LEON BERIŠA OVE GODINE NIJE SLAVIO ĐURĐEVDAN! Zatekli smo BEDU I OČAJ: Umesto da slavi, PREPLAKAO JE DAN! (VIDEO)

Đurđevdan. Slava koju danas proslavlja veliki broj pravoslavaca, uz piće, muziku i veselje. Ova slava je poznata i kao velika slava velikog broja Roma u Srbiji.

Naš portal je ranije pisao o Leonu Beriši koji živi u jednom beogradskom romskom naselju i pošto smo znali da i on i njegova porodica danas slave Đurđevdan, odlučili smo da ih iznenadimo i vidimo kako to oni danas uživaju.

Uživanje, na žalost, možda ipak nije prava reč. Kada smo tek stigli u romsko naselje, prvo što se čulo jeste glasna muzika, a na samom ulazu su nas dočekala vesela dečica koju od ranije znamo i moramo reći da su zaista pravi domaćini i sa osmehom su nas pozvali u njihov dom.

Romi koji ovde žive svoju slavu obeležavaju na različite načine. Dok jedni peku prase, roštilj, pijuckaju pivce i vesele se, drugi zbog loših i nehumanih uslova za život, ovaj dan provode u bolu i nemaštini.

Leon Beriša je upravo deo ove druge grupe i iako bi ovaj, za njih najradosniji dan, trebalo da provode u slavlju i dobrom raspoloženju, realnost ipak drugu pesmu piše. Tuga, bol, očaj i nemoć u očima ovog čoveka slomili bi svačije srce.

Izvinite, molim vas, zbog ovoga. Ja ne slavim Đurđevdan. Nemam pare, nemam ni za moju decu, nemam ništa.

Dakle, Leonova slava jeste Đurđevdan, ali zbog teških uslova u kojima živi, nema mogućnosti i sredstava da slavu obeleži kako bi želeo.

Neka prijatelji slave, ja danas ne izlazim iz kuće. Ovde ću da sedim, ne treba mi niko, ne treba niko ništa da mi da, očajno je rekao Beriša.

Po Leonovom izgledu može se videti da je u prilično lošem stanju. Teško hoda, obe ruke su mu natekle, a kako sam kaže, ima i problema sa jetrom. Ispričao nam je i šta je to što bi u ovom trenutku najviše voleo i šta bi mu najviše značilo.

Molim vas ako možete samo da mi napravite kupatilo. Ugrožen sam, zdravstveno, psihički. Molim vas, ja bih voleo da mi neko pomogne da mi se saniraju noga i jetra, neke lekove da dobijem.

Mukama ove porodice kao da nema kraja. Leon nam je sa knedlom u grlu ispričao kako je njegova supruga u šestoj nedelji trudnoće morala da ode na kiretažu, s obzirom na to da bebino srce nije kucalo.

Leon nam je i pokazao u kakvim to uslovima žive. Krov im prokišnjava i preti da se sruši svakog časa, on i supruga, a nekada i deca, spavaju na podu. Pacovi, gušteri, žabe redovno im ulaze u dom i Leon moli sve dobre ljude da se njemu i njegovoj porodici na neki način pomogne i da bar dobiju osnovne uslove za život.

Zaista smo teška srca napustili ovu porodicu, ali ovim putem bismo apelovali i pozvali sve ljudi da doprinesu koliko mogu i pomognu da porodica Beriša dobije siguran krov nad glavom i da nas sledeće godine na ovaj dan dočeka mnogo lepša slika.

Taman kad smo polako krenuli da se vraćamo u redakciju, zapazila nas je gospođa Nadira koja je i prošli put vrlo rado porazgovarala sa nama, a sad nas je i pozvala na piće i pečenje.

Danas je muzika, veselo je, svi viču "ura" i "živeli". Dobro je danas, fino je, samo što je mnogo gužva, nisam navikla na to, radosno nam je rekla simpatična ženica.

Mi smo divnoj i veseloj gospođi Nadiri poželeli da im svaki dan bude ovakav, pun radosti i smeha i ostavili smo nju i njenu mnogobrojnu rodbinu i prijatelje da ovaj dan provedu onako kako i dolikuje. Živeli!

(Espreso)