RADNICI U SRBIJI ZA OVAJ POSAO UZMU I DO 100 EVRA DNEVNO: Veliki je IZAZOV, da li biste i vi SMELI da ga OBAVLJATE?

Penjati se uz planinske litice ili spuštati niz fasade solitera, silosa, odnosno stubove repetitora za njih je isto. Oni su ljubitelji povišenog adrenalina, zaljubljenici u avanturu, i njima su obe aktivnosti podjednako drage, a razlikuju ih samo po tome što za prvu oni moraju da plaćaju, dok za drugu dobijaju novac.

Hoćeš gore? Prvo licenca

Pranje prozora na visokim zgradama za većinu njih je pre svega bio hobi i dodatan izvor prihoda za finansiranje planinarenja i speleologije, da bi vremenom shvatili da izvođenje visinskih radova može da bude dobar biznis. I to vrlo unosan, gde dnevno može da se zaradi i po 100 evra.

Nekad je, pre 10, 15, pa i više godina dovoljno bilo da imate opremu i malo iskustva u penjanju pa da perete prozore na desetom spratu, dok danas za to ipak treba da se poseduje licenca.

– Većina nas, koji smo ikada radili ove poslove, članovi smo ili smo nekada bili članovi planinarskih i speleoloških društava. To je bila osnova, a onda smo počeli da učimo razne zanate, kako bismo mogli da uradimo što više poslova. Tako da,pored pranja prozora i saniranja fasada znamo da popravljamo oluke, skidamo ledenice sa krovova, montiramo i servisiramo klima uređaja, izvodimo elektro radove …Sve to danas rade licencirani visinski radnici – kaže Lazar Dojčinović (42) koji je još kao student za džeparac zarađivao perući prozore po oblakoderima širom Srbije i koji kaže kako ga rad na visini uzbuđuje i ispunjava.

Bezbednost prioritet, psihofizička snaga neophodna

Licenca za obavljanje visinskih radova se dobija nakon prođene obuke, a posao perača prozora na visinama je težak, naporan i pre svega vrlo rizičan, zbog čega se poseban akcenat stavlja na zaštitnu opremu koja se svakodnevno proverava. Ali, uz to, vrlo je važno da svi oni koji sa bave visinskim radovima budu „u treningu“.

– Ne možete da obavljate ovaj posao ukoliko niste fizički spremni. I ne samo fizički, nego i psihički. Jedno bez drugog ne ide. I sve dok imate psihofizičku snagu možete da radite, a čim osetite prve pokazatelje da ostajete bez njih, morate da se povučete. Jer, bezbednost mora dude na prvom mestu. Verujete, nije lako sedeti po sedam osam, nekad 10 pa i više sati na klupi na 20-30 metara visine i imati punu koncetraciju sve vreme. A ona je neophodna jer vi morate i da zaštitite mesto gde radite, da slučajno ne biste povredili nekoga ispod vas – kaže Marko Draškić iz Novog Sada, koji pored posla u turističkoj agenciji kao frilenser obavlja visinske radove.

Vetar je, kažu nam, najveći neprijatelj svakoga ko obavlja visinske radove. Zimi, objašnjavaju, nema svrhe prati prozore, ali zato ima mnogo drugih zadataka koje mogu da obave, samo pod uslovom da nema košave.

– Kad je vetar svaki visinski radovi se obustavljaju. Nekada zato što ih je nemoguće obaviti, ali pre svega zato što nije bezbedno. Ali, kad nema vetra možete sve da radite. Naravno, najbolji su oni uslovi oko 20 stepeni, ali i kod ‘debelog minusa’ možete da čistite sneg sa krovova i skidate ledenice koje predstavljaju potencijalnu opasnost po prolaznike – otkriva Bojan Kostić iz jedne beogradske firme koja se godinama bavi visinskim radovima i dodaje:

– Mi smo uvek tamo gde nije moguće da se podigne skela. Imamo opremu, znanje i iskustvo da obavimo svaki zadatak. Zarada je odlična, može sasvim lepo i pristojno da se živi od ovog posla, a ono što je najvažnije, spadamo u retku grupu ljudi koji rade ono što vole. Međutim, jedini je problem što je u pitanju jako težak posao i ne možete da ga radite do penzije. Za mene lično, ovo je dodatni izvor prihoda, ali ima mnogo kolega koji žive samo od ovoga i mogu vam reći da se ne žale“.

Susret sa stanarima

Jedan od onih koji se bavi samo visinskim radovima je i Vladislav Sudakov, vlasnik firme Urban alpinism koja zapošljava nekoliko desetina radnika.

– Ne mogu reći da su kod mene u firmi isključivo oni koji se bave alpinizmom i speleologijom. Poslednjih godina ima mnogo više onih koji jednostavno žele da se bave ovim poslom. Ne plaše se visine i željni su da zarade, a kod nas je taj iznos i do 100 evra dnevno. Međutim, u inostranstvu je satnica oko 18 evra, pa je valjda jasno zašto većina onih sa iskustvom radije bira da radi „preko“. Što se bezbednosti tiče, ona je na prvom mestu i užad su atestirana na težinu od oko dve tone. Ukoliko se peru prozori na stambenim zgradama onda se obično na ulazu u zgradu ostavi obaveštenje da će se vršiti radovi. Međutim, uvek ima neko ko nije pročitao taj dopis. I onda dođete u zanimljivu situaciju da se stanari potpuno iznenade kad vas vide kroz prozor – kroz smeh kaže Vladislav Sudakov.

U očima okoline oni su heroji, „spajdermeni“ koji ulepšavaju svet oko sebe ne samo zbog toga šta rade, već i zbog načina na koji to čine. Jer, slika njih kako vise na užadima ili sede na klupici dok brišu prozor neke višespratnice je nešto što ostavlja bez daha, piše Infostud.

(Espreso / Infostud)