KANCELARIJE U BEOGRADU SU UBEDLJIVO NAJSKUPLJE U REGIONU: Zakupljuju poslovne prostore dok su JOŠ U FAZI IZGRADNJE!

Potražnja za poslovnim prostorom u Srbiji, a naročito u Beogradu prošle godine je "eksplodirala".

Dolazak ruskih i ukrajinskih građana koji su otvorili više od 5.000 firmi u našoj zemlji, doprineo je da na tržištu gotovo da više i nema praznih kancelarija u glavnom gradu. Sektor kancelarijskog prostora imao je najveći godišnji rast ponude i to u poslednjih deset godina.

Prema podacima koje je iznela CBRE grupa na godišnjoj konferenciji "SEE Market Outlook 2023", samo tokom prošle godine na tržištu u Beogradu se pojavilo 120.000 novih kvadrata kancelarijskog prostora, što predstavlja rast veći od 15 odsto na godišnjem nivou.

Čak i ovaj rekordni broj novih kvadrata teško zadovoljava tražnju, pa se stopa raspoloživog kancelarijskog prostora u Beogradu kreće između 2 i 3 odsto. Kancelarije u Beogradu, skuplje su u odnosu na one u zemljama Evropske unije - Sofiju, Zagreb i LJubljanu. Ivan Stojić, rukovodilac pododeljenja za kancelarijski prostor CBRE Grupe je rekao za Euronews Srbija da zakupci za kvadratni metar trenutno plaćaju oko 16,5 evra, a da se procenjuje da bi tokom ove i sledeće godine cene rente mogle skočiti i više od 10 odsto.

Potražnja za kancelarijskim prostorom nastavljena je tokom cele prethodne godine, a ovom stabilnom trendu umnogome su doprineli širenje firmi koje su već na tržištu, dolazak novih, kao i relokacije kompanija usled geopolitičkih poremećaja u Evropi, ali i promena u načinu na koji se kancelarijski prostor koristi.

"Postoji pritisak na visinu zakupa koji je u uzlaznom trendu od druge polovine prethodne godine, na šta značajno utiču eksterni faktori, kao i visok nivo potražnje. Konkretno u Beogradu se ostvaruju oko pet odsto više rente u odnosu na region, a očekuje se i rast cena zakupnina od 10 do 15 odsto u narednom periodu. Očekuje se porast tražnje, kao i da buduća ponuda za 2023. potencijalno može da prevaziđe nivo postignut tokom prethodne godine”, rekao je Ivan Stojić.

U Beogradu se gradi najviše poslovnih objekata

On je istakao da je Beograd rekorder po novim projektima u regionu, ali da i dalje ima veoma nisku stopu slobodnog prostora.

"U poslednjih desetak godina stopa slobodnog prostora konstantno je jednocifrena. Sva razvijenija tržišta imaju stopu slobodnog prostora između 15 do 20 odsto. Kod nas je bila između 4 i 8 odsto u prethodnih deset godina. Samim tim je bila i visoka tražnja i prethodnih godina, i to je sve rezultiralo spoznajom investitora za priliku u Beogradu, tako da je prošle godine izgrađeno 120.000 kvadrata. Veliki procenat kancelarija je, međutim, bio izdat i pre nego što se sama zgrada i otvorila. Taj priliv novih kvadrata nije bio dovoljan da bi ispratio visoku tražnju, naveo je Stojić.

Novi Sad - Veoma tražena poslovna adresa

On je rekao da je dobro što ćemo u Beogradu tokom ove godine imati još veći priliv novih nekretnina na tržištu, pre svega kancelarijskog prostora, ali je ukazao da je u dobrom procentu, takođe, on unapred, u fazi izgradnje, već izdat u zakup.

"Tokom svake godine u prethodnih deset je bio prisutan upliv stranih kompanija koje su otvarale svoja predstavništva u Beogradu, a taj trend se nastavio i drastično se povećao 2022. godine usled geopolitičke situacije u Evropi tako da smo videli dosta novih internacionalnih imena koji su otvorili kancelarije u Beogradu", rekao je Stojić.

