ČUVENI BIOLOG OTRKIO SVE O DELTA SOJU KORONE: Dr Babić odgovorio na sva pitanja, sve što treba da znate o mutaciji!

Potvrđeno je da je delta soj stigao u Srbiju, a o tome koliko se razlikuje od "obične" korone, u nekoliko navrata su govorili naši struičnjaci. Prema prvim saznanjima, ova mutacija je zaraznija, lakše se prenosi i više pogađa mlade, a nisu uočeni toipični simptomi - gubitak čula ukusa i mirisa.

Sve što treba da znate o delta soju, njegovim simptomima, zaraznosti, smrtnosti, ali i koliko su postojeće vakcine efikasne, objasnio je u publikaciji “Nauka u Srbiji”, čuveni neurobiolog i molekularni biolog, dr Miloš Babić iz San Dijega.

Evo šta on kaže o mutacijama korone...

Zašto "delta"?

Zbog broja mutacija korona virusa, naučna nomenklatura je suviše konfuzna za komunikaciju sa širom populacijom, zbog čega je SZO nedavno reagovao tako što je dodelio grčka slova najvažnijim novim sojevima. Soj koji se prethodno zvao B.1.617.2, "indijski soj", "dupli mutant" itd. — sada je dobio ime "delta".

Pregled sojeva sa grčkim slovima u nazivu

"Delta" je takođe simbol koji se u matematici koristi da označi promenu, razliku ili razmak. Možemo otud pitati: koja je delta između prethodnih sojeva i ove nove "delte"?

Nažalost, ima mnogo loših vesti:

Delta soj je mnogo infektivnijiod prvog soja virusa

Kod početnog soja kovida, svaka zaražena osoba je zaražavala otprilike oko dve druge ( R₀=2.3). Rane procene ukazuju da će čovek zaražen delta sojem zaraziti oko pet do osam drugih (moja procena R₀=7.1, [15]). Kada se jednom pojavi u nekom regionu, delta soj otud ubrzo postane dominantan.

Delta soj verovatno proizvodi značajno težu bolest

Iako je potrebno još podataka, i kvalitetnijih, preliminarne brojke kažu da delta soj uzrokuje do 85% više hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost obolelih [1]. Na primer, nivo teških bolesti i smrti je relativno mali u odnosu na broj infekcija u Velikoj Britaniji prevashodno zato što su stariji ljudi vakcinisani i zaraze se pretežno javljaju kod mlađe populacije.

Registrovani su novi simptomi, ali njihova učestalost još nije potvrđena

Za razliku od prethodnih sojeva, za deltu je prijavljen niz novih simptoma: gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u retkim slučajevima i periferne gangrene usled potpune blokade kapilara mikrotrombima [2]. Na sreću, ovo nije znak promene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o povećanju efektivnosti i brzine infekcije [3, 11]. Novi simptomi su najverovatnije rezultat povećanog i ubrzanog širenja virusa kroz organizam, što izaziva više mikrotromboza, fuzija između ćelija i sl. nego kod prethodnih sojeva.

Preliminarni podaci ukazuju da delta u značajnoj meri ignoriše imunitet od prethodne infekcije

Podaci su, međutim, veoma slabi [4] i moja procena je da je situacija u stvari bolja nego što trenutno izgleda. Videćemo kako će se ovo razvijati kako bude pristizalo još podataka.

Delta varijanta smanjuje efektivnost vakcina

Efektivnost Fajzer/Biontek vakcine protiv zaraze je smanjena na oko 80–90%, Astrazenekca vakcine na oko 60–65%, Džonson&Džonson (procena) 55–60%. Za Sinofarm nema dobrih podataka, ali se očekuju slični padovi.

Delta varijanta se i dalje razvija

U gornjoj listi možete primetiti i spominjanje Epsilon varijante, koja nije još na listi zabrinjavajućih varijanti, ali sadrži niz mutacija koje smanjuju efektivnost antitela, kako od prethodno preležane bolesti, tako i od vakcinacije [14]. Epsilon soj nije na većini lista zato što nema tako snažnu infektivnost kao delta, bar za sada. No, ovde je pomenut kao primer: promene prisutne u Epsilon varijanti mogu da se pojave i u delti; takva evolucija je u stvari skoro garantovana ako uzmemo u obzir veličinu nevakcinisane populacije koja funkcioniše kao inkubator za dalje mutacije. Možemo da očekujemo da će cifre efektivnosti postojećeg imuniteta nastaviti da se smanjuju tokom sledećih godinu dana.

Ali, na sreću, ima i jedna ključna dobra vest!

Vakcine se ipak dobro drže protiv delte. Iako opada sposobnost vakcina da se odupru samoj zarazi, one i dalje sprečavaju većinu ozbiljnih oblika bolesti kod većine primalaca. Fajzer/Biontek vakcina pokazuje 96% zaštitu protiv teških oblika bolesti, Astrazeneka oko 92%, Džonson&Džonson (procena) 85–90%. Za Sputnjik se očekuje slična efikasnost kao za Astrazeneka.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)