Sadnja ovog drveta daje profit godinama: Uspeva u Srbiji jer je otporno, a svi su spremni mnogo da plate za plod!

Pistaći su oduvek bili omiljena poslastica i spadaju među skuplje orašaste plodove u prodavnicama. Ipak, ne moramo ih kupovati uvozno, mogu se uspešno gajiti i kod nas.

Dejan Jakovljević iz Selišta već dugo se bavi proizvodnjom sadnog materijala, a pre pet godina odlučio je da se posveti i uzgoju pistaća i prodaji sadnica.

Kako kaže, u Srbiji postoje sadnice koje uspešno rastu i rađaju bez ikakve zaštite tokom zime, bez posebnog tretmana. Trenutno u svom vlasništvu ima 50 stabala pistaća starih četiri godine.

Ova stabla su matične biljke, koje se strogo orezuju kako bi davala što više pupoljaka za kalemljenje. Ove godine posadio je oko 200 sadnica koje će ostaviti za buduće rodno razdoblje.

Prema njegovom iskustvu, gajenje pistaća na našem području ne donosi veće probleme u pogledu zaštite ili održavanja, jer su veoma otporna biljka.

- Zbog smole sa jakim mirisom sličnim boru, pistaće izbegavaju i insekti i divljač - objašnjava Dejan.

Dodaje da je potrebna zaštita od crne pegavosti u drugoj polovini leta, a navodnjavanje je poželjno, ali ne i obavezno, jer njihovi vretenasti koreni brzo dopiru do dubljih slojeva zemlje gde je stalna vlaga. Sadnice ne smrzavaju se i ne treba ih štititi zimi, jer bi to izazvalo prevremenu vegetaciju.

Kada i kako saditi pistaće

Najbolje vreme za sadnju, kao i kod većine voćki, je jesen, kako bi biljke imale vremena da se prilagode i akumuliraju vlagu oko korena tokom zime.

Početak rasta korena je krajem februara, slično kao kod lešnika, pa je idealno da sadnja bude obavljena do kraja januara.

Sadnice počinju da rađaju nakon tri do četiri godine, ali u početku ne treba očekivati visoke prinose. Potrebno je đubrenje, uništavanje korova, oblikovanje sadnica i drugo redovno održavanje.

Uzimajući u obzir cenu plodova i prinos od oko 15 kg po stablu u desetojoj godini, pistaći se mogu smatrati isplativom voćnom vrstom.

Pistaći žive veoma dugo, a životni vek zavisi od sorte i uslova gajenja. Najdugotrajnije su iranske sorte, koje mogu živeti i do 100 godina bez intenzivnih agrotehničkih mera, dok kalifornijske sorte žive kraće, oko 35 godina. Agrotehničke mere usmerene na povećanje prinosa skraćuju vek biljke, jer forsiranje iscrpljuje stabla.

Potrebni uslovi

Pistaći potiču iz Irana, gde se gaje jer im klimu odgovara, noći sa -5°C i dani sa +45°C, dok druga voćka ne bi uspevala.

Vrlo su otporni na ekstremne temperature, ali im je tokom leta potrebno direktno sunce, ne samo za fotosintezu već i za sazrevanje plodova. Mogu opstati na temperaturama od -25°C do +50°C.

Mogu se uzgajati na gotovo svim tipovima zemljišta, ali je važno da zemljište bude propusno i da ne zadržava vodu. Sadnja se obavlja na rastojanju 4,5×6 ili 5×5 metara, a stabla dosežu visinu od oko 6 metara, sličnu veličini kajsije ili šljive.

Sadnice pistaća u Srbiji

- Proizvodimo sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta namenjena za sadnju na primorju. Kerman je iranska sorta koja odlično podnosi kontinentalnu klimu i zastupljena je u oko 70% zasada u svetu. Peters je muška sadnica koja ne rađa plodove, već služi za oprašivanje - objašnjava Dejan.

Kako muške sadnice ne daju plodove, potrebno je pažljivo planirati raspored u voćnjaku. Muška sadnica oprašuje u radijusu od 30 metara, što utiče na raspored sadnje.

- Visina prinosa zavisi od više faktora, starosti stabla, sorte, načina održavanja i klimatskih uslova. U Srbiji sadnice stare 12 godina daju preko 15 kg plodova, dok u punom rodu (oko 20 godina starosti) u Turskoj prinos može biti i 25 kg po stablu - zaključuje Jakovljević.

Trenutno, dodaje Dejan, interesovanje za veće zasade nije veliko. Većina sadnica kupuje se za dvorišta i manje površine. Cena sadnica kreće se između 15 i 20 evra, u zavisnosti od klase, a potražnja raste kada su u pitanju egzotične biljke.

Bonus video:

(Espreso)