heroina o kojoj se priča tek u 2021.
O SRPSKOJ HEROINI SE PRIČA TEK U 2021! Glumila da je muško, postala NAJODLIKOVANIJA ŽENA RATA i umrla kao čistačica
Od borbe za svoju zemlju nije odustajala, pa je tako tokom Drugog svetskog rata vodila i malu bolnicu za pomoć ratnim ranjenicima, da bi 1945. nakon posla čistačice po bankama i kafanama, bila penzionisana
Milunka Savić jedna je od najodlikovanijih žena u istoriji ratovanja, koja je u vojsku stupila da bi spasila svog brata od mobilizacije tokom Balkanskih ratova, davne 1912. godine.
Nakon što je ranjena u Bregalničkoj bici 1913. godine, njen pol je ipak otkriven, ali ona nije izbačena iz vojske, već je nastavila da se tokom Prvog svetskog rata bori pod pravim imenom. I dok se o hrabrim podvizima Srpkinje koja je jedina odlikovana francuskim ordenom Ratni krst, u prošlosti retko, ili uopšte nije pričalo, čini se da smo tek sada, u 2021. shvatili kakva je velika žena bila naša sunarodnica Milunka Savić.
Jedna od najvećih srpskih heroina koju upoređuju sa Jovankom Orleankom, Milunka je rođena 1889. godine u selu Koprivnica, u blizini Raške. Govorila je francuski i nemački i bila obrazovana. Iako je, čini se, u Srbiji nisu dovoljno cenili, Milunka je dobila dosta inostranih titula od kojih i čin kaplara, da bi zatim došao Prvi svetski rat u kom je Milunka raspoređena u čuveni najelitniji "Gvozdeni puk", Drugi puk srpske vojske "Knjaz Mihailo", te je za junaštvo demonstrirano u Kolubarskoj bici odlikovana zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".
Za izrazitu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, da bi nakon toga stiglo i priznanje od strane francuske vojske - Legija časti V stepena. Kasnije je dobila i francuski Ratni krst i oficirsku Legiju časti, i tako je Milunka Savić postala prva žena ikada odlikovana francuskim ordenom Ratni krst.
Takođe, Milunka je i nosilac spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Pored njih, dobila je i britanski orden svetog Majkla i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca. Sva ova inostrana priznanja Milunka je dobijala jer je, kako se govorilo, precizan bombaš i uspešan jurišnik, na čijoj spretnosti su joj mogli pozavideti i mnogi muškarci.
Nakon završetka Velikog rata, Milunka Savić se posvetila porodici, pa se 1923. godine udala za Veljka Gligorovića u Beogradu, a koga je upoznala u Mostaru. Iz tog braka srpska heroina ima i kćerku Milenu, međutim, pored nje usvojila je još tri ćerke, Višnju, Zorku i Radmilu, koje je sama odgajila, jer joj brak sa Veljkom nije potrajao.
Nije se Milunka stidela posla, pa je tako 1929. godine uspela da se zaposli kao čistačica u jednoj banci u Beogradu, gde je zapravo provela i najveći deo svog života i radnog veka. Iako nije puno zarađivala, niti je ikada živela luksuzno, Milunka je uspela da iškoluje oko 30 dece iz sela Koprivnica, pored svojih četvoro.
Od borbe za svoju zemlju nije odustajala, pa je tako tokom Drugog svetskog rata vodila i malu bolnicu za pomoć ratnim ranjenicima, da bi 1945. nakon posla čistačice po bankama i kafanama, bila penzionisana.
Sreća ju je konačno pogledala 1972. godine kada je od grada Beograda dobila stan, u kom je sledeće godine i umrla u svojoj 84. godini života. Iako je svakako zaslužila, Milunka Savić ipak nije sahranjena u Aleji velikana, već na Novom groblju u Beogradu. Ova ratnica i rodoljub do sada je dobila samo jedan spomenik u Jošaničkoj banji, dok je i danas retko možemo pronaći u našim istorijskim udžbenicima.
NE PROPUSTITE
(Espreso / Žena Blic)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