Dodao je da je Beograd lider u regionu sa najvišim renatama i napomenuo da one nisu drastično veće u odnosu na Zagreb, LJubljanu i Sofiju, ali da je kvadrat poslovnog prostora u srpskoj prestonici skuplji za oko 5 odsto u odnosu na ova tri grada.

Izazovi sa kojima se suočavaju zakupci proteklih meseci odnose se i na porast servisnih troškova prilikom iznajmljivanja prostora. Oni su u Beogradu veći za 5 do 8 odsto, ali Stojić napominje da je to još i dobro u odnosu na druge evropske gradove u kojima je cena energenata drastično skočila usled geopolitičke situacije tako da je to, takođe, bio jedan od glavnih izazova za zakupce.Tokom prethodnih godina beleži se i povećanje prosečne veličine kancelarijskog prostora koji se rentira, a razlog tome, između ostalog, leži i u načinu na koji se kancelarijski prostor koristi.

"IT scena koja je poprilično jaka, a Beograd je bio prilično snažan i na polju bankarskog sektora. To su neki od najvećih zakupaca u poslednjih sedam ili osam godina. Pojačanoj tražnji nije doprineo samo rast tih kompanija, već i nov način rada, kompanije sve više imaju tendenciju za fleksibilnim radnim mestima, puno zajedničkog prostora koji donosi prijatnost, da se ljudi osećaju kao kod kuće i to je takođe jedan od novih načina i pokušaja kompanija da vrate ljude u svoje kancelarije nakon pandemije", objasnio je Stojić.

Naveo je i da se dolaskom novih internacionalnih kompanija zakupodavci suočavaju sa težim zahtevima, posebno kada je u pitanju zelena gradnja. Iako je veliki procenat poslovnih zgrada na Novom Beogradu, gde je i najveći procenat poslovnog prostora, sertifikovan, ima kompanija koje postavljaju dodatne uslove koji sertifikatima još nisu ni obuhvaćeni. On je ukazao da će i invetsitori koji ulažu u ovu vrstu objekata u narednom periodu morati svoje nekretnine da prilagode tim novim zahtevima tržišta.

Skladišta se zakupljuju mesecima unapred

U Srbiji najveći fokus investitora usmeren je ka kancelarijskim objektima, ali sve više i ka sektoru logističkih nepokretnosti, dok je u ranijim godinama fokus bio prevashodno na sektoru maloprodajnih objekata. Božidar Gaćeša, rukovodilac pododeljenja za logističke i industrijske nekretnine za Jadransku regiju u CBRE je rekao da je tražnja investitora ogrnomna, kako lokalnih, tako i regionalnih, ali i internacionalnih, koji su prepoznali potencijal za ulaganjem u ovakav vid nekretnina u Srbiji.

"Neverovatan je skok tražnje za logističkim i proizvodnim prostorom. Dosta kompanija traži proizvodni protsor i nekoliko godina unapred planiraju, dok oni koji se bave logistikom traže za skoriji period i teško im je da nađu odgovarajući prostor na našem tržištu. Sve je više ritejlera kojima je potreban moderan prostor za njihovo redovno poslovanje, ali i za rastući onlajn biznis za koji su im potrebeni dodatni skladišni kapaciteti", naveo je Gaćeša.

On je istakao da firme kojima je potreban prostor moraju mesecima unapred da planiraju da ga zakupe, što je dosta nezahvalno u logistici. Skladišni prostor se ugovara šest do devet meseci unapred, a objekti koji se grade su retko kad završe, a da već nemaju zakupca.

"Uglavnom se već tokom izgradnje ili u periodu pre izgradnje svi ovi prostori unapred izdaju, jer je tražnja tolika da prostora nema i kompanije gledaju da što pre osiguraju svoj prostor da bi mogle da ga nude svojim klijentima.

On je napomenuo da je u Hravtskoj i Sloveniji tražnja još veća i navodi da se u Hrvatskoj deset godina ništa nije zidalo kada je u pitanju moderan skladišni prostor, zbog čega su rente sada 40 do 50 odsto više u odnosu na period pre dve godine. Toliko je velika potražnja da su sada kompanije spremne da plaćaju rente od 7 evra po kvadratu što je bilo nezamislivo za skladišne prostore u Zagrebu pre nekoliko godina.

Bonus video:

(Espreso / Euronews)