MALA MARINA KOJA IMA DAUNOV SINDROM NIJE POLOŽILA PRIJEMNI: Jake reči njene mame svi moraju da pročitaju!

Marina Samardžić je devojčica sa Daunovim sindromom. Završila je osnovnu školu i nižu muzičku po IOP-u 2. Ona je izuzetno talentovana, obožava muziku i harmoniku. Veoma je svesna svojih mogućnosti i okruženja. Svoju ljubav nesebično deli. Uz puno rada i truda, naučila je lepo da govori, jasno izražava svoja osećanja, čita i piše. Ima jaku želju da nastavi svoje školovanje, a porodica je tu da je podrži.

Prateći njenu želju, odlučili su da je prijave na upis u srednju mužičku školu.

Njenoj radosti nije bilo kraja, to je njeno najomiljenije mesto i tamo radi jedan deo ljudi koje ona najviše voli. Svi koji znaju našu Marinu to i znaju. Nismo očekivali ovakav splet okolnosti i tačno je da smo se mnogo puta obratili muzičkoj školi usmenim i pisanim putem, za informacije, ali informacije su stigle uoči Velikog petka kad više nije bilo nazad, jer je prijemni bio odmah nakon praznika.

Tačno je da su pred njom stavljeni zahtevi za polaganje koji nisu prilagođeni njenoj dijagnozi i da je polagala isti ispit kao i zdravorazvojna deca.

Ono što je porodicu, a najviše Marinu pogodilo jeste to da je ona pala na prijemnom za upis u srednju školu. Rezultate prijemnog saopštila nam je Marinina majka Dragana Samardžić.

Marina je pala test. Imala je fenomenalnih 64 poena iz solfeđa, 20 poena iz usmenog ispita takođe solfeđa, 3 poena na testu iz teorije muzike i 10 poena iz njenog omiljenog predmeta, harmonike. Mi smo veoma ponosni. Za nas je ovo neverovatan uspeh naše Marine, jer samo dokazuje da ona ima talenat i da je zaslužila šansu koja joj je uskraćena.

Pitanje koje se nameće jeste, ko je odgovoran za ovo i šta preduzimaju nadležne institucije?

Ko je kriv, mi ne znamo, i danima samo razmišljamo o tome šta se dogodilo. Svim srcem verujemo u nadležne institucije i sigurni smo da će oni imati sluha za ovako strašnu nepravdu. Svesni smo da se ovako komplikovana situacija možda nikad nije dogodila, zato očekujemo da će ovo rešiti samo institucije koje su nadležne za ovakve slučajeve. Mislim da nas uprava škole nije blagovremeno i pravilno informisala, jer poštenije bi bilo da su rekli da ne može da se upiše u tu školu, nego što su joj dali lažnu nadu i izložili je prijemnom za koji ona nikad nije bila spremana. Ako Marina ne treba da pripada toj školi, to je negde moralo da bude dokumentovano i da piše “crno na belo”, a ne da se vode onim što misle da znaju. Mi smo odradili kompletan traženi protokol koji nam je naložen. U takvom slučaju oni nisu smeli ni da dozvole da je prijavimo za polaganje, a kamoli da prolazi kroz to, kroz šta je prolazila tri dana. Ističem da u toj školi radi 90% savršenih ljudi, da je atmosfera fenomenalna i da je to razlog što smo mi za nju želeli baš takvo mesto, mi o toj školi mislimo sve najbolje, a ovih 10% profesora koji su počeli da u negativnom kontekstu pišu po društvenim mrežama, da prestanu to da rade, jer brukaju svoju školu i divne ljude koji u njoj rade i to što oni govore, govori isključivo samo o njima i na taj način pokazuju koliko zapravo imaju netrpeljivosti prema mojoj devojčici.

I pored brojnih priča o deci koja rade po IOP-u, kojoj je potrebna podrška svih ljudi iz njihovog okruženja, još uvek se tužne priče rađaju kao iz vode. I tome treba stati na put, jednom za svagda.

Ovo nije senzacija, ovo je jako tužno i ovde se radi o jednom detetu koje zaslužuje samo najbolje, naša Marina je jedna savršena devojčica i zaslužuje da bude srećna i da se razvija u skladu sa svojim mogućnostima i to pravo niko, ali baš niko ne može da joj uskrati. Za navode koji su se pojavili medijima, a tiču se Osnovne škole i izjave poverenice za zaštitu ravnopravnosti, potvrđujemo tačnost tog događaja i to je sve dokumentovano, zaključuje majka Dragana.

(Espreso)