TITO JE PRVI PREKINUO ODNOSE SA IZRAELOM, ali Jevreji su ga uvek mnogo poštovali, razlog je OPERACIJA BARŠUN!

Josip Broz Tito je bio jedini vojskovođa u 2. svetskom ratu u čijim su jedinicama imali šansu preživeti i boriti se protiv fašista tadašnji jugoslovenski Jevreji. Od ukupno nešto više od 9.000 Jevreja s područja tadašnje NDH koji su preživeli Holokaust, njih polovina spasila se u Titovim partizanima, kao pripadnici antifašističkog pokreta.

- Proporcionalno to je bilo najbrojnije učestvovanje Jevreja u svim pokretima otpora u celoj Evropi - napisao je svojevremeno pokojni publicista Slavko Goldštajn.

Tito je dobro znao kakva je masovna tragedija zadesila jevrejski narod nacističkim programom njegovog istrebljenja, ali to ga nije sprečilo da upravo Izrael kao novoosnovana država ostataka toga zatiranog naroda bude prva s kojom je bivša Jugoslavija prekinula diplomatske odnose. Predsednik SFRJ je bio žestoki kritičar ekspanzionističkih vojnih akcija i izraelske agresije na susedne arapske zemlje. Decenijama se, kao i službena SFRJ diplomatija, zalagao za mir na Bliskom istoku na način da se Izrael povuče s okupiranih teritorija, a da arapske države zauzvrat priznaju Izrael.

Nakon što je Izrael 1967. napao Egipat, Jordan, Siriju i Irak i u tzv. Šestodnevnom ratu osvojio pet puta veću teritoriju od dotadašnje - Gazu, Zapadnu obalu, Golansku visoravan i poluostrvo Sinaj - u Moskvi se okupio komunistički blok zemalja, zajedno s Jugoslavijom, i izjavom osudio agresiju Izraela na Egipat. Uzdržana je bila samo Rumunija. I Tito je bio pozvan na taj sastanak s tadašnjim liderom SSSR-a Leonidom Brežnjevom, pa se počelo spekulisati o ponovnom političkom približavanju Jugoslavije i Kremlja. Maršal s Dedinja je naknadno dao izjavu kojom je opovrgao igru po diktatu Moskve, rekavši da je izjavu o osudi Izraela zapravo inicirala Jugoslavija, kao nesvrstana zemlja.

- U Moskvi sam veoma energično insistirao na tome da borba arapskih naroda nije samo njihova, da je to prvi front borbe svih socijalističkih i progresivnih snaga protiv imperijalizma. Ako bi se sad ovde postavilo pitanje ko je bio inicijator odluka u Moskvi, moglo bi se reći da smo mi to bili. Šta će ostati od pokreta nesvrstanosti ako se mi ne suprotstavimo kad se okupiraju nezavisne zemlje i u njima pokušavaju promeniti režimi? U Moskvi sam rekao da je Izrael za nas sporedno pitanje, jer je ta država pijun u rukama imperijalista. Ono što su napravili Rumuni je glupost i lako se njima držati po sredini kad nemaju nikakvih granica sa imperijalističkim silama: to će im se grdno osvetiti jednog dana - izjavio je Tito, a nakon njegovih reči Jugoslavija je prekinula dipomatske odnose s Izraelom.

Spomenuti susret komunističkih vođa u Moskvi pomno je analiziran, a neki izvorni zapisnici s toga sastanka, na primer dokumenti generalnog sekretara mađarske KP, objavljeni su svojevremeno i u Jerusalem Postu. Prema njima, Tito se puno agilnije zalagao za osudu Izraela nego itko na sovjetskoj strani, te je tražio hitnu uspostavu vazdušnog mosta i opremanje Egipta i svog nesvrstanog prijatelja Nasera potrebnim naoružanjem. Titu se pripisuje i nacrt izjave u kojoj se Izrael označava kao agresor. Nakon što su gotovo sve komunističke zemlje prekinule diplomatske odnose s Izraelom, Rumunija i Nicolae Čaušesku ostali su rezervisani i zadržali nezavisan stav.

Jevreje je prilično šokirala Titova odrešitost prema vojnim pobedama ministra s povezom na oku Moše Dajana i jurišnoj politici njihove države. Kako su ga smatrali istinskim herojem partizanske borbe protiv nacizma, ipak mu je u Izraelu sve prilično brzo oprošteno u ime "nesvrstanog" prijateljstva s Naserom. Ali, prema izveštajima nekih američkih novinara, Titu je žestoki napad na Izrael i njegovo saosećanje sa Arapima otvorilo kritičke rasprave u tadašnjem Politbirou i među članovima njegove Vlade. Neki od Titovih saradnika su bili zabrinuti hoće li to ugroziti ekonomske odnose Jugoslavije s Amerikom i Zapadom koji su tad taman hvatali prvi zamah.

Današnji izraelski "jastrebovi" svaku kritiku svog militarizma i nekritičke upotrebe sile prema civilima na Bliskom istoku manipulativno pokušavaju proglasiti antisemitizmom, pa sve svoje kritičare tako jeftino svrstati uz bok Hitleru i Paveliću. Titu se, međutim, ni najljući cionisti nisu usudili ni pomisliti prebaciti ikakvu generalnu netrpeljivost, a to - objektivno - nisu ni imali zašto. Usprkos prekidu diplomatskih odnosa Izraela i SFRJ koji je trajao čak 20 godina, sve do 1987, Titov režim nikad nije zagovarao nikakvu antijevrejsku politiku, nego samo osuđivao brutalne vojne metode koje su u Izraelu počeli koristiti prema nezaštićenijima i slabijima, postajući u očima mnogih od naroda-žrtve narod bez empatije.

Štaviše, dokumentovano saznanje da je Titova Jugoslavija još 1948. godine zajedno s Čehoslovačkom učestvovalo u tajnom naoružavanju Izraelaca u Palestini prvim avionima tipa spitfire govori o izrazito slojevitom i dinamičnom razvoju odnosa Titovog režima i Izraela. Tito je, naime, preko crnogorskih aerodroma 1948., u tajnoj operaciji "Baršun", slao Izraelu prve avione da ratuju protiv arapskih zemalja: onih istih koje će kasnije postati okosnica njegova Pokreta nesvrstanih.

Bonus video:

(Espreso/Slobodna Dalmacija)