Dr Baucal: Obrazovanje se poremetilo tokom pandemije, tradicionalni model obrazovanja prevaziđen

Propustili smo priliku kao društvo da od početka pratimo efekte pandemije na obrazovanje u Srbiji i osim subjektivnih utisaka nastavnika i roditelja mi nemamo ništa drugo. Imajući u vidu broj časova koji je izgubljen, možemo biti sigurni da će efekti biti negativni, ali u ovom trenutku nemamo istraživanja na osnovu kojih to možemo da tvrdimo. Period pandemije više će pogoditi decu koja žive u nepovoljnijim okolnostima, a tradicionalni model obrazovanja je prevaziđen, kaže prof. dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta za RTS.

UNICEF je radio obimno istraživanje o uticaju pandemije na porodice i šta roditelji i staratelji misle o tome koliko je pandemija uticala na kvalitet učenja i znanje koje deca stiču od početka pandemije.

Veliki broj roditelja smatra da je većina dece manje motivisana, čak 58 posto dece, veruju, uči lošije nego pre pandemije, dok 35 odsto veruje da uče isto kao i pre.

Čak 70 posto roditelja, čija deca imaju od 7 do 12 godina, moralo je da uči sa njima, a 40 postoje često pomagalo deci od 13 do 17 godina, dok samo 22 odsto nikada nije pomagalo deci.

Profesor Baucal smatra da su roditelji u ovom ocenjivanju bili veoma realni.

- Svi smo videli da se školstvo i obrazovanje poremetilo na neki način i da su roditelji morali da se uključe u obrazovanje svoje dece i ovi rezultati su prilično dobra slika onoga što nam se dešavalo u prethodne dve i po godine - smatra profesor Aleksandar Baucal.

Prema njegovim rečima, možemo da se oslanjamo na istražvanja koja postoje u svetu i ističe Holandiju jer su od početka pandemije postavili studiju koju su pratili u nekoliko talasa. Studijom je bilo obuhvaćeno više od 350.000 učenika.

- Ako bi išli od pretpostavke da će efekat na naše obrazovanje biti identičan onom u Holandiji možemo da kažemo da su naši učenici za ove dve i po godine efektivno izgubili jednu godinu školovanja. Mi kao društvo za tu jednu godinu za osnovno i srednje obrazovanje uložimo milijardu i 200 miliona evra i to bi bio efekat koje smo kao društvo izgubili - objašnjava Baucal.

Dodaje da kod nas postoje neki faktori zbog kojih bi mogli da očekujemo i nešto nepovoljnije rezultate. Prvo, Holandija je ušla u pandemiju sa mnogo većim stepenom digitalizacije obrazovanja zbog čega je njima prelazak na druge oblike učenja bio mnogo lakši i brži i drugo, oni su bili bolje organizovani pa su izgubili manje dana školovanja.

- Mi sada govorimo o nekom prosečnom negativnom efektu, ali taj efekat neće biti jednak za sve porodice i svu decu. Znamo da će period pandemije više pogoditi decu koja žive u nepovoljnijim okolnostima, čiji su roditelji nižeg obrazovanja, neka deca nisu imala ni kompjuter ni mirno mesto za učenje - kaže Aleksandar Baucal.

Smatra da smo u vreme pandemije imali priliku da naučimo da je tradicionalni model obrazovanja prevaziđen i da mora da se menja iz korena.

- Ovde je jako snažna inercija i u društvu i među nastavnicima, roditeljima, učenicima i mi već 20 godina pokušavamo da modernzujemo obrazovanje ali nam nešto ne ide - naglašava Baucal.

Prema njegovim rečima tek ćemo osetiti kratkoročne i dugoročne posledice pandemije na obrazovanje. Kratkoročne posledice su da se deca ponovo naviknu na redovno obrazovanje, da svaki dan idu u školu, da časovi traju 45 minuta i to će se, smatra, brzo srediti.

- Dugoročno je problem što moramo da promenimo iz korena način kako deca uče jer kada dete vidi šta se dešava u školi i kako izgleda život te dve stvari su u dečjem umu potpuno različite. Iz dečije perspektive obrazovanje ovakvo kakvo jeste ima malo smisla, učenici su demotivisani, onda se i nastavnici demotivišu jer rade sa učenicima koji ne reaguju na sve ono što oni deci pruže i onda se ceo sistem zaglavi u lošoj beskonačnosti - poručuje prof. dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta.

(Espreso / Telegraf)