Simbol na grčkom jogurtu u Srbiji otkriva tužnu istinu i šta sve vreme jedemo: Ovaj DETALJ može da vam otkrije SVE!

Namirnica koja se poslednjih godina najčešće pominje kao jedna od najboljih za zdravu i uravnoteženu ishranu je - grčki jogurt. Postoje brojni tekstovi na temu zdravstvenih koristi grčkog jogurta. Međutim, koliko god da je grčki jogurt popularna i tražena namirnica svuda u svetu, u Srbiji ju je teško preporučiti. Zašto? Zato što u frižiderima u našim marketima najčešće se ne prodaje grčki jogurt, već njegova imitacija čija je nutritivna vrednost jako niska.

Ako malo bolje pogledate etiketu i opis „grčkog jogurta“ u našim radnjama primetićete da piše „grčki tip jogurta“ ili marketinški trik koji simbolikom podseća na zemlju porekla, tj. Grčku, a ispod logoa piše samo jogurt. U prvom slučaju, tj. „grčki tip jogurta“ zapravo nije „pravi“ grčki jogurt, već opisuje tehnologiju koja je korišćena u proizvodnji, a u drugom slučaju je klasičan jogurt sa etiketom koja samo asocira potrošača da je u pitanju „grčki jogurt“, iako to uopšte nije, već je u pitanju običan jogrut.

Kako da za čas napravite grčki jogurt u samo par koraka: Lako i brzo, a tako kremasto i zdravo! (RECEPT)

Sledeća stavka koja razbija potpuno iluziju da proizvod ima bilo kakve veze sa grčkim jogurtom je „Nutri-score“, odnosno nutritivni poeni – koliko je namirnica kvalitetna i dobra. Kod „grčkog tipa jogurta“ u našim radnjama nutri-score je – D, što je na skali (A – najbolje, B,C, D, E – najlošije) daleko od nutri-score pravog grčkog jogurta koji je u radnjama u Evropi obeležen sa ocenom B ili A.

Iako, na „grčkom tipu jogurta“ u sastavu je naznačeno da se pravi gotovo na isti način kao „grčki jogurt“, elementi kao što su – mleko u prahu, so, šećer, stablizatori i emulgatori mu smanjuju nutritivne poene.

Nutri-Score je obeležje na prednjoj strani pakovanja koje sumira nutritivni profil proizvoda u pet razreda od A do E. Ideja je da potrošač na prvi pogled uporedi slične proizvode i izabere povoljniju varijantu, uz napomenu da Nutri-Score ne deli hranu na „zdravu” i „nezdravu” u apsolutnom smislu već omogućava relativno poređenje unutar kategorije. Sistem je javno dokumentovan, transparentan i računa se po 100 g ili 100 ml, na osnovu podataka sa deklaracije.

U Srbiji se Nutri-Score već pojavljuje na delu ponude, pre svega kroz dobrovoljna obeležavanja proizvođača i trgovaca. Na primer, Delez Srbija je označio ceo asortiman privatne robne marke Nutri-Score semaforom, a i domaći izvori beleže da se oznaka poslednjih godina sreće na proizvodima u prodaji.

Kako se tačno računa ocena

Nutri-Score sabira dve vrste bodova po 100 g ili 100 ml proizvoda. Negativni bodovi rastu sa većim unosom energije, šećera, zasićenih masti i soli. Pozitivni bodovi se dodeljuju za veći sadržaj proteina, vlakana i za udeo voća, povrća i mahunarki. U konačnom rezultatu od zbira „negativnih” bodova oduzimaju se „pozitivni” bodovi, uz nekoliko važnih pravila koja sprečavaju da visok sadržaj proteina prikrije nepovoljan profil. Posle ažuriranja iz 2023. godine negativna komponenta kod napitaka uključuje i prisustvo nenutritivnih zaslađivača, koji automatski dodaju 4 negativna boda. U istoj reviziji natrijum je u potpunosti zamenjen direktnim računanjem po sadržaju soli, a pragovi su doterani da se bolje razlikuju integralne žitarice od belih, crveno meso od živinskog, kao i razni tipovi mlečnih i uljanih proizvoda.

