DANSKA JE PRVA ZEMLJA KOJA JE UVELA OVO: Ukoliko štediš imaćeš manje, a ne više?
Banka, Foto: Printscreen/RTS

NEGATIVNE KAMATE

DANSKA JE PRVA ZEMLJA KOJA JE UVELA OVO: Ukoliko štediš imaćeš manje, a ne više?

Ukoliko štediš imaćeš manje, a ne više.

Objavljeno:

Danska je prva zemlja koja je uvela negativne kamate na štednju stanovništva, a potom su je sledile Švajcarska i Nemačka.

Svakom ko ne pristane na njih, odnosno da on plati banci kamatu na svoju štednju, preti gašenje računa. Nekoliko banaka je već izbacilo bogatije klijente, a veliki talas gašenja računa za male štediše tek sledi. Kod nas, bar za sada, samo Narodna banka naplaćuje kamatu - na depozite bankama.

Ukoliko štediš imaćeš manje, a ne više. Zamislite efekat takvog reklamnog slogana na stimulisanje štednje. Ipak, to je i ove godine stvarnost u nekoliko evropskih zemalja.

Kada je reč o štednji, i naša kao i ostale centralne banke štede. Ali štede i poslovne, tako što polažu dnevne viškove novca kod centralne banke. Za neke uloge dobijaju kamatu, a za neke plaćaju Narodnoj banci.

Na primer, Narodna banka Srbije naplaćuje kamatu od banaka, i to u pet slučajeva.

- na prekonoćne kredite za održavanje likvidnosti

- na kredite i plasmane koji nisu vraćeni u ugovorenom ili propisanom roku

- na razliku između obračuna i ostvarenog prosečnog dnevnog stanja obaveznih deviznih rezervi.

- na iznos pozitivne razlike devizne rezerve

- na iznos pozitivne razlike na dinarske obevezne rezerve.

Narodna banka plaća kamatu:

- na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja koji ne prelazi iznos obračunate dinarske obavezne rezerve

- i viškove likvidnih sredstava, radi ublažavanja ekonomskih posledica usled kovida 19

Kamata za evro u evrozoni i dalje je u minusu - 0,47 odsto. Tako je kod nas dinarska štednja isplativija od one u evrima, zbog stabilnog kursa i viših kamata.

"Projekcije za eurolibor su da će se on do kraja godine iz minusa on kretati negde do nule. Tako da očekujem da će i to imati efekta na kamatne stope indeksirane kredite, pre svega stambene kredite koje su naši građani uzimali u domaćim bankama. Ne očekujem da će to biti neki veliki iznos, ja očekujem da će se to dešavati u nekoj zoni do kraja godine od 0,2 do 0,3 odsto", navodi Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora "Erste" banke.

Ipak, ove godine stopa inflacije je iznad kamata na depozite, štednju, pa i ostale hartije od vrednosti. To je, kažu ekonomisti, slična kratkotrajna situacija kao u vreme naftnih šokova sedamdesetih godina prošlog veka.

"Mislim da to neće dugo trajati. Prvo, centralne banke će podići referentne kamatne stope, a time će inflaciju dovesti pod kontrolu, pa ćemo opet prisustvovati onoj uobičajenoj situaciji, a to je da su realne kamatne stope pozitivne", navodi Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Ovo je jedan, dodaje on, trenutak i mislim da svako treba da pogleda šta su mu alternative.

1 / 6 Foto: Printscreen/RTS

"Mi jesmo bankocentrično tržište, i mi imamo naviku i sklonost kao i evropsko tržište da štedimo kod banaka. Ako je neko spreman da preuzme veći rizik i da očekuje veći prinos za dati rizik, on ima druge finansijske mogućnosti", dodaje Grubišić.

Sistem u Srbiji sličan češkom, ali ne treba očekivati slepo kopiranje

Naš sistem fluktuirajućeg rukovodećeg kursa sličan je češkom modelu. Centralna banka Češke počela je prethodnih dana da podiže neke kamate kako bi sprečila inflaciju.

Ipak, zbog razlike u trgovinskim pozicijama, gde se Češka bolje kotira na listi izvoznika, a Srbija uvoznika, ne bi trebalo očekivati da će naša Narodna banka slepo kopirati mere monetarne politike zvaničnog Praga.

(Espreso/RTS)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media