KAD SE CENE STANA JEDNOM DIGNU, VIŠE NE IDU DOLE: Pašanović otkriva šta nas čeka 2023. godine, a ima i VAŽAN SAVET

U jeku inflacije, energetske krize i drugih problema koji su se zbog rata u Ukrajini prelili na globalno tržište, cene nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavljaju da "divljaju".

I prethodnih godina tokom pandemije korona virusa cene su primetno skočile, ali je i potražnja nastavila da raste.

Tako je ove godine tržište nekretnina u Srbiji doživelo rekordnu potražnju kako za logističkim i poslovnim, tako i za stambenim prostorom.

Da su cene otišle u "nebesa" pokazuje i podatak o prosečnoj vrednosti kvadrata u centru Beograda koja je dostigla 3.065 evra. Po aktuelnim cenama, na ovoj lokaciji, za jedan stan od 84 kvadrata potrebno je izdvojiti čak 260.000 evra.

Nekretnine će i dalje zavisiti od cena u građevinskom sektori, kao i od inflacije. Moguće je i da će banke naredne godine biti nešto rigoroznije kada je odobravanje kredita u pitanju, a oni koji su već uzeli kredite u našli su se u neizvesnosti zbog rasta euribora.

Mogu li građani Srbije 2023. godine očekivati dalji rast, stagnaciju ili pad cena pitali smo stručnjaka za nekretnine Ervina Pašanovića koji je objasnio kako se domaće tržište našlo u ovakvoj situaciji.

- Rast cena nekretnina je kod nas prisutan već više od šest godina. Poslednji talas je izazvan epidemijom COVID-a, koja je uticala na to da svi krenu da prebacuju kapital u nekretnine, niske kamatne stope su doprinele povećanju kreditnih plasmana, a i ljudi nisu dobijali prinos na bankarske depozite. Zatim je počeo rat u Ukrajini, te su cene svih građevinskih materijala otišle u nebo, a njih su pratile i cene izvođenja, i na kraju pokazalo se da kod nas ne postoji tržište kapitala već svi novac plasiraju u nepokretnosti, objasnio je Pašanović za Espreso.

Nagli dolazak ruskih i ukrajinskih državljana bila je kap koja je prelila čašu i dovela do toga cene nekretnina eksplodiraju.

Ove godine drastično je porasla i potražnja za poslovnim prostorom, a, kako stručnjaci tvrde, i ovde su Rusi uticali na cenu.

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, u poređenju sa godinama pre pandemije korone, 2018. i 2019. godinom, u trećem kvartalu ove godine, na promet poslovnih objekata u Srbiji potrošeno je dvostruko više novca.

Ubedljivo najmanji promet zabeležen je u vreme pandemije 2020. godine, kada se u najvećoj meri radilo od kuće.

Tako je 2018. godine poslovnih objekata kupljeno za oko 18 miliona dinara, naredne za 21,6, a 2020. godine ubedljivo najmanje - oko 15 miliona.

Prošle godine je prodato za 27,7 i ubedljivo najviše ove godine - 35,7 miliona dinara. Samo u Beogradu ove godine poslovni objekti su plaćeni oko 17 miliona, što je gotovo jednako iznosu za celu Srbiju pre četiri godine.

Priliv Ukrajinaca i Rusa u Srbiju poremetio je i rentijersko tržište, a stanodavci maksimalno koriste aktuelnu situaciju i nerealno podižu cene. Ovakvo trenutno stanje može imati velike posledice i podstanare u našoj zemlji dugoročno staviti u veliki problem. Kada se cene jednom povećaju izuzetno teško se spuštaju.

- Dodatni psihološki efekat ruskih i ukrajinskih izbeglica je digao cene izdavanja, jer se svi nadaju da rat neće dugo da potraje te su spremni da plate više zakupnine, a jednom kad se cene podignu, jako se teško spuštaju, objašnjava naš sagovornik.

Hoće li 2023. godine cene biti niže?

Inflacija i oko 100.000 stranaca koji su se kao posledica rusko-ukrajinskog sukoba preselili u Srbiju, učinili su ovu godinu rekordnu po broju prodatih i po ceni iznajmljenih stanova.

Hoćemo li sa 2022. godinom ispratiti ovaj trend ili novi udar tek sledi, objasnio je stručnjak za nekretnine.

- Ja ne volim da predviđam budućnosti, ali ako se ovi trendovi nastave, mislim da će cene nastaviti blagi rast, kaže Pašanović i dodaje da onima koji trenutno razmišljaju o kupovini stana savetuje da to urade čim pre.

Na pitanje kada bi se uopšte mogao očekivati pad cena nekretnina, Pašanović je pojasnio zašto to ne bi trebalo da se dogodi.

Vrtoglavi rast cena na najatraktivnijim lokacijama Beograda preneo se i na ostale delove grada i države. Poređenja radi, prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u 2020. godini iznosila je oko 1.400 evra/m2. Danas, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda prosečna cena kvadrata novogradnje u trećem kvartalu u Beogradu dostigla je 2.285 evra/m2, što je za 24 odsto skuplje u odnosu na 2020. godinu i 10 odsto skuplje nego u 2021. godini.

Šta će se desiti sa tržištem kada Rusi i Ukrajinci odu?

Ukoliko se rat završi naredne godine i Rusi i Ukrajinci koji trenutno borave u Beogradu se vrate u svoje matične zemlje, kakav će to uticaj imati na domaće tržište nekretnina? Hoće li spustiti cenu kvadrata i visinu najma stanova?

- Ako se ikad budu vraćali, verovatno će doći neki drugi. Postajemo deo evropskog tržišta I treba da se naviknemo da Beograd postaje međunarodna metropola, poručio je Ervin Pašanović za Espreso.

(Espreso)