OPREZ ZA JEDNU GRUPU KOJA TEK TREBA DA IDE U PENZIJU: Ako ne izbegnete ZAMKE, možete i da je izgubite

Život u zajedničkoj državi Jugoslaviji omogućavao je građanima niz prednosti, uključujući veće tržište za radnike i proizvode. Radnici su se slobodno kretali između republika članica federacije, odnosno imali su mogućnost da rade u različitim krajevima SFRJ.

Devedesete godine su donele raspad te zajedničke države i velike brige radnicima koji nisu znali da li će sav svoj staž moći da iskoriste pri ostvarivanju prava na penziju.

Puno godina je od tada prošlo, odnosi su normalizovani, a nedoumice svih osiguranika su u međuvremenu uglavnom razjašnjene. Potrebe građana svih novih država koje su na prostoru Jugoslavije nastale, nekadašnjih Jugoslovena, zahtevale su stvaranje takvih okolnosti u kojima će komunikacija svih nosilaca osiguranja biti brza i efikasna, a ostvarivanje prava na penziju jednostavno.

Prvi korak na tom putu bilo je zaključenje bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju između svih novih država. Ponovo uspostavljena komunikacija olakšala je razmenu podataka i pružanje usluga svim građanima. Naravno, u tome su značajno pomogla i ranija poznanstva između kolega koji su radili na istim poslovima još u vreme postojanja zajedničke države. Višegodišnje iskustvo u primeni ovih sporazuma donelo je nova iskustva, rešilo mnoge probleme i definitivno olakšalo ostvarivanje ali i korišćenje prava svima.

Osnovni element svih zaključenih sporazuma o socijalnom osiguranju predstavlja činjenica da je omogućeno sabiranje navršenih staževa u svim državama. Zahvaljujući tome, čak i u slučaju da neki osiguranik pojedinačno ni u jednoj državi nema dovoljno staža, on ipak može da ostvari pravo na penziju tako što mu se kao ukupan staž računa zbir svih pojedinačnih staževa. Naravno, u takvom slučaju svaka država visinu penzije određuje srazmerno stažu koji utvrdi po svojim propisima.

Sporazumi su takođe omogućili zainteresovanima da i pre ostvarivanja prava provere trajanje staža u drugoj državi. Osiguranik može nadležnom nosiocu osiguranja prema svom prebivalištu da podnese zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu. Uz takav zahtev se prilažu raspoloživi dokazi o stažu. Ukoliko osiguranik ne raspolaže dokazima, potrebno je da napiše što precizniju izjavu o periodima i mestu rada u državi na koju se zahtev odnosi. Ovaj zahtev prosleđuje se nadležnom nosiocu koji sprovodi postupak, utvrđuje sve potrebne činjenice i dostavlja odgovarajuću potvrdu.

Podnosilac zahteva zatim dobija obaveštenje o periodima i ukupnom trajanju staža osiguranja navršenog u inostranstvu.

Uslovi za penziju su donekle slični u svim državama, ali postoje i razlike sa kojima zainteresovani osiguranici treba da se upoznaju kako bi mogli da planiraju penzionisanje na pravi način, bez nedoumica o tome da li će istovremeno dobiti penziju u svim državama u kojima imaju staž. Ovo je posebno važno za osiguranike iz kategorija koje ostvaruju pravo na penziju pod povoljnijim uslovima (pripadnici MUP, vojske i slično) ili, na primer, uz sniženje starosne granice, ili uz staž koji se računa sa uvećanim trajanjem (tzv. beneficirani staž).

Opšte pravilo je da osiguranici iz „povlašćenih“ kategorija povoljnije uslove imaju samo u državi u kojoj aktivno rade, kao i da se beneficirani staž računa u svim državama samo do vremena izlaska pojedine države iz Jugoslavije. Staž sa uvećanim trajanjem navršen nakon ovog perioda računa se kao takav samo u državi u kojoj je navršen, dok ga druge države računaju samo u efektivnom trajanju.

Osiguranici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji imaju utvrđen poseban staž (žene najčešće po osnovu rođenja trećeg deteta, a muškarci po osnovu učešća u ratu) treba da znaju da se ovaj staž u drugim državama na području Jugoslavije uzima u obzir samo ako je navršen pre 1. januara 1965. godine. Za većinu osiguranika ovo ograničenje praktično znači da takav staž nije od uticaja na ostvarivanje prava u drugoj državi.

Uslovi za ostvarivanje prava propisani su u svakoj državi različito, iako naravno postoje sličnosti, pa i potpuna podudaranja, objavio je Glas osiguranika. Navođenje svih inostranih uslova za penziju zauzelo bi previše prostora, a i upitno je koliko bi bilo korisno pošto su svi uslovi podložni promeni. Iz tog razloga, sugerišemo zainteresovanima da se za detaljne informacije obrate nosiocu osiguranja u državi u kojoj su radili, ili da uslove potraže na internet stranicama nadležnog nosioca.

Međutim, ipak ćemo naglasiti jednu relativno čestu situaciju koja obično novog penzionera dovede u problem u pogledu ostvarivanja prava u inostranstvu. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju omogućava većini penzionera u Srbiji da iz penzije nastave sa radom.

To je moguće kako ponovnim početkom, tako i bez ikakvog prekida osiguranja za kategorije kojima je to omogućeno. Međutim, propisi u drugim državama uglavnom to ne tolerišu. Vremenom je u tom pogledu bilo i promena, pa čak i u smislu da je u nekim državama srpskim penzionerima bilo moguće da ostvare pravo uz rad, a da je zatim praksa izmenjena.

Neke države, poput Slovenije i Hrvatske, obustaviće isplatu penzije korisniku koji uđe u osiguranje u Srbiji, ali će pri tome tolerisati pojedine osnove osiguranja. Na primer, osiguranici koji u Srbiji rade po ugovoru o delu moći će nesmetano da koriste hrvatsku starosnu penziju za razliku od onih koji su kod poslodavca zaposleni po ugovoru o radu. Korisnici invalidskih i porodičnih penzija treba naročito da vode računa o inostranim propisima ako odluče da uđu u osiguranje dok primaju penziju.

U svakom slučaju, a imajući u vidu i da se propisi menjaju, najbolje je da osiguranici konsultuju odgovarajuće službe inostranih fondova i zatraže jasno tumačenje da li će im isplata penzije biti obustavljena u slučaju radnog angažovanja iz penzije.

Obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje je nedvosmislena – nije moguće izbeći obaveštavanje inostranog fonda o ponovnom osiguranju korisnika prava. Takođe, i neke okolnosti koje na prvi pogled nisu značajne mogu da budu važne – na primer, zaključenje novog braka pod određenim uslovima može da dovede do prestanka prava na porodičnu penziju u Sloveniji, pa se zato treba što bolje informisati kako bi se izbegle neprijatne situacije.

Prekasno obaveštenje može čak da dovede korisnika i do obaveze da vrati primljene devizne penzije.

Zato, za pravu, potpunu i sigurnu informaciju uvek je najbolja sugestija da se osiguranici neposredno obrate nosiocima osiguranja kod kojih treba da ostvare pravo

Ovo su kontakt internet adrese:

BiH – Republika Srpska: www.fondpiors.org BiH – Federacija: www.fzmiopio.ba Severna Makedonija – www.piom.com.mk Slovenija – www.zpiz.si Hrvatska – www.mirovinsko.hr Crna Gora – www.fondpio.me

Bonus video:

(Espreso / Penzionisani)