, a nekome da grejanje konačno može da prati podešenu temperaturu.

Šta se zapravo menja kada pređete na pelet?

Kod savremenih uređaja pelet se iz rezervoara automatski dovodi do ložišta, dok elektronika upravlja paljenjem, doziranjem goriva i snagom rada. To znači manje neposrednog bavljenja vatrom nego kod klasičnog loženja drva, mada i dalje treba dopunjavati rezervoar, uklanjati pepeo i održavati uređaj.

U zavisnosti od opreme, temperatura može da se reguliše termostatom, programira, a kod pojedinih sistema dostupno je i daljinsko upravljanje. Treba računati i na to da su za elektroniku, paljenje i transporter potrebni električna energija.

Peć ili kotao na pelet nije samo pitanje kvadrature

Klasična peć na pelet uglavnom zagreva prostor u kojem se nalazi, dok hidro ili termo peći mogu da se povežu sa sistemom radijatora ili podnim grejanjem.

Kotao na pelet zagreva vodu koja cirkuliše kroz sistem centralnog grejanja, pa se češće bira za celu kuću ili više prostorija. Izbor zavisi od površine, izolacije, postojećih instalacija i realnih potreba doma.

Najvažnija brojka nije nužno snaga uređaja

Biranje kotla samo prema broju kvadrata može da zavara. Dve kuće iste površine mogu imati potpuno različite potrebe ako se razlikuju po izolaciji, stolariji, visini plafona i gubicima toplote.

Zato se potrebna snaga određuje prema toplotnim gubicima objekta. Isto važi i za potrošnju peleta: na nju utiču uređaj, izolacija, željena temperatura, vremenski uslovi i način rada.

Kvalitet peleta vidi se i u pepelu

Nije svaki pelet isti. ENplus standard prati parametre kao što su vlaga, količina pepela, mehanička čvrstoća i energetska vrednost, pa oznaka kvaliteta može da bude važnija od same cene džaka.

Kod ENplus A1 peleta sadržaj vlage ograničen je na najviše 10%, a pepela na najviše 0,7% u suvoj materiji. Kvalitetniji pelet uglavnom znači manje ostataka u ložištu i ujednačenije sagorevanje.

Pelet, međutim, ne znači da čišćenje nestaje. Učestalost zavisi od uređaja i goriva, a redovno uklanjanje pepela, čišćenje ložišta i periodični servis ostaju deo održavanja.

Koliko dugo može da radi bez dopunjavanja?

To zavisi od veličine rezervoara i potrošnje konkretnog doma. Veći spremnik znači duži period između dopunjavanja, a kod pojedinih kotlova mogu da se povežu i dodatni sistemi za skladištenje peleta.

Važno je pritom obezbediti prostor u kojem će pelet ostati suv i pravilno uskladišten.

Grejanje na pelet dobro isplanirati

Pre kupovine proveri koliko toplote kuća realno gubi, gde će uređaj stajati, kakav dimovodni sistem postoji, gde će se skladištiti pelet i ko će uređaj servisirati.

Ako prelaziš sa drva, najveću razliku verovatno ćeš primetiti u svakodnevici: manje vremena oko potpaljivanja i loženja, ujednačenija temperatura i manje organizovanja dana oko vatre.

Šta sa prostorijama kojima je potrebno samo povremeno dogrevanje?

U domu često postoje prostorije kojima dodatna toplota treba samo povremeno. Tada nema potrebe menjati režim rada glavnog sistema ako želiš da zagreješ samo jedan deo kuće.

Panelni radijatori brzo zagrevaju prostor, zauzimaju malo mesta, a modeli sa termostatom omogućavaju podešavanje željene temperature. Uljani radijatori se sporije zagrevaju, ali duže zadržavaju i postepeno oslobađaju toplotu, pa odgovaraju prostorijama kojima treba duže i ujednačenije dogrevanje.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)