DOLAZI NAM VRUĆINA KOJA OBARA: 3 opasnosti prete i mladima!
Ilustracija, Foto: Vladimir Sporčić, Aleksandar Jovanović Cile, Nebojša Mandić, Dragan Kadić, Zorana Jevtić

obratite pažnju

DOLAZI NAM VRUĆINA KOJA OBARA: 3 opasnosti prete i mladima!

Hitna pomoć očekuje veći broj poziva

Objavljeno:

Srbija je ponovo pred tropskim talasom - od srede do petka očekuju nas maksimalne dnevne temperature od 32 do 37 stepeni. U takvim uslovima postoje tri opasnosti koje prete čak i mladima: kolabiranje, toplotni udar i sunčanica.

Vrućina loše utiče i na stare i na mlade, a naročito na hronične bolesnike kojima se osnovna bolest pogoršava pri visokim temperaturama. Međutim, mladi se često nađu u zamci, misleći da mogu da podnesu ekstremne uslove iznenada dolaze u situaciju da je i njima potrebna hitna medicinska pomoć.

Vrućina najčešće obara kada se ljudi nalaze van svojih domova, ali i boravak u kući može da dovede do neprilika, pa i toplotnog udara, ukoliko se prostorije ne provetravaju. Prozore povremeno moramo da otvorimo čak i ako imamo klimu.

Kako nam je kazao dr Zoran Krulj, portparol Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu, za oko 20 procenata bio je povećan broj poziva u trenucima kada se spoljna temperatura približavala četrdesetom podeoku. Dan "D" bio je 24. juni.

Vrućina, Toplota, Beograd, Podne, Topli dani u Beogradu, Rashlađivanje, Toplotni udar
foto: Aleksandra Čolić

- Tada je zaista bilo mnogo intervencija. Taj trend se nastavio tih toplih dana dok nije došlo do zahlađenja. Tako visoke temperature nisu uobičajene z ajun, ljudski organizam se još nije aklimatizovao. Nije bilo stabilnog toplog vremena, odmah smo ušli u vreli talas i to je rezultiralo povećanim brojem intervencija - kazao je dr Krulj za Telegraf.

To znači da ćemo naredni vreli talas verovatno lakše podneti, ali ne treba zaboraviti da naš organizam u svakom momentu može da posustane, a niko ne može da predvidi kada će se to desiti.

- Precenimo našu izdržljivost, mislimo da može dugo da se šeta, a onda se događaju nesvestice i padovi - kazao je dr Krulj.

Kako dolazi do toga da jedna mlada osoba, zdrava, dođe u situaciju da padne na ulici.

- U jednom trenutku to se desi kumulativno: neunošenje tečnosti, neunošenje dovoljne količine hrane, izloženost sunčevim zracima, menjanje dana za noć, umor... Ljudi najčešće misle da mogu i da će da izdrže - kazao je dr Krulj.

Potrebno je piti običnu vodu, a ne gazirane napitke. Čak i kada nismo žedni naš organizam se neprimetno znoji i traži tečnosti. Osim toga, važno je da unosimo i energiju, jer bez energije metabolizam ne uspeva da se održi. Jedna od grešaka je, kaže dr Krulj, to što ljudi čak i piju tečnosti, a zaboravljaju da unose hranu. Manji obroci, energični, više puta dnevno neophodni su i tokom najvećih vrućina.

Vrućina, Toplota, Beograd, Podne, Topli dani u Beogradu, Rashlađivanje, Toplotni udar, Kafić, Leto
foto: Aleksandra Čolić

Kako dolazi do gubitka svesti?

- To se desi u jednom trenutku, kada posustanu kompenzatorni mehanizmi koji održavaju normalan krvni pritisak, ekstremno se prošire krvni sudovi, smanjuje se priliv kiseonika u centralni nervni sistem, dolazi do iznenadnog zamračivanja pred očima i odmah iza toga gubitak svesti. On kao takav nije opasan, ali posledično može biti opasan zbog povreda koje nastaju, a nikada ne možete da predvidite kada će se desiti tako nešto.

Najveći broj intervencija zbog vrućine je, kaže nam portparol hitne pomoći, bio na otvorenim prostorima, ili pak ispred domova i kancelarija, kada ljudi napuštaju klimatizovan prostor.

Ali, postoji i jedna velika greška koju možemo da učinimo u zatvorenom. Klima i zatvoreni prozori.

- Klima uređaj nam ne obezbeđuje kiseonik i potrebno je otvarati prozore da bi strujao vazduh. To se dešavalo i kod ljudi kojima nisu radili klima uređaji. Visoke temperature i povećana vlažnost vazduha mogu da dovedu do toplotnog udara. Toplotni udar ne nastaje usled direktnog dejstva sunčevih zraka - upozorava lekar.

Dok toplotni udar nastaje u zatvorenom prostoru, na otvorenom nam preti sunčanica. Simptomi ovog prvog su grčevi u većim mišićima, zažareni osećaj u licu, žeđ. Sunčanicu, međutim, karakterišu glavobolja, visoka temperatura, malaksalost, slabost. Kada se simptomi sunčanice ili toplotnog udara jave kod dece, obavezno je potrebno da se jave lekaru.

Opasnost na vodi

Ove godine, nažalost, imamo veći broj žrtava davljenja u rekama i jezerima. Ljudi na visokim temperaturama žele da se rashlade, ali je problem kada u vodu ulaze nepripremljeni, kada su poluplivači, kada nisu spremni na iznenađenja koje nose jezera i reke, naročito na divljim plažama i kada unose alkohol.

Iznenađenja, ipak, nema na uređenim plažama, a naročito je važno i da se rashlađujete samo tamo gde postoje spasilačke službe.

Nemanja Milić iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije rekao je da je, da bi se kupalište smatralo uređenim, potrebno da ima ceo sistem. Osim spasilaca, potrebno je da bude prisutna i Ekipa hitne pomoći, dežurna ambulanta, služba redara i obezbeđenja, kako bi sve moglo neometano da funkcioniše.

- Toga nema na divljim kupalištima, deo sa bovama nije bezbedan za kupanje, niko ne proverava da li se nešto promenilo na konfiguraciji dna, a reka se menja iz noći u noć jer je u pitanju tekuća voda. Često se dešava da struja prosto promeni konfiguraciju, od plićaka kreće dubina od dva metra, roditelji puste decu misleći da je tu plićak kao i juče, a tu je sada rupa od dva metra. Dete od deset, 12 godina će samo potonuti, deca ne ispuštaju glas dok se dave. Voda je mutna i ako nismo uočili dete u trenutku kada je potonulo, nećemo odreagovati na vreme - objasnio je Milić za TV Prvu.

(Espreso / Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media