REFERENDUM JE PROŠAO, ALI IMA JOŠ MNOGO POSLA: Godinu dana za donošenje novih pravosudnih zakona!

Građani su se o izmenama Ustava izjasnili 16. januara i većinski podržali – sa gotovo 60 odsto glasova "za". Kada budu saopšteni konačni rezultati, izmenu najvišeg pravnog akta potvrdiće i Skupština Srbije. Ali to nije kraj, jer sledi, po oceni stručnjaka, teži zadatak – rad na setu pravosudnih zakona. Njima treba da se preziciraju promene i upotpuni ustavni okvir.

Rezultat utakmice odigrane 16. januara uslovio je početak nove, duge 365 dana. Na terenu treba da se dođe do pet pravosudnih zakona, kojima će se preciznije definisati promene u radu sudija i tužilaca, izglasane na referendumu.

"Mi tu vidimo da je neophodno da se preciznije regulišu odredbe koje se tiču izbora istaknutih pravnika, zatim tu postoji još nekoliko blokova pitanja – jedno, mora da se reguliše izbor sudija, da se reguliše način izbora članova VSS i rad u VSS, da se jako poveća transparentnost i da se na različite načine razvije zakonom", ukazuje Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.

Zakonima treba jasnije da se odrede i izmene u radu tužilaštva.

"Najvažniji segment kada je u pitanju Visoki savet tužilaštva je način odlučivanja u tom telu. Druga, veoma bitna stvar jeste da se uredi način odlučivanja o prigovoru. Prigovor protiv obaveznog uputstva. Kada vam šef izda upustvo, imate prava da odbijete da postupite ukoliko je ono nezakonito ili neosnovano. Ko će odlučivati o tom prigovoru, to je ključno pitanje", navodi Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije.

A pod znak pitanja stavlja se rok do kada set pravosudnih zakona treba da bude gotov – godinu dana od potvrđivanja rezultata referenduma u parlamentu. Na tom putu, kaže struka, glavni izazov biće da se proces donošenja neophodnih zakona odvija nesmetano, bez obzira na predstojeće izbore, raspuštanje Narodne skupštine i tehničku vladu.

"Ustavni zakon ne predviđa neku vrstu sankcija za to, niti je ona moguća ukoliko se kasni sa usvajanjem pravosudnih zakona. Međutim, loše bi bilo da se taj posao odugovlači, jer bismo na neki način imali dva paralelna sistema – stari koji funkcioniše i novi ustavni sistem koji je u najavi. To je neka naznaka pravne nesigurnosti", dodaje Goran Ilić.

Početak procesa izrade pravosudnih zakona resorno ministarstvo najavljuje odmah po potvrđivanju u plenumu. Na tom zadatku, saopštavaju, biće angažovane dve radne grupe.

"U radu radnih grupa učestvovaće sudije, javni tužioci, predstavnici strukovnih udruženja sudija i javnih tužilaca, profesori pravnih fakulteta, predstavnici Ministarstva pravde i ostali istaknuti pravnici. Tokom rada, radne grupe će održati više onlajn sastanaka sa predstavnicima Venecijanske komisije u cilju usaglašavanja zakona sa međunarodnim standardima", ističe se u saopštenju Ministarstva pravde.

Po završetku tog posla, sledi novi – da se sa izmenjenim Ustavom usklade i drugi zakoni u oblasti pravosuđa. Za to je predviđeno nešto više vremena – dve godine.

(Espreso/RTS)