KAKO MI JE SUD ZBOG NEBITNOG PAPIRA OTEO 3 DANA ŽIVOTA: Ispovest Beograđanina koji je preživeo birokratski pakao!

3. dan

Željan razrešenja, danas je u sudu ranije nego pre. Nema još osam. Penje se odlučno pred kancelariju referentkinje i zatiče je unutra.

- A vi ste?! Pa ubiću vas! - preti mu ona uz osmeh. - Hajde da vam nađemo to rešenje. Znam ja šta je to, nije to ništa. Sačekajte me tu - kaže mu ona.

I ode ona, još jednom.

Čekam je, čekam je. IDE! Nosi neki papir.

- Je l to to? - pita je B. D., pun nade.

- Jeste, ali...

B. D. je znao da ima neko "ali".

- Moramo da nađemo Zorana. Da skine ovo sa oglasne table. Ali taj Zoran, on je malo čudan. Jednom je premestio predmet iz roze koverte u plavu kovertu i sudija je poludeo. Jer mu je oštetio predmet, i predmet je vraćen. Znate li vi šta to znači? A sudija ga pita, je l znate vi šta ste ste uradili, a Zoran mu kaže "u pravu ste vi sudija, u pravu ste..." Ha, ha, ha...

Sad čekaju Zorana. Ni njega nema. Ovde se sve čeka.

I dođe i Zoran. Stvarno je malo čudan. U pravu je gospođa. Skida poziv sa oglasne table. Precrtava nešto. Gospođa mu se smeši, daje mu taj dokument. Neko rešenje.

- Evo gospodine. Rešenje.

- Šta je ovo - pita B. D, gledajući papirić koji mu je uzeo tri dana života.

- Ma ništa bitno. Rešenje da nije prošla neka žalba gospodina s kojim ste se sudili. Ništa bitno.

Zove advokata. On mu kaže "a to, pa to sam ja već dobio".

Super, misli B. D.

Očima koje su se gasile B. D. vide još kako mu gospođa tik pred njegovim licem uručuje rešenje. "Kao pseto!", reče on, i činilo se da će ga stid nadživeti.

(P. M.)