ZA JUNETINU 210 DINARA VIŠE, JAJA KOŠTAJU KAO DA IH ZLATNA KOKA NOSI: U godinu dana poskupelo BRDO STVARI! (FOTO)

Odlazak u prodavnicu i na pijacu po osnovne potrepštine sve više zadaje glavobolju stanovništvu Srbije.

Statistika pokazuje da je u Srbiji hrana skuplja za čak 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a cene namirnica koje država nije ograničila "skaču" skoro svakodnevno.

U grupu proizdvoda koji su drastično poskupele u odnosu na 2021. godinu spadaju mleko, meso, šećer, žitarice i uljarice.

Ni tu se nije podvukla crta sa poskupljenjima, jer su "podivljale" cene voća i povrća.

U proseku, za kilogram skoro bilo kakvog voća ili povrća stanovnici gradova izdvojiće od 20 do 30 dinara više.

Cene pojedinih namirnica ograničene, a šta šta ćemo za ostalo?

Država je preduzela određene mere kako bi ograničila rast cena osnovnih životnih namirnica, ali to, prema oceni analitičara, ne može biti dobra mera na duže staze.

Na taj način, dugoročno, proizvođači bi mogli biti uništeni, a srpska privreda bi platila visok ceh.

Petokilogramsko brašno je u režimu zaštite, ali je ono u industrijskim pakovanjima poskupelo. Ukratko, poskupelo je sve čija cena nije ograničena.

Poražavajuća statistika

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku cene određenih proizvoda u februaru ove godine u odnosu na isti period prošle, veće su za 17,9 odsto.

Najveći rast je zabeležen kod stoke, živine, žita i industrijskog bilja.

Najveći "udar" na džep poslednjih meseci svakako je skok cena mesa. Za prosečnog potrošača u Srbiji meso postaje luksuz koji se ne može baš svakodnevno naći na njegovoj trpezi.

Kilogram celog pileta prošlog leta koštao je od 140 do 170 dinara, a sada je u radnjama oko 250. Domaće pile može se naći za 400 dinara.

Kilogram svinjetine je od 700 do 1000 dinara.

Prošle godine litar jogurta koštao je od 90 do 120 dinara, dok sada predstavlja pravi izdatak jer cena ide i do 160 dinara.

Kako su naveli u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa 500 će biti produžena i naredna tri meseca.

To znači da će maksimalna maloprodajna cena ovog hleba biti 49 dinara, a do sada je bila 46 dinara.

Cena pšenice na globalnom tržištu je između 350 i 400 dolara po toni, te nije realno očekivati da se hleb pravi sa cenom pšenice od 20 dinara za kilogram.

Prema procenama agroanalitičara i takvom rastu će doći kraj, ali ne bi bilo realno to očekivati u skorijem periodu.

U Srbiji su, prema poslednjim zvaničnim podacima za mart, hrana i bezalkoholna pića poskupela 15,7 odsto, a u Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da minimalna zarada više nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu, pošto je ona u januaru bila blizu 42.000 dinara!

I dok cene divljaju, pravi se sve veći raskorak između plata i kupovne moći stanovnika, pa ne ostaje ništa drugo nego da se zapitamo da li će ono najosnovnije u Srbiji uskoro postati pravi luksuz?!

(Espreso)