Posebna pravila po kategorijama postoje zato što se ne meri „zdravlje” namirnice u vakuumu, već njena nutritivna ravnoteža. Kod opštih namirnica, ako zbir negativnih bodova dostigne 11 ili više, iz pozitivnih se ne računaju proteini, već samo vlakna i udeo voća, povrća i mahunarki. Kod sireva se proteini uvek računaju. U grupi „dodatne masti, orašasti plodovi i semena” granica za isključenje proteina je niža i iznosi 7 negativnih bodova, a pravilo isključenja proteina važi i za napitke pri zbiru negativnih bodova 7 ili više.

Razlika između „grčkog jogurta“ i „grčki tip jogurta“

Ako na deklaraciji piše „grčki tip jogurta”, to obično znači da proizvod nije „pravi grčki jogurt” (tj. poreklom iz Grčke), nego jogurt napravljen u stilu grčkog (gušći, kremast) i može biti proizveden bilo gde. U EU pravilu „Greek yoghurt” se tumači kao naznaka porekla (Grčka), dok „Greek-style/Greek-type” opisuje stil/tehnologiju i ne sme da zavara potrošača o poreklu, piše na sajtu „Evropskog parlamenta„.

EU stav: Evropska komisija je više puta pojasnila da naziv „Greek yoghurt” u praksi označava da jogurt potiče iz Grčke; sam naziv nije zaštićen kao geografska oznaka, ali korišćenje „Greek yoghurt” za proizvod napravljen van Grčke smatra se obmanjujućim označavanjem.

Zabrana obmanjivanja: Opšta pravila EU o informisanju potrošača izričito traže da označavanje hrane ne sme da dovede potrošača u zabludu, naročito u pogledu porekla ili načina proizvodnje.

Srbija prati istu logiku: Naš Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisuje isto, deklaracija „mora da se vrši na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač”, posebno u pogledu porekla i načina proizvodnje (član 4). Dakle, „grčki tip” je korektan opis stila; „grčki jogurt” bi potrošača upućivao na grčko poreklo.

Industrijske smernice: Evropsko mlečno udruženje dodatno savetuje da izrazi poput „tip”, „stil” (npr. „Greek style/Greek type”) opisuju recept/tehnologiju i ne predstavljaju oznaku porekla. EDA – European Dairy Association

Šta „grčki tip” znači u tehnologiji

„Grčki” efekat (gušća tekstura, viši udeo suvih materija) može da se postigne:

ceđenjem/ultrafiltracijom (uklanja se surutka, raste udeo proteina), ili

dodavanjem zgušnjivača/proteinskih koncentrata (želatin, skrob, mlečni proteini).

Kod tradicionalno ceđenog jogurta (u Codex standardu to je „koncentrisani fermentisani mlečni proizvod”), protein je podignut na ≥ 5,6%. Ako na etiketi napisano ~6–10 g proteina/100 g, to je dobar signal da je jogurt zaista koncentrisan/ceđen.

Kakva je situacija u praksi?

Zemlja porekla: Na deklaraciji mora da stoji zemlja porekla ili mesto porekla kad bi izostavljanje moglo da zavara; „grčki tip” ne znači da je iz Grčke, traži gde je zaista proizveden.

Sastojci: Ako piše želatin, skrob (modifikovani skrob), pektin, „mlečni proteini”, „koncentrat proteina surutke” itd., gušća tekstura je verovatno postignuta dodatkom, a ne ceđenjem. (To je dozvoljeno, ali nije isto što i tradicionalno ceđenje.)

Proteini na 100 g: Brojka ≥ 5,6% (≈ 5,6 g/100 g) je prag za „koncentrisani fermentisani” tip prema Codex-u; mnogi „grčki tip” jogurti imaju niži protein ako se zgušnjavaju aditivima umesto ceđenja. FAOHome

Šta je važno na kraju znati?

Kada kupujete „grčki tip jogurta“ u Srbiji vodite računa u nutri-score, koliki je udeo proteina i da li ima dodatne šećere i so jer u tom slučaju nema nijednu zdravstvenu dobit o kojoj se godinama već piše i savetuje u ishrani.

Bonus video:

(Espreso/Nova)