GARANTOVANA PENZIJA NE ISPOD 13.500 DINARA: Primalo bi je preko 200.000 ljudi, najviše dama, ali uz NEKOLIKO USLOVA

O uvođenju garantovanih, socijalnih penzija za najugroženije slojeve stanovništva priča se još od 2006. Temu je ponovo aktuelizovao ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, koji je istakao da bi se one uvele kao vid pomoći najsiromašnijima i da je jedan od uslova da imaju preko 65 godina. Ovih dana o garantovanim penzijama pričala je i programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković.

Prema procenama, trenutno oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbiji ne ostvaruje pravo na penziju, a kako je istakla Matković, među njima je više od 85 odsto žena.

Polemike oko ovog predloga ima na sve strane, a one se u većini fokusiraju na dva pitanja. Prvo pitanje se tiče visine mesečne naknade koju bi ugroženi građani primali, a drugo na samu pravičnost deljenja pomoći u tom iznosu.

Kako se do sada pominjalo, garantovana penzija ne bi trebalo da bude veća od najmanje, u ovom slučaju poljoprivredne penzije. Ona je prema najnovijim zvaničnim podacima PIO fonda iz januara ove godine iznosila 13.274 dinara (iznos uključuje redovno povećanje penzija za 2022. )

Socijalne penzije su uveliko uvedene u regionu. One se dodeljuju i u južnoj pokrajini, i u dve susedne države, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj.

Koliko bi ona iznosila?

Kako se do sada pričalo i predlagalo, garantovana ili socijalna penzija bi iznosila oko 100 evra.

Kao kontraargument uvođenju ove vrste pomoći, uglavnom se navodi da bi pomoć u ovom iznosi bila destimulativna za mlade i druge kategorije građana, jer je ta suma novca u rangu, ako ne i viša od najnižih penzija koje primaju penzioneri, tj. poljoprivrednih i porodičnih.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković je u nedavnom gostovanju u medijima istakla da, baš zbog pravičnosti socijalna penzija ne sme da bude veća od tih penzija.

- Taj iznos treba da bude manji od minimalne poljoprivredne penzije. Ako je to garantovano davanje, socijalna penzija, onda bi to podrazumevalo da oni kao porodični penzioneri čije se penzije ne podižu na nivo minimuma da oni takođe mogu da ostvare dopunu do tog minimuma kako god ga definisali, objasnila je tom prilikom Matkovićeva.

Koji bi bili uslovi?

Do sada se pojavilo nekoliko varijatni i modela za kriterijume po kojima bi se dobijala socijalna penzija. U oba bi osnovni uslov bio da je građanin stariji od 65 godina.

Prema prvom modelu bi se testirao samo penzijski prihod, tj. da li osoba ostvaruje pravo na penziju ili ne. Prema drugom modelu, socijalna penzija bi se dodeljivala nakon provere materijalnog stanja, tj. uzimalo bi se u obzir, pored prihoda, i vrednost imovine koju neko poseduje. Drugi model se ističe kao efikasniji i isplativiji od dva predložena.

Već postoje u regionu

Sistem socijalnih penzija je razvijen kako u južnoj pokrajini, tako i u susednim zemljama Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj.

Na Kosovu i Metohiji stariji od 65 godina primaju oko stotinak evra mesečno, a privremene kosovske institucije su socijalnu penziju uvele nakon 2000. godine. Dodatan uslov koji su postavili je imaju dokaz o posedovanju nekretnine na Kosovu.

U slučaju Severne Makedonije, ona je uvela socijalne penzije 2019. godine, i kao i u većini slučajeva i najsiromašniji Makedonci primaju oko 100 evra (6.000 denara). Da bi se ostvarilo pravu na ovu pomoć potrebno je živeti u toj državi 15 godina i da se ne poseduje nikakva vlastita imovina.

U Hrvatskoj pravno na socijalnu penziju uživaju građani stariji od 65 godina, koji nemaju ni prihode ni imovinu. Garantovanu penziju ili kako su je nazvali, nacionalnu penziju, su uveli prošle godine i ugroženi građani, pod uslovom da u Hrvatskoj žive od svoje 45. godine, mogu da se oslone na oko 107 evra uplate od države (~800 kuna).

(Espreso / Blic)