Ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo: Priča MAJKE iz Smedereva čije dete lekari nisu primili na pregled!

Jedno devojče od medicinske sestre kaže – ambulanta radi do pet, gospođo. - Tamo piše da radi do osam, a pošto je sad pola sedam – ja došla sa njom na odeljenje.

- Neće moći tako, nego siđite na Urgentni, pa će odande da vas pošalju ovde. - Prvo, nije ništa urgentno i drugo, šta ima oni mene da šalju, evo sama sam došla. Ne vidim u čemu je problem? - Takva je procedura i sad idite... - Pokažite mi proceduru. - Nemam Proceduru... - Kako sad kažete jedno,sad drugo, sad imate, sad nemate, o čemu se ovde radi, dete? - Čekajte da vidim sa doktorkom. Ode do lekarske sobe i vraća se posle 5 minuta: - Žao mi je, ne možemo da da vam pomognemo. Idite na Urgentni, procedura je procedura. - Molim? Znate li vi da sam ja slikala obaveštenje na vratima ORL ambulante i da ću da vas dam u novine? - Slobodno gospođo, a sad idite. Zalupim vrata najjače što sam mogla, a sestra ih brže-bolje za mnom zaključa. Veli, ovo je neka luda žena sto posto.

Ono što sam izgovorila izlazeći iz bolnice su najsočnije moguće psovke, koje je moj mozak mogao da izbaci u datom trenutku. Sama sam sebe iznenadila bogatim repertorarom, a Anđelija se umusila, ne progovara. Vidi dete da je vrag odneo šalu. Misli se, bolje da ćutim – ova moja keva je odlepila načisto. I jeste keva odlepila, zbog kompletne nemoći koju sam u tom trenutku osetila i koja je bila neopisiva. Šta je poenta ovog teksta? Poenta je u sledećem:

- Džabe plaćamo zdravstveno i socijalno osiguranje, privatnici su zakon, samo što za privatnika trebaju novci. - NEĆU DA UZIMAM GODIŠNJI ODMOR NITI BOLOVANJE DA ODVEDEM DETE NA SPECIJALISTIČKI PREGLED, BRE, NEĆU! - Medicinski radnik ne može da bude svako. Tu moraju da se uvedu testovi ličnosti, inteligencije i opšte kulture prilikom prijema na posao. Na žalost, test ljudskosti ne postoji. - Čemu nepotrebna birokratija? Čemu šetanje od ambulante do odeljenja, od odeljenja do Urgentnog, pa nalevo krug? Skroz bespotrebno. I da zaključim ovu priču u tri rečenice: Prvo, ko poslednji ode iz ovog grada neka ugasi svetlo. Drugo, da sam ja doktor, NE BIH DOZVOLILA DA MI PACIJENT OD OSAM GODINA ODE NEPREGLEDAN, PA TAMAN DA JE BILO I PET UJUTRU. I treće ali ne i najmanje važno, naša bolnica je odraz situacije u našem gradu, a ne zaboravite najvažniju stvar - riba smrdi od glave. Ko razume, shvatiće.

(Espreso.co.rs / sdcafe.rs)