KAKO DA DOKAŽETE I NAPLATITE POVREDU NA RADU? Advokat razrešio dilemu koja muči mnoge

Da bi se neka povreda smatrala "povredom na radu" mora da bude u prostornoj, uzročnoj, vremenskoj i posledičnoj vezi sa radom.

Svaki zaposleni može da pretrpi povredu na radu, ali mora da dokaže tu uzročnu vezu između povrede i procesa rada koji je obavljao kada je pretrpeo povredu. Na zaposlenom je da dokaže da je pretrpeo povredu, odnosno da je do povrede došlo zbog obavljanja posla.

Na pitanje kako zaposleni može da dokaže da je pretrpeo povredu na radu, advokat Nikola Panjković je gostujući na TV Prva objasnio da zaposleni treba da prijavi svoju povredu.

"Treba da obavesti poslodavca da je pretrpeo povredu i treba da ode kod svog lekara i da se konstatuje povreda. Kada zaposleni prijavi povredu, poslodavac je dužan da obavesti inspekciju rada o tome i nakon toga treba da sastavi izveštaj u roku od 24 sata nakon pretrpljene povrede odnosno od saznanja za povredu i da taj izveštaj dostavi lekaru koji je pregledao zaposlenog kako bi lekar dopunio izveštaj. Kada poslodavac od lekara dobije povratnu informaciju, on to dostavlja nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje", objasnio je Panjković.

Inspekcija rada je dužna da utvrdi da li je povreda opravdana. Određena komisija sprovodi postupak vanrednom kontrolom - izlaze na teren, u prostorije poslodavca, i utvrđuju da li je do te povrede došlo krivicom zaposlenog ili poslodavca.

"Svaki poslodavac ima obavezu da svakom zaposlenom obezbedi bezbednost na radu", naglasio je advokat.

Zakon o radu nalaže da je zaposleni dužan da prijavi svaku eventualnu nepravilnost poslodavcu pre nego što do povrede dođe.

"Ne može poslodavac da odgovara za svaku vrstu nepažnje zaposlenog. To što je zaposleni nepažljiv nije njegova greška ukoliko je obezbedio sve uslove za rad", istakao je Panjković.

Kratkotrajne povrede i profesionalna oboljenja

Zaposleni koji rade na mestima gde su izloženi strogim fizičkim ili hemijskim uticajima svakodnevno i dugoročno, imaju predispoziciju da dožive profesionalno oboljenje. To se dokazuje tako što se zaposleni pregleda kod lekara ili komisije, oni utvrđuju da li je došlo do nekog oblika hronične bolesti odnosno da li je ta bolest usko povezana sa obavljanjem rada kod određenog poslodavca.

Da li dobijamo punu platu ako odemo na bolovanje zbog povreda na radu?

Panjković je potvrdio da se dobija puna plata ukoliko se ode na bolovanje zbog povreda na radu.

"Ukoliko zaposleni ode na bolovanje zbog neke povrede na radu, on ima pravo na 100% zarade i ta zarada se isplaćuje u visini prosečne zarade za prethodnih 12 meseci i ne sme da bude manja od minimalne. S druge strane ako je zaposleni na bolovanju nevezano za povredu na radu njemu se isplaćuje 65% od zarade", objasnio je.

Nema primoravanja

Na pitanje da li poslodavci smeju da provere zaposlene na bolovanju, advokat je rekao da poslodavci manje proveravaju zaposlene koji su na bolovanju zbog povrede na radu nego u slučajevima koji nisu za to vezani.

Istakao je da ni poslodavac ni zaposleni nisu oni koji treba da određuju da li neko treba da ide na bolovanje odnosno da li bolovanje treba da traje. Svaki zaposleni će otići na lekarski pregled, nakon toga se određuje datum za kontrolu i do tog momenta zaposleni ne mora da radi - poslodavac ne može da ga primora zato što nije poslodavac taj koji odlučuje da li će bolovanje biti odlučeno, produženo ili uskraćeno.

Radnik ima pravo na odštetu zbog povrede na radu

Ukoliko se neko povredi na radu, može da dobije odštetu.

Svaki zaposleni ima prava na naknadu zarade. S druge strane, ima pravo i na naknadu štete. Šteta koju zaposleni pretrpi zbog povrede na radu, može da bude materijalna ili nematerijalna. Materijalna šteta se ogleda u vidu izgubljene koristi ili umanjenja imovine (npr. bonusi ili "targeti" uz platu) i zaposleni ima prava da traži naknadu. Najčešće zaposleni pretrpi nematerijalnu štetu koja se ogleda u vidu fizičkih ili duševnih bolova - zaposleni ima pravo da traži odšetu, ali modaliteti su drugačiji ukoliko poslodavac ukoliko poslodavac osporava ili ne osporava tu štetu.

Visina odštete se određuje dogovorom između zaposlenog i poslodavca. Zaposleni kaže da je pretrpeo štetu, predloži isplatu određenog iznosa, a na poslodavcu je da li će to da prihvati ili neće. Ukoliko ne prihvati, zaposlenom ostaje da tuži poslodavca i tu visinu odštete kasnije utvrđuje sud u sporu.

"Savet je da se poslodavac i zaposleni dogovore kako bi se izbegao sudski spor. Ukoliko do toga ne dođe, zaposleni može da pokrene parnicu. Ima rok 3 do 5 godina od momenta nastanka štete u kom zaposleni ima mogućnost da pokrene parnicu. U toku tog postupka kao najvažniji dokaz je veštačenje lekara, a onda će sud u skladu sa nalazom i mišljenjem lekara odrediti visinu odštete po slobodnoj oceni".

Kazao je da u praksi zaposleni najčešće ne posežu za pokretanjem sudskog postupka nego pokušaju da to reše mirnim putem. Ukoliko im poslodavac to ne ispalti obično iz bojazni ne pokreću parnice. Mnogo češće se dešava da bivši zaposleni tuži poslodavce.

Povredili ste se prilikom dolaska ili odlaska na posao? Prijavite

Zakon kaže i da se povredom na radu smatra i povreda koja je nastala i prilikom dolaska ili odalska sa posla.

"Jako je bitno naglasiti da bude redovan tok stvari. Dakle, zaposleni mora da dokaže da je on po redovnom toku stvari pretrpeo povredu prilikom dolaska na posao. Ukoliko krene 3 sata ranije na posao, a nije imao potrebu, i povredio se, to nije povreda na radu. Ukoliko je to redovan tok stvari, poslodavac je dužan da to nadoknadi. Ali ukoliko je krivica trećeg lica za nastalu štetu, poslodavac će isplatiti svog zaposlenog - a u drugom postupku će od tog trećeg lica potražiti naknadu", ukazao je Panjković.

Šta je sa radom od kuće?

Panjković je kazao da se povreda prilikom rada od kuće takođe računa kao povreda na radu,ali da su slučajevi pojedinačni.

"Na poslodavcu je da omogući ili rad iz prostorija ili rad od kuće. Može, ali treba se vratiti na uzročnoi-posledičnu vezu. Ukoliko do povrede dođe zbog nekih nedostaka u stanu, to nije odgovornost poslodavca. Slučajevi su pojedinačni. Praksa je takva da je neznatan broj ovih prijava, obično nema većih problema", kazao je advokat.

Što se tiče zaštitne opreme koju poslodavac obezbedi, a zaposleni se povredi dok je ne nosi, poslodavac nije odgovoran. Odgovoran je samo ako tu opremu ne obezbedi.

(Espreso / B92 / Prva)