OVI SRPSKI NAUČNICI RADE STVAR KOJA BI MOGLA MNOGO DA ZNAČI NAŠOJ ZEMLJI: Upoznajte se s njima i njihovom borbom!
Pasulj, Foto: Privatna arhiva

pomozite

OVI SRPSKI NAUČNICI RADE STVAR KOJA BI MOGLA MNOGO DA ZNAČI NAŠOJ ZEMLJI: Upoznajte se s njima i njihovom borbom!

- Naš tim se raduje analizama što većeg broja žižaka i nadamo se velikoj genetičkoj raznovrsnosti uzoraka

Objavljeno: 14:10h
  • 11

Poljoprivrednici se svakodnevno suočavaju sa problemima i preprekama koje treba prevazići kako bi finalni proizvod ispunjavao sve uslove za prodaju. Pored vremenskih neprilika nevolju im stvaraju i biljne štetočine, posle kojih je hrana gotovo neupotrebljiva.

Jedan od njih je pasuljev žižak, koji više od jednog veka uništava, nekima jednu od omiljenih namirnica. Zbog toga su se mladi istraživači iz Srbije odlučili za težak poduhvat, a to je da pokrenu projekat "Opasulji se". Planiraju da uz pomoć građana sakupe pasuljev žižak sa velikog broja lokacija u Srbiji i analiziraju rasprostranjenost ove štetne vrste u našoj zemlji.

Kako ste došli na ideju da pokrenete ovaj projekat i ko sve čini vaš tim?

- Naš mladi tim sastoji se od istraživača sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” i Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Predmet naših istraživanja su evolucioni mehanizmi koje ispitujemo koristeći laboratorijske populacije štetnog insekta koji se naziva pasuljev žižak. Ovo je vrlo zgodan model ogranizma za naša istraživanja, jer se lako gaji (na zrnima pasulja) i ima kratko vreme generacije (ceo životni ciklus traje mesec dana). Zbog ovih osobina moguće je pratiti evolucione promene nakon više generacija. Nov pravac naših istraživanja jeste analiza rasprostranjenosti i genetičke raznolikosti prirodnih populacija žižaka u Srbiji (i šire). Rezultati ovih istraživanja omogućiće nam da bolje razumemo poreklo žižaka u našim krajevima, odnose između prirodnih populacija kao i da budemo u mogućnosti da bolje planiramo biokontrolu ovih štetnih insekata koja ne bi podrazumevala upotrebu insekticida - kažu istraživači.

Opasulji se tim
Opasulji se timfoto: Privatna arhiva

Koji je cilj projekta i kome bi konkretno bio od pomoći?

- Cilj projekta građanske nauke “Opasulji se” je da uz pomoć građana sakupimo žiške sa što više različitih lokacija. Direktne benefite od ovog projekta i razvoja metoda biokontrole imali bi kako poljoprivredni proizvođači organske i konvencionalne proizvodnje, tako i potrošači.

Šta je građanska nauka i kako ona doprinosi istraživanju?

- Građanska nauka predstavlja uključivanje javnosti u sakupljanje podataka, njihovu analizu i interpretaciju u saradnji sa naučnicima. Učestvovanjem u naučnom procesu građani mogu tražiti odgovore na pitanja od značaja za lokalnu zajednicu (npr. kvalitet vazduha ili vode), njihovo zdravlje i uticati na rad kreatora politika. Prednost koju građanska nauka pruža konvencionalnoj nauci jeste brzo i precizno prikupljanje velikog broja podataka sa šireg geografskog prostora

Kako građani mogu da učestvuju, šta im je sve potrebno?

- Učestvovanje u ovom projektu je vrlo lako. Sve što građani treba da urade jeste da se raspitaju kod svojih roditelja ili baka i deka koji imaju baštu i neprskan pasulj, da li su videli žiške ili žižljivi pasulj. Kada građani nađu žiške treba da nas kontaktiraju na info@opasuljise.rs ili na istoimenoj Facebook strani. Mi ćemo im poslati kovertu u kojoj se nalazi tubica sa 96% alkoholom u koju treba da stave nekoliko žižaka i da nam pošalju nazad običnom poštom na adresu Instituta. Detaljna uputstva o slanju i više informacija o projektu Vaši čitaoci mogu naći na www.opasuljise.rs.

Da li je moguće da učesnici pogreše negde prilikom prikupljanja materijala i na šta posebno da obrate pažnju?

