I PIJACA JE LUKSUZ, KAMOLI ODLAZAK NA RUČAK
NISU SVE PENZIJE U SRBIJI ISTE: Nekima na KOMUNALIJE ode TREĆINA PRIMANJA, a evo u kom gradu je NAJGORE (TABELA)
Na dnu liste i na ekonomskoj margini našli su se Leskovčani koji jedini znaju odgovor na pitanje kako preživljavaju od penzije do penzije
Penzionerski dani u Srbiji više se ne dočekuju sa širokim osmehom na licu. Napuštanje radnog mesta radi odlaska u penziju više nije ideal, a nije ni tajna zašto je to tako.
Skok cena hrane, struje i goriva nameću osnovno egzistencijalno pitanje - da li će neko sa izuzetno niskom penzijom uspeti da preživi?
Kada se pogleda statistika mesečnih primanja penzionera u Srbiji i nestabilna ekonomska situacija, odgovor sigurno nije preterano optimističan.
Razlike u penzijama u zemlji su velike, a prema statistici najgora situacija je u Leskovcu. Penzioneri u ovom gradu su na poslednjem mestu u našoj zemlji, sa penzijom od 24.018 dinara.
Na dnu liste su i Piroćanci i Vranjanci, a u stopu ih prate Kruševljani, Jagodinci i Čačani.
S druge strane Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica su na vrhu liste.
Prosečna penzija u Beogradu je 37.501 dinar, i iako je viša u odnosu na ostale krajeve, treba uzeti u obzir i da su troškovi života u prestonici veći nego u drugim mestima Srbije.
Koja li je tajna preživljavanja penzionera u Leskovcu?
Na dnu liste i na ekonomskoj margini našli su se Leskovčani koji jedini znaju odgovor na pitanje kako preživljavaju od penzije do penzije.
Prema podacima udruženja iz tog grada, čak 11.000 ljudi je na minimalnom čeku.
Sa prosečnom penzijom od 24.018 dinara penzioner iz Leskovca ne može ni pomislili da počasti sebe ili drugoga ručkom u ugostiteljskom objektu, a ni piće ne dolazi u obzir.
Vekna hleba u ovom gradu košta 49 dinara, parče bureka od 110 do 140, ručak oko 800. Kada se sve sabere i oduzme, dodaju troškovi oko dažbina i drugih potreba, od onolike penzijice ne ostade ništa.
Samo na račune ode trećina penzije, a poznato je da su penzioneri najsavesniji građani kada je izmirivanje takvih dugova u pitanju.
Ni pijace nisu više mesta na kojima se može "dobro proći", pa tako Leskovčani za kilogram paradajza izdvajaju i do 130 dinara, za krompir 100, lubenice od 30 do 40 dinara.
Niske prosečne penzije i u Vranju, Pirotu, Kruševcu...
Slična situacija je i u Vranju, gde je prosečna penzija 27.002 dinara, a hleb košta i do 150 dinara.
Četvrtina bureka je od 120 do 150, kafa i do 250 dinara, a ručak 2.000.
U Pirotu je prosečna penzija 26.631 dinar, a ručak za dve osobe košta i do 3.000 dinara. Cene na pijaci nisu niske, pa i kupovina tamo je luksuz. Hleb košta od 40 do 80 dinara, dok je u Kruševcu 50.
Ni tamo prosečna penzija nije puno viša (26.290 dinara), a voće i povrće na pijaci košta gotovo kao i u Beogradu.
Prosečna penzija u Novom Sadu je 36.870 dinara. Hleb košta od 50 do 100, a četvrtina bureka je od 130 do 170 dinara.
Novosađani kafu mogu popiti za 130 ili 170 dinara, dok ručak u proseku košta oko 800.
Jedan od retkih gradova u Srbiji je Jagodina, gde penzioneri, zahvaljujući Penzionerskom klubu mogu ručati i za 220 dinara. Prosek penzija je 27.610 dinara, a u odnosu na druge delove zemlje, cene su nešto pristupačnije.
Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri.
Prema podacima PIO fonda, kako prenosi portal Nova Ekonomija, u avgustu prošle godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara.
Podsetimo, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će vlada učiniti sve što je neophodno da od 1. januara minimalna zarada bude povećana sa sadašnjih 35.000 dinara na 40.000 dinara
Takođe je i najavio da će penzioneri prvo uvećanje primanja, od ukupno dva, imati 1. novembra od devet odsto.
"Kada je minimalna zarada u pitanju, mislim da jeste realno da bude 40.000 dinara. Od 15. avgusta će razgovarati poslodavci i predstavnici sindikata, ako se dogovore dobro je, ukoliko ne, od 1. septembra razgovaraćemo i mi sa njima", rekao je Mali na pitanje da li postoje finansijske mogućnosti da minimalac dostigne 40.000 dinara.
Podsetio je da je rok do 15. septembra da se definiše iznos minimalne zarade za sledeću godinu.
"Nama je namera da idemo na dvocifreno povećanje minimalne zarade, pod uslovom da se poslodavci i sindikati dogovore, da to po prvi put bude zarada od 40.000 dinara", istakao je Mali.
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!