NOVI UDAR NA KREDITE U EVRIMA! Posledice će se preliti i na Srbiju, ekonomisti NEMAJU DOBRE PROGNOZE!

Američka centralna banka je podigla referentu kamatnu stopu za pola postotog boda, a upozoravaju da će nastaviti da se povećava sa trenutne vrednosti koja je između 4,25 i 4,5 odsto na preko pet odsto.

Kao po pravilu to je izazvalo lančanu reakciju kod centralnih banaka u svetu, pa su ovom prilikom u istom danu kamate podigle pored FED i Banka Engleske i Evropska centralna banka, takođe za pola procenta.

Kako je i naš finansijski sistem povezan sa gorenavedenim, neminovno je da će se posledice odluka tih centralnih banaka osetiti i na domaćem tržištu, prvenstveno kroz skok Euribora za pomenutih 0,5 odsto.

Predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić je objasnio kako funkcioniše taj proces i kakav bi uticaj ove FED-ove odluke mogao biti, naglašavajući da je stopa inflacije svuda još uvek visoka.

- Pravilo je kada Američka centralna banka ili popularno Federalne rezerve (FED) podigne referentnu kamatnu stopu tada neposredno iza toga Evropska centralna banka takođe podiže svoju referentnu kamatnu stopu, a poslednjih 6 do 9 meseci se pokazalo da taj obrazac primenjuje i naša centralna banka. To je prosto zato što je i u SAD, i u Evropi i u našoj zemli stopa inflacije još uvek visoka preko 10 odsto. Drugo, bez obzira na neke signale smirivanja inflacije, stopa inflacije još uvek raste i očekuje se daće se taj rast nastaviti narednih 3 do 6 meseci, rekao je on.

Glavni razlog zašto FED povećava kamatne stope je obuzdavanje inflacije, a Hanić kaže da će to biti vrlo sporo, da će se do kraja sledeće godine tek neznatno smanjiti.

- To može značiti u srednjim vremenskim intervalima i u manjem procentu da će referentna kamatna stopa da se povećava, a time posledično i kamatne stope poslovnih banaka, kako bi se putanja kojom ide stopa inflacije preokrenula i krenula silaznim putem. Očekuje se da to bude vrlo sporo, da se donekle značajnije smanji do kraja naredne godine. Ali svakako pre kraja 2024. godine, prema svim realnim projekcijama, neće doći na prihvatljiv nivo od nekih 2 do 3 procenta, ako se nešto značanije ne desi na globalnom nivou - dodao je.

Referentna kamatna stopa je neodvojiva od kredita, pa se tu vidi direktan uticaj njenog korigovanja, a profesor Hanić objašnjava "da rate kredita za one koji ne prihvate da se izvrši reprogramiranje, odnosno restrukturiranje duga, tačnije produženja roka otplate, rata za kredit će se povećavati" i dodao da "to dalje znači da će kamatne stope na druge kredite biti veće, a to znači i rate za isti period otplate biti takođe veće".

Evropa kaska za FED-om

Centralne banke sveta su u sprezi i formiraju svoju monetarnu politiku na osnovu međusobnih odluka. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljuba Savić govorio je da u Evropi imamo drugu situaciju jer ona kasni za odlukama FED-a i da je tu najvažnija razlika između referentnih kamatnih stopa.

- Evropa kaska sa korigovanjem referentne kamatne stope, to je posebno gledano u poslednjih pola godine. FED je počeo odavno da prilagođava njihove referentne kamatne stope situaciji na tržištu, Evropa nije. Ona je verovala da je ovo poremećaj kratkog roka i nema potrebe za korigovanjem, pa je euribor u nekom trenutku imao negativnu vrednost. Direktna posledica toga je to što je najveći broj svetskih investitora prebegao u Ameriku.

Odlazak investitora bi prema profesorovim rečima dovelo Evropu u monetarnu opasnost i moguću nestašicu sredstava.

- To je Evropu dovelo u situaciju da nema dovoljno kapitala, a kada nemate dovoljno kapitala, onda plaćate visoku cenu. Zato je Evropa morala da koriguje stanje, ali sa zakašnjenjem. Evropi preti da dođe do nestašice sredstava jer investitore ne zanima toliko da li je Evropa ili SAD, oni idu tamo gde im neko nudi više - istakao je Savić.

- Drugo, kad ljudi razmišljaju u čemu će da štede i vide da rast referentnih kamatnih stopa, da to jača sigurnost dolara jer je tražnja za njim veća i naravno njegov kurs je stabilniji, pa oni koji štede konvertuju i prebacuju svoje uloge iz evra ili drugih valuta u dolar, što je loše.

- Treće, najveći broj prometa u trgovini nafte i gasa se odvija u dolarima, pa će logično i ti aranžmani da poskupe.

To su sve moguće posledice po Evropu koja je i inače u teškoj poziciji. SAD ima najveću korist od povećanja referentnih kamatnih stopa. Uvek postoji gubitak za nekog kad se promeni kamatna stopa, u čemu se podudaraju stavovi naših sagovornika. Ljuba Savić ističe da je to uza građane je loše, a dobro za one koji daju kredite.

- Amerikanci beru kajmak, a Evropa se prilagođava sa velikim zakašnjenjem - slikovito objašnjava Savić.

Veće rate kredita i u Srbiji

Posmatrajući Srbiju u ovom lancu, bankovni računi građana bi u velikoj meri mogli da budu pogođeni odlukama većih sila i to uskoro.

- Ako govorimo o Srbiji, za sve ljude koji su uzeli kredite u dolarima sa promenljivom kamatnom stopom, procentno gledano, rata za kredit će se uvećati. A što je najgore, kako stvari stoje, to nije kraj. Uticaj podizanja referentne kamatne stope na inflaciju očigledno ne pada, samo se ubrzava, pa nažalost ljudi mogu očekivati u nekom narednom periodu da se to povećanje desi - rekao je Ljuba Savić.

Ne može se, međutim precizno predvideti koliko će rate kredita skočiti i uopšte kako će se krtetati.

- Ako je 0, 5 procenata FED-ovo današnje povećanje, na 3, 5 odsto to između 12 i 15 procenata je povećana referentna kamatna stopa na osnovu koje se sve računa, a koliko će se sada povećati rate to je teško izračunati jer svi imaju različit aranžaman kredita.

Nisu samo građani ugroženi, nego će i država ostetiti posledice FED-ove odluke, odnosno odluka Evropske centralne banke:

- Država ima neke aranžmane u dolarima, ali srećna okolnost je da je to relativno mali broj državnog duga u dolarima sa kreditima sa promeljivim kamatnim stopama, a situacija će biti kao i kod graćana, povećaće se anuitet države.

Smanjene prognoze rasta za 2023.

Nakon poslednjeg povećanja kamatne stope od strane Federalnih rezervi, to je najviši nivo od 2007. godine. Banka sada predviđa usporavanje inflacije na 3,1 odsto tek u 2023. godini, u odnosu na prethodnu prognozu iz septembra kada je predviđeno da će inflacija pasti na 2,8 procenata. Takođe, smanjio je svoju prognozu rasta za 2023. godinu.

To se odražilo i na berze, pa su na Volstritu u sredu cene deonica pale. Ulagači su očekivali takav potez, ali su ih obeshrabrile procene da će kamate biti povećane na više nivoe nego što se očekivalo i da će se na tim nivoima zadržati duže nego što se očekivalo.

To znači da će FED i u idućoj godini povećavati kamate, ukupno za 0,75 postotnih bodova, u raspon od 5 do 5,25 posto.

(Espreso / Blic / Nada Matić)