NE MOGU SVI PENZIONERI DA RADE POD ISTIM USLOVIMA: Sve zavisi od VRSTE PENZIJE, a OVO morate da ZNATE!

Jedno od čestih pitanja koje postavljaju penzioneri, jeste da li iz penzije mogu i dalje da rade.

Međutim, odgovor na ovo pitanje se razlikuje u zavisnosti od vrste prava koje neko koristi.

Nakon ostvarivanja prava korisnici starosne i prevremene starosne penzije mogu nesmetano da rade.

Kod korisnika invalidske penzije ova mogućnost zavisi pre svega od kategorije prethodnog osiguranja, jer se profesionalnim vojnim licima i policijskim službenicima pri ostvarivanju prava na invalidsku penziju utvrđuje nesposobnost samo za profesionalnu vojnu službu, odnosno policijske poslove, pa oni i iz penzije mogu da se bave svim drugim zanimanjima, dok ostali korisnici invalidskih penzija podležu kontrolnom pregledu u slučaju da uđu u osiguranje.

Korisnicima porodičnih penzija zakon ostavlja najmanje mogućnosti i dozvoljava im samo da obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ili privremene i povremene poslove, uz uslov da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovima na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih, koja važi u vreme uplate doprinosa. U svim drugim slučajevima isplata porodične penzije se obustavlja.

U slučaju da je penzioner u osiguranju u skladu sa navedenim kriterijumima, za period rada u toku korišćenja penzije plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na isti način i u istom iznosu kao i da osoba nije korisnik penzije.

Upravo ta činjenica da se i za penzionere obavezno plaćaju doprinosi za PIO znači da se i za sve te nove periode rada po bilo kom osnovu navršava staž osiguranja, koji nije uzet u obzir pri ostvarivanju prava na penziju.

Imajući u vidu prirodu prava, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju daje mogućnost da se penzija ponovo odredi po prestanku osiguranja u slučaju da je to novo osiguranje trajalo najmanje godinu dana.

Ova mogućnost dostupna je samo korisnicima prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju, dok korisnici prava na invalidsku penziju nemaju tu mogućnost. Korisnicima porodične penzije je pravo utvrđeno prema navršenom stažu umrlog osiguranika, tako da staž osiguranja koji bi oni eventualno navršili u vreme korišćenja penzije svakako ne može da bude od uticaja na visinu porodične penzije, ali će se uzeti u obzir u slučaju da se porodični penzioner po ispunjenju uslova opredeli za korišćenje „svoje“ penzije, starosne ili invalidske.

Pri ponovnom određivanju penzije visina mesečnog iznosa se utvrđuje tako što se uzima u obzir ukupno navršen staž. Dakle, jednako se tretiraju staž i ostvarene zarade na osnovu kojih je već određeno pravo na penziju kao i staž i ostvarene zarade nakon penzionisanja. Praktično, nov iznos penzije određuje se kao da osiguranik pravo ostvaruje prvi put. Upravo iz ovog razloga moguće je i da nov iznos penzije bude niži i pored dužeg ukupnog staža, što se dešava u slučajevima kada su doprinosi nakon penzionisanja plaćani na prosečno niže mesečne zarade u odnosu na ranije periode.

Takođe, osiguranici koji su prvi put ostvarili pravo kao osiguranici određenih kategorija za koje su zakonom propisani posebni propisi za penzionisanje i određivanje visine penzije, nakon što novi staž navrše po nekom drugom osnovu, više se ne smatraju osiguranicima iz „povlašćenih“ kategorija, pa zbog izostanka povoljnijeg načina obračuna visine penzije, može da im se obračuna i niži mesečni iznos penzije od onog koji su već koristili, čak i u slučaju da su i nakon penzionisanja ostvarivali zarade u istom rangu ili više od ranijih.

Korisnicima prevremene starosne penzije već određeno procentualno umanjenje mesečnog iznosa zbog ranijeg odlaska u penziju primenjuje se i na ponovo određenu penziju. Dakle, korisnik prevremene starosne penzije dobiće i jednako umanjen iznos penzije određen po osnovu novog osiguranja, bez obzira na to što je u međuvremenu navršio više godina života, pa možda i ispunio uslov za starosnu penziju.

Važno je naglasiti da korisnik penzije koji podnese zahtev za ponovno određivanje ne može da bude oštećen ako mu se obračuna niži, nepovoljniji iznos. U takvom slučaju, korisnik zadržava prethodno utvrđen iznos penzije. Dakle, nema razloga za strah i oklevanje sa podnošenjem zahteva jer penzioner ne može da bude u situaciji da ovakvim zahtevom umanji penziju koju koristi.

Važno je takođe znati da je u momentu podnošenja zahteva za ponovno određivanje penzije potrebno da korisnik bude van osiguranja.

Značajno je napomenuti i da korisnici inostranih penzija koji žele da se zaposle ili da obavljaju samostalnu delatnost u Srbiji, imaju obavezu da o tome obaveste nadležnog nosioca osiguranja u državi čiju penziju koriste. U takvim slučajevima preporučuje se korisnicima da se sa nadležnom stručnom službom inostranog nosioca osiguranja konsultuju u vezi sa tim da li im zaposlenje u Srbiji utiče na korišćenje penzije iz te države.

Pri tome je važno da detaljno objasne po kom osnovu ulaze u osiguranje (zaposlenje, preduzetnička radnja, osnivanje preduzeća, ugovor o delu…) jer pojedini inostrani propisi ove kategorije različito tretiraju.

Naš Fond ima obavezu da o osiguranju nakon penzionisanja obavesti inostrane nosioce osiguranja, tako da o tome svakako treba voditi računa kako korisnik ne bi došao u nezgodnu situaciju da mora da vrati već primljene iznose inostrane penzije, objasnio je „Glas osiguranika“.

(Espreso/Penzionisani/Glas osiguranika)