- Ne postoji nikakva mogućnost da učesnici projekta pogreše. Pasuljev žižak je insekt koji napada isključivo zrna pasulja, te nema mogućnosti da nam građani pošalju insekta neke druge vrste. Dodatno, za DNK analize insekata nije nam važno da li su poslate žive ili mrtve jedinke u alkoholu.

Šta je pasuljev žižak? Zašto je on loš i da li nekako možemo imati koristi od njega?

- Pasuljev žižak, u narodu poznat i kao gagrica, (Acanthoscelides obtectus), je insekt koji izaziva veliku štetu pasulju koji se nalazi u skladištima, ali i polju. Prema nekim procenama, šteta koju ovaj insekt može izazvati je oko 50% ukupnog prinosa. Ovog žiška treba razlikovati od drvenog žiška (npr. Anobium punctatum) koji napada drvnu građu, parket i stari nameštaj.

Koliko se danas oslanjamo na pesticide? Kako to na duže staze može da se odrazi na ekologiju?

- Pesticidi su nastali usled potrebe za većom proizvodnjom hrane i smatra se da bi potpuna zabrana upotrebe pesticida smanjila prinos poljoprivrednih kultura u svetu za oko 30% na godišnjem nivou. Posledično, samo u EU se godišnje proda približno 200 hiljada tona ovih aktivnih supstanci, što predstavlja 1/4 ukupnog svetskog tržišta pesticida. Međutim, masovna upotreba pesticida ima štetan efekat na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Negativan uticaj pesticida na ljudsko zdravlje može se razmatrati kako iz ugla radnika angažovanih u proizvodnji, transportu i primeni pesticide, tako i krajnjih korisnika poljoprivrednih dobara tj. potrošača. Glavni izvor toksičnog efekta pesticida na zdravlje potrošača jesu ostaci ovih aktivnih supstanci u hrani. Sa ekološke strane, tretmani ovim aktivnim supstancama su privremeni i zahtevaju ponovnu primenu što njihovu upotrebu čini skupom, neselektivnom po druge vrste insekata (autohtone ili ekonomski značajne vrste kao što su pčele) i sa štetnim delovanjem na druge organizme.

Koje alternativu pesticidima vi predlažete? Da li se negde koristi i da li može u potpunosti da ih zameni, bez velikih gubitaka prinosa?

- Naš tim se bavi “lovom” na mutacije u DNK žižaka iz prirodnih populacija koje povećavaju sterilnost mužjaka insekata. Bolje poznavanje ovih mutacija može nam pomoći u razvoju metoda biokontrole štetnih insekata koje ne zahtevaju upotrebu insekticida. Ovo je nov pristup i nije do sada istraživan na štetnim insektima. Važno je napomenuti da se naš tim, pošto se radi o mutacijama iz prirodnih populacija, ne bavi genetičkim inženjeringom niti genetički modifikovanim organizmima.

Kakave rezultate istraživanja očekujete i koliko uzoraka vam je potrebno?

- Naš tim se raduje analizama što većeg broja žižaka i nadamo se velikoj genetičkoj raznovrsnosti uzoraka.

Žižak
Žižakfoto: Privatna arhiva

Koliko ste uzoraka do sada prikupili i kako teče potraga?

- Do sada smo uz pomoć građana sakupili više od 80 uzoraka, uključujući uzorke iz Hrvatske i Crne Gore. Za sada smo najmanje obuhvatili prostor Vojvodine i nadamo se da će nam se javiti zainteresovani građani sa tih lokacija. Detaljnu mapu sa prikupljenim uzorcima možete videti na http://www.opasuljise.rs/mapa/.

Da li imate u planu pokretanje još nekog projekta u kome bi mogli da učestvuju građani i šta bi to bilo?

- Ovaj projekat nam je dao veliko iskustvo u vođenju i organizovanju jednog projekta ove vrste uz podršku Centra za promociju nauke i programa „Pokreni se za nauku“. Voleli bismo da pokrenemo još ovakvih projekata građanske nauke, ali koji bi obuhvatili druge insekte koji su interesantni građanima kao što su smrdibube ili neke vrste leptirova.

Ovo je jedinstvena prilika u kojoj svaki građanin može da učestvuje, a sve što je potrebno da uradi je da pošalje pasuljev žižak naučnicima koji će izvršiti istraživanje. Kada pošaljete uzorak možete očekivati da će vas istraživači uvrstiti u učesnike na svojoj mapi. Zato bi bilo odlično da se svi aktiviramo i pošaljemo im jednog.

ESPRESO ANKETA: Koji je vaš stav po pitanju vakcinacije?
01:04

ESPRESO ANKETA: Koji je vaš stav po pitanju vakcinacije?

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media