RATA VEĆA I ZA 50 EVRA, KAMATA SKAČE: Ovo je SVE što treba da znate o NOVIM PROPISIMA za KREDITE

Evropska centralna banka povećala je kamate što za naše dužnike za kredite indeksirane u evropskoj valuti, a to su svi stambeni, znači povećanje mesečnih obaveza. U odnosu na period od pre samo nekoliko meseci dužnik, za kredit od 30.000 evra s rokom otplate od 30 godina, dobija za čak 50 evra veću ratu.

Svi oni kojima je teret otplate zajma postao težak, bilo da je reč o pomenutim kreditima, ili o onim u domaćoj valuti koji su takođe poskupeli mogu da se obrate banci kod koje su uzeli zajam i da traže odlaganje otplate. To je prošle sedmice omogućila Narodna banka propisima.

Za gotovinske i potrošačke kredite može se produžiti rok otplate do devet godina, za kupovinu automobila do 11 godina, a u slučaju stambenih kredita dobija se dodatni rok od pet godina. Zahtev za refinansiranje može se podneti samo jednom. Oni sa stambenim zajmovima mogu da se obrate banci cele naredne godine, piše "Politika".

Refinansiranje kredita dobra je opcija za one kojima je dug postao pretežak, jer s dodatnim rokom otplate dobijaju manju mesečnu obavezu. Međutim, na kraju će banci platiti više novca, jer na novi rok otplate teče kamata. I to znatno veća nego do sada. U proseku za tri odsto viša, jer su za toliko povećane kamate i za stambene zajmove u evrima i gotovinske u dinarima. Banke su i do sada mogle da izađu dužnicima u susret i da "razvuku" otplatu kredita u okviru predviđenih rokova što u slučaju gotovinskih zajmova znači da se kredit mogao otplaćivati na najviše šest godina.

Reč je o kreditima za refinansiranje, a u bankama kažu da, otkako su kamate počele da rastu, nema nikakvog posebnog većeg interesovanja za tu vrstu zajmova u odnosu na raniji period. Zbog toga se potez Narodne banke tumači kao preventivna mera.

Inače, kriza se još ne vidi kod otplate kredita. Građani i privreda i dalje uredno izmiruju obaveze i kašnjenje u otplati još ne postoji. Prema podacima Udruženja banaka (UBS) na kraju novembra učešće docnije u dugu ukupnih bankarskih zajmova iznosilo je samo 2,8 odsto. Godinu ranije 3,1, a pre desetak godina i više od 12 procenata. Rast kamata ima i drugu stranu, a to je da su i građani i privreda postali oprezniji pri zaduživanju.

To se vidi iz podatka za novembar da rasta u uzimanju kredita nije bilo. I da je zaduženje svih dužnika gotovo u dinar bilo isto i na kraju novembra i na kraju oktobra. Građani i privreda su bankama dugovali gotovo 3.342 milijarde dinara. Neznatni pad zaduženja postoji kod pravnih lica i preduzetnika od 0,3 i 0,5 odsto, dok su u sličnom procentu rasli krediti stanovništva. Posmatrano na godišnjem nivou primetan je rast zajma od 7,4 odsto, jer su u većem delu ove godine kamate i dalje bile niske i privlačne za zaduživanje. Stanovništvo duguje 1.421 milijardu dinara, privreda 1.848 milijardi, a preduzetnici 71 milijardu.

Da su građani "ukočili" sa zaduživanjem vidi se i kod pojedinačnih vrsta kredita. Pad novoodobrenih zajmova oseća se i kod gotovinskih, potrošačkih, u kategoriji ostalih, a to su pretežno refinansirajući.

Na mesečnom nivou rast manji od jednog procenta postoji samo kod stambenih i kredita za adaptaciju. Bankari navode da je reč o finalizaciji ranije podnetih zahteva, jer su kod ovih zajmova procedure duže. Što se tiče novih zahteva kažu da imaju pad od čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

(Espreso / Politika / Jovana Rabrenović)