Evo šta će biti sa cenom goriva u Srbiji: Stručnjak navodi dve mogućnosti

Broker Branislav Jorgić kaže da na poskupljenje nafte istovremeno utiču nedostatak na tržištu i strah od širenja sukoba.

U razgovoru za RTS navodi da je poslednja zabeležena cena nafte 105 dolara po barelu i da je za samo nedelju dana porasla osam odsto. Na mesečnom nivou rast iznosi 17, a na godišnjem čak 57 odsto.

Prema njegovim rečima, na tržištu već postoji manjak nafte zbog problema sa transportom kroz Ormuski moreuz, ali i smanjenog priliva ruske nafte.

"Imamo negde oko 20 odsto nafte koja nedostaje zbog nemogućnosti transporta kroz Ormuski moreuz i imamo negde oko 10 odsto nedostatka nafte na svetskom tržištu iz Rusije. Dakle, ukupan nedostatak je negde oko 30 odsto i to utiče na formiranje cene nafte", objašnjava Jorgić.

Istovremeno, dodaje, trgovci u sadašnje cene već pokušavaju da uključe mogućnost daljeg pogoršanja situacije.

"I strah od širenja sukoba i dobijanja sukoba većeg intenziteta takođe utiče na cenu nafte, jer se pokušava da se ta buduća neka cena nafte ugradi u sadašnje kupovine", kaže Jorgić.

"Rast cena na svetskom tržištu sigurno će se preliti na domaće"

Govoreći o mogućnosti poskupljenja goriva u Srbiji, ukoliko se nafta duže zadrži iznad 100 dolara, Jorgić ističe da domaće tržište ne može da ostane izolovano od globalnih kretanja.

"Mi smo deo globalnog tržišta, tako da kako cena nafte na globalnom tržištu raste, to svakako vrši pritisak na povećanje cene derivata na našem tržištu", navodi Jorgić.

Država, kako objašnjava, ima mogućnost da deo tog pritiska ublaži poreskom politikom, ali takav pristup ima ograničenja, jer utiče na prihode budžeta.

"Država ima određeni prostor da preko smanjenja akciza i poreza balansira tu cenu nafte, što je i radila u prethodnom periodu, tako što je smanjila iznos akciza, ali se to ne može držati na nekom dužem vremenskom periodu, jer se stvara nedostatak sredstava u budžetu", objašnjava Jorgić.

Zbog toga, ističe, dugoročno postoje dve mogućnosti – zadržavanje nižih akciza uz nadoknađivanje budžetskih prihoda iz drugih izvora ili prilagođavanje cena derivata tržišnim uslovima.

"Rast cena nafte na svetskom tržištu sigurno će se preliti na domaće tržište", naglašava Jorgić.

Od goriva do inflacije, kamata i investicija

Poskupljenje nafte, međutim, ne pogađa samo vozače. Jorgić ukazuje da više cene energenata povećavaju proizvodne i transportne troškove, a preko njih i cene gotovih proizvoda.

"Onda imamo kao posledicu pritisak na povećanje inflacije, što znači povećanje cena u svim segmentima našeg društva, a i ne samo našeg, nego globalno", kaže Jorgić.

Viša inflacija, dodaje, može da pokrene čitav lanac ekonomskih posledica.

"Povećana inflacija dovodi do povećanja kamatnih stopa, a onda to utiče na nivo investicija, na nivo BDP-a, na standard stanovništva i na nivo zaposlenosti. Dakle, imamo sveobuhvatan uticaj na privredu globalno, pa i lokalno", ističe Jorgić.

Gas poskupeo više od nafte

Kako se približavaju jesen i zima, sve veći rizik predstavlja i cena prirodnog gasa. Jorgić navodi da "kada govorimo o ceni gasa, tu je situacija još gora nego sa naftom" i da je cena na holandskom TTF-u dostigla 79 dolara i da je rast znatno izraženiji nego kod nafte.

"To predstavlja rast cene unazad nedelju dana za 10 odsto. Na mesečnom nivou to je poraslo za 35 odsto, na godišnjem za čak 146 odsto", navodi Jorgić.

Prema njegovim rečima, evropska skladišta su, u zavisnosti od države, popunjena između 50 i 70 odsto, a njihovo intenzivnije punjenje pred zimu moglo bi dodatno da poveća tražnju.

"Kakva će situacija biti u Evropskoj uniji, između ostalog, zavisiće i od klimatskih uslova, odnosno da li će zima biti oštra ili blaga. Ukoliko bude oštra zima, moguće je da dođe do problema", upozorava Jorgić.

Za Srbiju ključan ugovor sa Rusijom

Kada je reč o Srbiji, Jorgić smatra da je od kretanja cena na evropskim berzama važnije pitanje nastavka snabdevanja ruskim gasom.

"Nama je najvažnije produženje ugovora sa Rusijom. To ide krajem ovog meseca i ukoliko dobijemo produženje tog ugovora, dobićemo i stabilno snabdevanje i značajno niže cene od onih tržišnih", ističe Jorgić.

Pored samog ugovora, neophodno je i da transportni pravac ostane nesmetan, odnosno da ne dođe do ograničenja isporuke ruskog gasa preko teritorije zemalja Evropske unije.

Jorgić podseća i na ugovor Srbije sa Azerbejdžanom, kao i na rezerve u Banatskom Dvoru i zakupljene skladišne kapacitete u Mađarskoj.

"Ukoliko dođe do potpisivanja ugovora s Rusijom i normalnog snabdevanja preko tog kanala, preko Bugarske, mislim da neće biti nikakvih problema sa gasom i bićemo u boljoj poziciji nego što će biti Evropska unija", ocenjuje Jorgić.

Nizak vodostaj dodatni rizik za struju

Energetsku sliku dodatno komplikuje proizvodnja električne energije. Jorgić ukazuje na nizak vodostaj i smanjenu proizvodnju hidroelektrana.

"Đerdap je radio, verovatno i sada radi, na nivou 20 odsto svojih standardnih kapaciteta, što znači da je snabdevanje iz tog izvora smanjeno", kaže Jorgić.

Termoelektrane, dodaje, održavaju proizvodnju i stabilnost sistema, ali Srbija istovremeno uvozi električnu energiju, pa će konačni trošak zavisiti od količine i trenutka uvoza.

"Kada nema struje kod nas, često se dešava da je manjak struje u Evropi i onda plaćamo mnogo veću cenu. Dobro bi bilo da imamo normalan nivo padavina u nekom narednom periodu, da se popune ti hidrokapaciteti i da imamo stabilnu proizvodnju struje", objašnjava Jorgić.

Ocenjujući ukupne rizike pred zimu, Jorgić kaže da su istovremeno prisutne neizvesnosti na tržištima nafte i gasa, kao i problemi koje niska hidrologija stvara proizvodnji struje.

"Kad govorimo o nafti, odnosno naftnim derivatima, postoji strah od širenja sukoba i većih cena nafte. Gas je takođe problematičan. Struja umnogome zavisi kod nas od hidropotencijala, tako da molimo boga da zima bude blaga", zaključuje Jorgić.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Biznis)