Ovo mesto u Srbiji je rekorder po broju dodeljenih kuća: Brojka je ogromna - spremaju se i velike novine

Za 2026. godinu pripremljen je novi program podrške dobrovoljnim vatrogasnim društvima u seoskim sredinama.

Prioritet će biti nastavak svih značajnih programa započetih prethodnih godina, među kojima su: naseljavanje seoskih kuća sa okućnicom, obezbeđivanje besplatnog prevoza za seosko stanovništvo, program podrške razvoju privrednih aktivnosti, obnova seoskih domova kulture, kao i podrška organizovanju sada već tradicionalne manifestacije "Miholjski susreti sela", izjavio je za Dnevnik ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić.

Govoreći o sumi novca s kojom će Ministarstvo raspolagati, ministar Krkobabić je kazao da je iznos bitan, ali ne i odlučujući kada su u pitanju postavljeni ciljevi Ministarstva za brigu o selu.

"Bitno je na šta se novci troše, kako se troše i kakvi su efekti tog trošenja. Svaki dinar uložen u oživljavanje sela Srbije je najbolje uloženi dinar. Sela su uvek davala, daju i davaće: sirovine, poljoprivredne proizvode, ali, pre svega, daju pametne, vredne i talentovane mlade ljude. Vreme je da selima nešto i vratimo. Sklon sam da to nazovem partnerstvom urbanog i ruralnog dela zemlje", kaže.

33 posto žitelja došlo iz grada

Ministar je istakao da će ove godine podršaka biti usmerena ka dobrovoljnim vatrogasnim društvima u seoskim sredinama, kojih u Srbiji ima oko 390, a od toga je u AP Vojvodini čak 211.

"Seoska naselja su najugroženija od posledica poplava i požara, pa bi formiranje i jačanje dobrovoljnih vatrogasnih društava predstavljalo značajan doprinos očuvanju života, imovine, infrastrukture, flore i faune u tim sredinama. Uz zadruge, domove kultura, crkve, škole i pošte,ta dobrovoljna vatrogasna društva selima daju prepoznatljiv identitet i siguran su znak da u njima ljudi žive zdravim životom. U praksi to znači obnovu vatrogasnih domova i njihovu bolju materijalno-tehničku opremljenost, kupovinu cisterni, pumpi,opreme... a cisterne će imati više namena, jer će se, osim u požarima, koristiti i za dopremanje pijaće vode u naseljima tokom nestašica vode", kaže.

Program povratka na selo, predočio je ministar Krkobabić, opšte je prihvaćen i nema alternativu.

"Tri su osnovna cilja koja postižemo programom naseljavanja praznih seoskih kuća sa okućnicom: populacioni ili demografski – munjevito menjamo demografsku sliku, podmlađujemo selo, ekonomski – u sela dolaze radnoaktivni i stručni mladi ljudi, a nije zanemarljiv i efekat stavljanja u funkciju zemljišta gde okućnice, u proseku, dostižu i 20 ari i, konačno, gde nastojimo da nijedan deo Srbije ne ostane prazan", rekao je.

Za prvih pet godina dodeljeno je ukupno 4.000 kuća.

"Dobitnike kuća redovno obilazimo sa predstavnicima lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji nalaze. Dolazak mladih ljudi na selo predstavlja oživljavanje škole, otvaranje obdaništa, kakav je primer u Bačkom Petrovom Selu. Novi stanari seoskih kuća, na placevima koje su dobili uz kuću, bave se ratarskom, voćarskom i povrtarskom proizvodnjom, kao i stočarstvom. S obzirom na to da je trećina novih stanovnika došla iz grada, a da 90 odsto njih ima završene fakultete, raznovrsnost njihovih zanimanja je praktično neograničena", kaže ministar.

Više od 17.000 ljudi skućilo se na selu

Svoj prvi dom na selu do sada je dobilo 17.100 ljudi i dece koji su se skućili u 895 sela, u 129 gradova i opština. Rekorder po broju dodeljenih kuća među lokalnim samoupravama je Sombor sa 251 dodeljenom kućom, a među selima to je Bačko Petrovo Selo, u opštini Bečej, sa 113 domaćinstava. Prosek godina novih vlasnika je 29,8. godina, piše Zorka Delić za Dnevnik.

Ministar je spomenuo nekoliko zanimljivih primera: Tanja i Nenad Sarić, koji su se sa ćerkicom iz Beograda preselili u Malo Crniće, u selo Kula, već se uveliko uspešno bave vinogradarstvom i imaju vinariju. Stefan i Selena Manojlović, sa dvoje dece, iz Zaječara su prešli u seosku kuću u Knjaževcu, gde su pokrenuli privatan biznis, otvorili firmu za proizvodnju primame za ribolov. Robi Filep i Sanja Šaranović, sa dvoje dece, u Žitištu su podigli plantaže lekovitog bilja. Mina Nikolić u selu Lenovac kod Zaječara, uskoro doktor poljoprivrede, namerava da pokrene proizvodnju aronije.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Marina Letić/Dnevnik/Zorka Delić/Prenela: N.J)