OSEĆALA SAM SE PRLJAVO I GADILA SAM SE SEBI! Zastrašujuće poruke kruže Srbijom, 10.000 žena NIJE prijavilo ovo!

Nina Stojaković, politička aktivistkinja, je na svom Tviteru podelila da je njena rođena sestra Lidija navodno trpela užasno nasilje od strane doskorašnjeg dečka Uroša Radivojevića, poznatijeg kao repera Numero, a nakon čega je pokrenut hešteg na Tviteru "nisam prijavila" pod kojim brojne žene pišu o zlostavljanjima i napadima koje nisu prijavljivale.

Broj žrtava o kojima pišu je zastrašujuć. Na Tviteru se samo u poslednjih 24 časa javilo više od 10.000 žena koje su podelile svoja iskustva neprijavljenog seksualnog zlostavljanja.

- Ovo je 13. godina kako mrzim novogodisnje praznike i 1. januar jer #NisamPrijavila svi smo slavili NG zajedno u klubu i produzili kod drugacinog decka kuci, onesvestili se od umora, svi osim njegovog najboljeg druga koji je pomislio da sam dovoljno pijana pa se “necu secati”.

- #NisamPrijavila jer sam imala 8 godina a on stari i poštovan komšija koji mi je nakon toga rekao da sam ja kriva jer sam obukla šorc.

- #NisamPrijavila jer me nije silovao nego samo napao, ljubio i pipkao pa nije bilo dokaza. Nisam prijavila jer je on dobar, kulturan, povučen momak koji ima verenicu, a ja sam ta koja ga je pozvala u svoj stan na parče torte, tražila sam.

- #NisamPrijavila zato što sam imala 16 godina, zato što meni niko nije verovao da je u pitanju bio pokušaj silovanja, zato što su svi moji “drugari” sedeli u sobi pored znajući da on leži pored mene dok ja pijana spavam, zato što mi je on rekao “nećemo pričati nikome” pa je ispričao svima, zato što nikad do tad nisam imala vezu niti dodira sa momcima i nisam znala kako da postupim prema njemu zato što sam se bojala da ću razočarati roditelje jer sam mislila da sam ja kriva.

- #NisamPrijavila jer nije bilo ono "pravo" nasilje, samo se malo zavrtala ruka, samo se malo zamahivalo na mene, samo se malo unosilo meni u lice i cedilo kroz zube da umuknem kad plačem što je prokockao sav novac za račune i što hoće da nam seku struju.

- #NisamPrijavila jer nije silovanje ako dečko sa kojim si godinama (7) dok si mrtva pijana (a pila si sa njim, jer mu veruješ) ima seks sa tobom, iako ti očigledno plačeš, a nemaš snage da ga odgurneš. Jer to je ljubav. Na stranu što sam se osećala kao prljava i gadila sebe.

- #NisamPrijavila jer je zet moje ujne i bili smo svi zajedno na moru. Bilo me je sramota jer sam mislila da sam ga ja nečim isprovocirala i plašila sam se tatine reakcije (u tom trenutku sam mislila: ili će ga ubiti ako mi veruje ili će ignorisati ako ne veruje). Imala sam 15.

Ovo su samo neki od primera koje smo izdvojili. Međutim, i ispod ovako stresnih izjava žena koje su pretrpele neki vid nasilja, možete naći komentare one "druge strane", a koji objašnjavaju da niko ne dobija batine bez razloga, da su žene uvek za sve krive, jer provociraju i izazivaju. Takva vrsta komentara najčešće dolazi od muškaraca, nakon čega se često postavlja pitanje "a zbog čega je žrtva tako dugo ćutala i čekala, ako je trpela"? Stvarno?

Žrtve najčešće pristaju da ćute i svoje bitke rešavaju unutar sebe iz straha od toga šta će okolina misliti. Boje se da će biti osuđivane, odbacivane, ismevane, okrivljene.

Kako tačno osoba koja je zlostavljana može da bude kriva, jer neko u sebi krije nasilnika?

- Ključno pitanje javnosti je uvek zašto su žene ćutale, a ćutale su jer su morale. Zato što nisu imale drugi izbor, a taj drugi izbor je da progovore, pa da budu okrivljene za to isto nasilje i da ne naiđu na adekvatnu kompenzaciju u smislu da nasilnik bude osuđen. Žrtve najčešće nakon nasilja nastavljaju da budu stigmatizovane i na različit način targetirane kroz javnost, kroz njihove zajednice i okolinu u kojoj žive. Dakle žene moraju, a ne žele da ćute o nasilju, a moraju da ćute zato što mi nemamo adekvatne mehanizme podrške - navodi Andrijana Radoičić Nedeljković, master socijalnog rada u udruženju "Atina".

Pored heštega "nisam prijavila" pojavio se i hešteg "nisam prijavio" u kojem muškarci otkrivaju kako i na koji način su bili zlostavljanji.

- #NisamPrijavio, a i dan danas je ostala tajna. Drago mi je što sam našao svoj put, pored svih trauma o kojima ne pričam, a koje su i sad, posle 18 godina prisutne i sumnjam da će ikad nestati. Nadam se da će umirati dugo, u najgorim mukama i bez ikoga okolo, kao što je i slučaj.

- #NisamPrijavio jer me je bilo sramota a i kome bih mogao da kažem a da me i taj dodatno ne uništi ponižavanjem i/ili batinama.

- #NisamPrijavio ucene i primoravanje na sex jer sam samo želeo da sačekam trenutak kad mogu da pobegnem. Uspeo, pre 15 godina.

- Prvi put #NisamPrijavio jer nisam znao da dečak od 7 godina ne može da bude kriv za seksualno nasilje koje mu se dogodilo, a sekundarna viktimizacija ubila je svaku mogućnost da bilo kome prijavim.

Ovo nas dovodi do zaključka da u Srbiji veliki broj ljudi trpi neki vid nasilja o kojem ćuti. Nasilje nije vaša sramota.

NE je uvek NE.

Ovakve stvari ne smeju da se guraju pod tepih i prećutkuju, ovo je problem svih nas, ne samo pojedinca.

(Espreso / Informer)